Iz te kompanije je saopšteno da je predviđeno da remont, ove godine, traje 45 dana, tako da se ponovno priključenje termoenergetskog bloka na elektroenergetski sistem Crne Gore, očekuje 2. juna.
„Planom ovogodišnjeg remonta predviđen je remont kotlovskog postrojenja, zamjena dijela ekranskih cijevi na kotlu i sanacija oštećenja na zagrijačima vazduha, te remont mlinskih postrojenja, zatim opreme u mašinskoj sali, kao i revizija kompletne armature, svih regulacionih ventila, zasuna, klapni, remont i ispitivanje elektroopreme. Nadogradićemo i postojeću verziju sistema upravljanja“, navodi se u saopštenju.
Glavni operativni direktor EPCG, Zoran Šljukić, naveo je da su ovogodišnji remontni radovi, vrijedni 3,1 milion eura, dobro i na vrijeme pripremljeni.
„U prethodnom periodu uredno je sprovedena tenderska procedura i potpisani ugovori sa svim izvođačima na remontnim radovima, tako da smo spremno ušli u ovaj posao”, rekao je Šljukić.
Prema riječima izvršnog rukovodioca Direkcije za upravljanje energijom, Darka Krivokapića, zahvaljujući dobrim hidrološkim prilikama u ovom dijelu godine, bez obzira na nešto manji prosjek padavina tokom marta i u prvoj polovini aprila u odnosu na plan, izlazak TE sa mreže neće se osjetiti.
„Akumulacije HE Perućica su na nivou Bilansa, dok akumulacija HE Piva trenutno raspolaže potencijalom za proizvodnju gotovo 100 gigavat sati (GWh) električne energije više u odnosu na plan. To bi trebalo da bude dovoljno da potrebe potrošnje pokrijemo, uglavnom, iz sopstvenih izvora, bez većeg uvoza energije”, kazao je Krivokapić.
On je naveo da vjeruje da će, kroz optimizaciju proizvodnje i dobro izbalansiran odnos uvoza i izvoza električne energije, elektroenergetska situacija biti stabilna i u narednom periodu.
„Nadam se da ćemo do kraja aprila raspolagati dovoljnim količinama električne energije za pokrivanje potreba potrošnje. Znači uvezene količine energije pokrićemo (finansijski) iz izvoza, dok tokom maja očekujemo da trošak uvoza ne bude veći od pet miliona eura, što je otprilike na nivou deset odsto potreba za električnom energijom”, podsjetio je Krivokapić.
Preostali dio potreba potrošnje pokriće se iz sopstvenih izvora, od čega 70 odsto iz naših hidroenergetskih objekata, dodatnih 20 odsto iz obnovljivih izvora energije (OIE), a ostatak iz razlike ostvarene po osnovu izvoza i uvoza.
Krivokapić je kazao da su tokom prvog kvartala ostvarili dobre finansijske efekte. Iskoristili su povoljnu hidrološku situaciju, a izdašnu proizvodnju su maksimalno valorizovali na tržištu, tako da trenutno dobro finansijski stoje.
„Imamo dovoljno i novca i energije da spremno dočekamo ljetnji, sušni period kada nas očekuje smanjena proizvodnja iz hidroenergetskih kapaciteta i povećani uvoz”, zaključio je Krivokapić.
