„To je poražavajuće. Količina vremena i truda koju ulažete u svoj dom, a zatim da vidite kako to pada pod vodu.“
Sem Bovstead je arhitekta koji je specijalizovan za pripremu kuća da izdrže prirodne katastrofe. Ali kada su u februaru poplave zahvatile njegov dom u Brizbejnu, osećao se bespomoćno.
„Radio sam sa ljudima koji su bili u sličnim situacijama – sada mi se to dogodilo“, kaže on.
„Bio sam šokiran koliko je brzo [voda] porasla… više od metar za nekoliko sati. Prešao sam od brige za našu imovinu do zabrinutosti za našu bezbednost.“
Na kraju, čamac je bio jedini izlaz.
Iskustvo gospodina Bovsteada postalo je sve uobičajenije za Australijance.
U protekle tri godine, rekordni požari i poplave ubili su više od 500 ljudi i milijarde životinja. Suša, cikloni i plime i osjeke zahvatile su zajednice.
Klimatske promjene su ključna briga za birače na izborima u Australiji u subotu. Kao i troškovi života – a ova pitanja se spajaju kao nikada ranije.
Australija se suočava sa „krizom osiguranja“ sa jednom od 25 domova na putu da do 2030. godine bude praktično neosigurana, navodi se u izveštaju Savjeta za klimu. Još jedan od 11 je u opasnosti da bude nedovoljno osiguran.
Osiguranje za domove sa najvećim rizikom će biti preskupo ili će ih odbiti provajderi, kaže Savet za klimu, koji je napravio interaktivnu mapu za Australijance za pretraživanje.
„Klimatske promjene se ovde dešavaju u realnom vremenu i mnogi Australijanci sada smatraju da je nemoguće da osiguraju svoje domove i preduzeća“, kaže izvršna direktorka Amanda Mekenzi.
Nigde ovo nije veći problem nego u Kvinslendu. U njemu se nalazi skoro 40% od 500.000 domova za koje se predviđa da su efektivno neosigurani.
Kvinslend su poslednjih mjeseci opustošile poplave. U februaru je glavni grad Brizbejn imao više od 70% prosečnih godišnjih padavina za samo tri dana.
„Još uvek se osećam prilično traumatizovano kada pada jaka kiša“, kaže Mišel Vajn, čija je kuća u Istočnom Brizbejnu uništena zajedno sa
decenije njenog umetničkog rada.“Morali smo da se iselimo iz kuće – postao je nemoguć za život.“
Osiguravači kažu da će poplave – koje su takođe pogodile Novi Južni Vels – postati najskuplji događaj poplava u Australiji ikada. Ali i pre ove godine troškovi osiguranja su vrtoglavo porasli.
Iako su rastuće cijene nekretnina jedan od faktora, najveće tijelo industrije osiguranja u Australiji pokazuje prstom na klimatske promjene.
Savet za osiguranje Australije kaže da nijedan deo zemlje trenutno nije neosiguran, ali postoje „očigledne zabrinutosti u pogledu pristupačnosti i dostupnosti“.
Tokom protekle decenije, iznos koji osiguravajuća društva isplaćuju za odštetu od prirodnih katastrofa se otprilike udvostručio.
U prosjeku, potrošači sada plaćaju skoro četiri puta premije osiguranja kuće nego 2004. godine.
U severnoj Australiji, ovi brojevi su još ekstremniji – u nekim slučajevima 10 puta veći nego drugde.
Sve više Australaca je prinuđeno da se premalo osigurava – kupuju jeftinije polise koje pokrivaju premalo – ili da se potpuno odriču osiguranja.
„Ovo je vjerovatno najvažnije pitanje troškova života u Australiji“, kaže dr Antonija Setl, politički ekonomista sa Univerziteta u Melburnu, za BBC.
„Domaćinstva koja nemaju osiguranje rizikuju da izgube svoju najvažniju imovinu.
Fenomen bi takođe mogao da pogorša društvenu nejednakost i stvori „klimatske geto“, kaže Climate Valuation, kompanija za analizu rizika.
Nekretnine u oblastima većeg rizika postaju jeftinije za kupovinu i iznajmljivanje, često privlačeći ljude koji su najmanje u mogućnosti da priušte adekvatno osiguranje, što pogoršava finansijske posledice katastrofa.
