Zbog nedavnog porasta broja zaraženih i prvih potvrđenih smrtnih slučajeva, istraživači upozoravaju na rastuću pretnju koju predstavlja oropuš (Oropouche) groznica koju izaziva oropuš virus (OROV) o kome se malo zna i za koji trenutno ne postoje ni vakcine ni posebni lekovi.
Krajem jula, zvaničnici u Brazilu su potvrdili da su dve mlade žene iz severoistočne države Baije umrle od ovog virusa koji potiče od lenjivca.
Kuba je takođe zabeležila prvi slučaj zaraze ovim virusom, koji se širi ujedom mušice i komarca.
Koji su rizici ove bolesti, kako može da se dijagnostikuje, spreči i leči?
OROV je virus koji potiče od lenjivca i širi se ujedom insekata – najčešće Culicoides paraensis , vrstom mušice koja živi na širokom području Severne i Južne Amerike.
Prvi slučajevi zabeleženi su u selu Vega de Oropuš na Trinidadu i Tobagu 1955. godine.
Tokom poslednjih šest decenija, istraživači procenjuju da je u Brazilu zabeleženo više od 500.000 slučajeva bolesti izazvanih ovim virusom, iako priznaju da je ovaj broj verovatno manji od stvarnog broja zaraženih.
U Brazilu je ove godine zabeleženo skoro 10.000 slučajeva, što je ogroman porast u odnosu na 2023. godinu kada je prijavljeno nešto više od 800 slučajeva.
Većina slučajeva zaraze u Brazilu beleži se u području Amazonije, gde se ovaj virus smatra endemskim.
Pored Brazila, tokom poslednjih decenija virus je postao problem javnog zdravlja u Peruu, Kolumbiji, Ekvadoru, Argentini, Francuskoj Gvajani, Panami, Boliviji, i na Trinidadu i Tobagu i Kubi.
Od june ove godine, u Evropi je prijavljeno nekoliko slučajeva u Španiji, Italiji i Nemačkoj, i to kod putnika koji su se vraćali sa Kube i iz Brazila.
Virus se od zaražene osobe na druge ljude prenosi ujedom insekata.
Nema dokaza da se širi drugim putem, kao recimo dodirom sa kožom ili vazduhom.
Međutim, u izveštaju Ministarstva zdravlja Brazila navodi se da dokazi ukazuju da zaražene trudnice mogu da prenesu virus njihovim fetusima.
Još nema dokaza o uticaju ovog virusa na trudnoću i plod, ali se oni istražuju.
Ono što je izgleda sigurno je da se zaraza sve više širi među ljudima usled raznih činilaca među kojima su urbanizacija, krčenje šuma i klimatske promene.
OROV se takođe prirodno javlja kod primata, kao što su majmuni, kao i kod lenjivaca, a naučnici sumnjaju da može da se javi i kod nekih ptica.
OROV može da izazove bolesti kao i grip, slične denga groznici.
Svetska zdravstvena organizacija je sačinila spisak simptoma:
U većini slučajeva ovi simptomi traju između pet i sedam dana.
Međutim, američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) kažu da se kod do 60 odsto pacijenata simptomi ponovo javljaju nekoliko dana ili čak nedelja kasnije.
Slični simptomi se beleže i kod pojave recidiva.
Nije jasno šta uzrokuje recidiv – ili se ista infekcija ponovo aktivira ili se ponovo zaraze ljudi koji žive u područjima gde ima mnogo insekata koji prenose virus.
U Brazilu su 25. jula zabeležena prva dva smrtna slučaja od oropuš groznice.
To su bile dve žene u dvadesetim godinama, za koje lekari kažu da nisu imale nikakvih zdravstvenih tegoba.
Ministarstvo zdravlja Brazila upozorilo je da virus takođe može da uzrokuje oštećenja na mozgu kod beba koje se zaraze u materici.
Ministarstvo je zabeležilo četiri slučaja mikrocefalije, neurološke bolesti koja uzrokuje prerano srastanje lobanje zbog čega se mozak nedovoljno razvije – koja se često povezuje sa zika virusom – kod novorođenčadi zaraženih majki.
Slučaj jedne mrtvorođene bebe je takođe možda bio povezan sa oropuš groznicom.
Ali naučnici su saglasni da je potrebno sprovesti dodatna istraživanja pre nego što se potvrde moguće posledice po plod tokom trudnoće.
Druge moguće ozbiljne komplikacije su encefalitis, akutno zapaljenje mozga, i meningitis, upala zaštitnih membrana koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu.
Međutim, dva smrtna slučaja koje je zabeležilo Ministarstvo zdravlja Brazila su jedini do sada.
Postoji mogućnost da je propušteno da se ubeleže mogući smrtni ishodi među više od 500.000 dijagnostikovanih slučajeva zaraze ovim virusom tokom nekoliko decenija, ili da su neki smrtni ishodi pogrešno pripisani posledicama denga groznice.
Ne postoje posebni lekovi za lečenje ovog virusa.
Tekst u naučnom medicinskom časopisu Lansetu klasifikuje epidemije oropuš groznice kao „novu pretnju zdravlju u svetu“ i upozorava na nedostatak istraživanja o novim načinima lečenja.
Ministarstvo zdravlja Brazila kaže da „pacijenti moraju da se odmaraju i leče simptome pod medicinskim nadzorom“.
Lekari mogu da preporuče određene lekove za ublažavanje simptoma, kao na primer groznice, bola i mučnine.
Svi zaraženi takođe treba da nastave da koriste sredstava protiv ujeda insekata, kako bi smanjili verovatnoću ujeda insekata koji bi potom mogli da prenesu virus na druge ljude.
Ne postoje vakcine protiv ove infekcije.
Najbolji način zaštite od ovog virusa je izbegavanje ujeda mušica i komaraca.
Zdravstveni organi predlažu osnovne mere zaštite, kao što su:
Mrežice protiv komaraca mogu da budu korisne, ali su manje učinkovite za zaštitu od oropuš groznice nego od sličnih bolesti koje prenose insekti, kao što je malarija, jer su mušice koje najčešće nose ovaj virus toliko sićušne da često prolaze kroz rupice.
Određeni insekticidi, kao što su deltametrin i N,N-Dietil-meta-toluamid pokazali su se delotvornim protiv vrsta koje prenose ovaj virus.
Poziva se i na veću dostupnost testova na virus, što bi ubrzalo dijagnostikovanje bolesti i sprečilo njeno širenje.
Usled sve rasprostranjenijeg krčenja šuma i klimatskih promena raste rizik od širenja oropuš virusa na veće oblasti staništa vrsta koje ga nose i stvaraju se novi ciklusi prenosa ovog virusa u urbanim sredinama – što je već slučaj sa denga i čikungunja groznicama i zika virusom.
