„Zbog toplotnog talasa u celoj zemlji na snazi je crveni meteoalarm. Očekuje nas jedan od najvrelijih dana ove godine. Maksimalna temperatura biće 42 stepena Celzijusa.“
„Dokle više?“, pomišlja Marija dok pod upaljenom klimom u zamračenoj prostoriji sluša vremensku prognozu za naredni dan.
Poslednjih godina, dolazak leta i vreli dani za nju su prava noćna mora, jer ne može dobro da spava, ne jede joj se, uglavnom ne izlazi i stalno oseća nelagodu.
Poteškoće na koje se ona žali glavni su simptomi letnje depresije, koja spada u sezonski afektivni poremećaj.
Pored gubitka apetita, smanjene potreba za snom ili nemogućnost spavanja, kod letnje depresije javlja se i povišena anksioznosti i uznemirenost, kaže Snežana Mrvić, klinička psihološkinja.
„To je potpuni osećaj bezvoljnosti“, dodaje ona za BBC na srpskom.
Svaki dvadeseti čovek na svetu pati od sezonskog afektivnog poremećaja, koji je od 1984. godine na listi mentalnih poremećaja, a najnovija istraživanja pokazuju da pet odsto ljudi sa ovim poremećajem zapravo ima letnju depresiju.
Koliko ljudi u Srbiji pati od letnje depresije za sada nije poznato, kaže Mrvić.
Dodaje da podaci sugerišu da je izraženija u zemljama na južnoj hemisferi poput Australije, Indije i Latinske Amerike.
Za razliku od zimske o kojoj je BBC ranije pisao . o letnjoj depresiji se malo zna,
Izloženost nesnosnim visokim temperaturama i povišenoj vlažnosti, kažu psiholozi.
Jedan od uzroka lošijeg raspoloženja jeste i što dani na kraju leta postaju kraći i hladniji.
Iako su promene raspoloženja uobičajene usled promena vremena, letnja depresija je teže stanje sa intenzivnijim simptomima, koji izazivaju dodatni stres, a kod nekih mogu da se jave i samoubilačke misli, navodi se na sajtu američkog Centra za zavisnost i mentalno zdravlje .
Malobrojna istraživanja pokazuju da su joj sklonije žene, ali i ljudi nezadovoljni sopstvenim izgledom.
„Nezadovoljstvo dodatno raste leti, jer nose manje garderobe, idu na plažu, njihovo već krhko samopouzdanje dodatno slabi, upadaju u novi vid depresije, nelagodnost raste.
„Začarani krug“, opisuje psihološkinja Mrvić sa Instituta za mentalno zdravlje.
Dodaje i da jedan od faktora rizika može da bude višak slobodnog vremena, pre svega dece, zbog čega roditelji teže izlaze na kraj sa tim, jer moraju i da rade.
Posebno je teško kada neko oseća da bi trebalo da se zabavlja, jer je leto i vreme odmora, a ne želi ili je usamljen, pa se dodatno povlači u sebe.
Letnjoj depresiji su skloniji i ljudi u čijim porodicama već ima drugih poremećaja raspoloženja, poput bipolarnog poremećaja .
Stručnjaci kažu da je letnja depresija, koja se javlja krajem proleća, a završava početkom jesenjih meseci, iz godine u godinu sve izraženija.
I dok se neki raduju letu, odmoru, moru, drugi bi radije da su kod kuće, izbegavajući bilo kakav kontakt.
„Kada su ovakvi vanredni uslovi, normalno je da nemamo energije, da smo uznemireni, anksiozni.
„Međutim, ako se takvo stanje nastavi duže od dve nedelje i utiče na naše svakodnevno funkcionisanje i odnos sa drugim ljudima, a javlja se dve godine zaredom, reč je o letnjoj depresiji i treba se obratiti za pomoć“, objašnjava Mrvić.
Ljudima sa takvim simptomima preporučuje da izbegavaju dnevno svetlo i vrućine jer se njima tegobe dodatno pogoršavaju.
Na koji način se leči ovaj poremećaj zavisi od mnogih faktora, pre svega jačine simptoma.
Pored psihoterapije, tu su i razne strategije koje mogu pomoći da se ovaj poremećaj lakše prevaziđe, savetuju iz američkog Centra za zavisnost i mentalno zdravlje:
