Sektor obnovljivih izvora energije suočava se sa dilemom: kako će Australija odložiti 80 miliona solarnih panela na ekološki prihvatljiv način kada dođu do kraja svog životnog veka.
Paradoksalno, jedan od razloga zašto ljudi instaliraju solarne fotonaponske (PV) panele u ogromnom broju je da pomognu životnoj sredini, ali industrija se sada bori sa očekivanim otpadom koji generiše 100.000 metričkih tona panela koji će biti demontirani u Australiji od 2035. godine.
Nova studija koju je vodio Univerzitet Južne Australije predložila je sveobuhvatnu šemu upravljanja proizvodima za solarne panele, kojoj je savezna vlada dala prioritet pre nekoliko godina.
U radu objavljenom u AIMS Energi, istraživač UniSA profesor Peter Majevski kaže da su potrebni podsticaji za proizvođače da dizajniraju solarne panele koji se mogu lakše reciklirati ako su oštećeni ili van garancije.
„Australija ima jednu od najvećih potrošnja solarnih panela na svetu, što je izvanredno, ali se malo razmišljalo o značajnoj količini panela koji završavaju na deponiji 20 godina kasnije kada ih treba zameniti“, Prof Majevski kaže.
„Postoje neki jednostavni koraci za reciklažu koji se mogu preduzeti da bi se smanjila količina otpada, uključujući uklanjanje okvira panela, staklenih poklopaca i solarnih konektora pre nego što se odlože.
„Zabrana odlaganja deponija je već na snazi u Viktoriji, po uzoru na neke evropske zemlje, ohrabrujući postojeće instalatere da počnu razmišljati o materijalima koji se mogu reciklirati prilikom izrade panela.
Profesor Majevski kaže da su zabrane deponija moćan alat, ali zahtevaju zakone koji osiguravaju da se otpad ne preusmerava samo na druge lokacije sa manje strogim propisima.
Serijski brojevi koji mogu pratiti istoriju solarnih panela takođe mogu pratiti njihovu upotrebu recikliranja i osigurati da se odlažu na ekološki prihvatljiv način.
„Nekoliko evropskih zemalja ima zakone za proizvođače električnih automobila kako bi se osiguralo da koriste materijale koji omogućavaju da se 85 odsto automobila reciklira na kraju njihovog životnog veka. Nešto slično bi moglo biti zakonski propisano za solarne panele.“
Polimeri otporni na vremenske uslove koji se koriste u solarnim panelima predstavljaju rizik za životnu sredinu, oslobađajući štetni gas hidrofluorit kada se spaljuju. Izlaganje gasu može ozbiljno da iritira i opeče oči, izazivajući glavobolju, mučninu i plućni edem u najgorim slučajevima, ponekad ostavljajući trajna oštećenja.
Drugi primarni materijal koji se koristi u solarnim ćelijama je silicijum, drugi najzastupljeniji materijal na Zemlji posle kiseonika i najčešći provodnik koji se koristi u kompjuterskim čipovima.
„Potražnja za silicijumom je ogromna, pa je važno da se reciklira kako bi se smanjio njegov uticaj na životnu sredinu.
„Širom sveta je instalirano oko tri milijarde solarnih panela koji sadrže oko 1,8 miliona tona visokokvalitetnog silicijuma, čija je trenutna vrednost 7,2 milijarde dolara. S obzirom na ovo, reciklaža solarnih PV panela ima potencijal da bude komercijalno održiva.
Profesor Majevski kaže da bi ekonomija iz druge ruke mogla da se stvori i ponovnim korišćenjem solarnih panela koji još uvek funkcionišu.
„Ponovna upotreba solarnih panela nudi niz društvenih i ekoloških beneficija, ali potrošačima će biti potrebne garancije da će polovni paneli ispravno raditi i obezbediti minimalni kapacitet u vatima.
Profesor Majevski kaže da će bilo koji zakon koji je na kraju životnog veka morati da se pozabavi postojećim i novim panelima i podrži stvaranje rabljene ekonomije.
Namet na panele takođe može biti potreban da bi se pomoglo u finansiranju šeme na kraju životnog veka.
„Razmatranja o upravljanju proizvodima za solarne fotonaponske panele“ objavljena je u AIMS Energi. Autori su profesor Peter Majevski, dr Rong Deng sa UNSV, dr Pablo Dias iz SolarCiclea i Megan Jones iz Circular PV Alliance.