„Ljudi se ne udaljavaju od klimatski ugroženih mesta u Australiji. I u stvari, duž rubova velikih gradova, veća je vjerovatnoća da će se kretati prema njima“, kaže demograf Liz Alen sa Australijskog nacionalnog univerziteta.
„Pitanje pristupačnosti stambenog prostora u Australiji je toliko strašno… da ljudi klimatsku katastrofu vide gotovo kao jeftino, način da se osigura da mogu imati gde da nazovu svoje.
Gospođa Vajn je jedan od primera za to – kaže da je cijena privukla ranjivo područje. U to vreme se osećala kao da je „osvojila na lutriji“. G. Bovstead je napravio sličan izbor, opisujući ga kao „Ulov-22… za mlade“.
A kada se jednom uđu u rizično područje, mnogima je gotovo nemoguće izaći – kao što je slučaj sa Geri Godlijem u gradu Granthamu, zapadno od Brizbejna.
S obzirom na Granthamovu užasnu istoriju poplava – 12 ljudi je tamo umrlo 2011. – nema onih koji preuzimaju njegov dom.
„Želimo da izađemo. Jednostavno si to ne možemo priuštiti“, kaže g. Godli. „Ne možemo ništa.
Pa šta se može učiniti?
Vlada je obećala milijarde da pomogne osiguravačima da se „reosiguraju“ od velikih šteta koje su rezultat katastrofa, tvrdeći da će u suštini prepoloviti premije za ljude u severnoj Australiji.
Ali to je rizična politika, a ne onakva kakvu žele ni Savet za osiguranje Australije ni državni nadzornik industrije.
Kritičari su istakli da katastrofe sada često razaraju područja van severne Australije koja neće biti obuhvaćena politikom. Šta je sa njihovim premijama?
Oni umesto toga pozivaju vladu da ograniči razvoj u oblastima visokog rizika, razmotri kupovinu nekih vlasnika kuća ili stvori podsticaje za ljude da svoje imanje učine otpornim na katastrofe.
Ali očigledan odgovor je rešavanje klimatskih promjena, kaže dr Setl – iako je to nešto što su se uzastopne vlade oklevale da urade.
Nakon masivnih požara u 2019-20, Australijanci su upozoreni da se pripreme za „alarmantnu“ budućnost istovremenih i pogoršavajućih katastrofa.
Ipak, za naciju koja je toliko izložena klimatskim promenama, Australija ostaje jedan od najvećih svijetskih emitera po glavi stanovnika.
Vlada premijera Skota Morisona obećala je smanjenje emisija za 26% do 2030. Laburisti, pod vođstvom Entonija Albanezea, obećali su smanjenje od 43%.
Oba su ispod 50% koje preporučuje Međuvladin panel za klimatske promjene.
Problem sa ugljem
Većina Australaca želi oštrije klimatske mjere, ali obe stranke su prilično ćutale o toj temi tokom ove predizborne kampanje.
U gradu Gledstonu – koji leži u marginalnom sedištu u centralnom Kvinslendu – razlog za ovo izbegavanje je jasan.
Ugalj je sastavni deo Gledstona. Isporučuje se iz lokalne luke i pomogla je Australiji da postane drugi najveći izvoznik na svijetu i otvori hiljade radnih mesta.
Fil Golbi, lokalni zvaničnik Sindikata radnika u proizvodnji u Australiji, kaže da je „promena neizbežna“, ali strahuje da će radnici na fosilnim gorivima biti ostavljeni.
„Čuo sam mnogo razgovora. Slušao sam mnogo prezentacija – ali još nisam video direktan put“, kaže gospodin Golbi.
„Ako nova industrija dođe [u Gledstonu], moramo da se uverimo da ćemo svoju radnu snagu obučiti… [i] ona mora da zameni njihovu platu. Ne možemo da počnemo da gledamo da ljudi idu unazad.“
U suštini, ugalj leži na tom nemogućem mestu između prosperiteta, politike i ekoloških opasnosti Australije.
Dakle, postepeno ukidanje fosilnih goriva je politički toksično pitanje sa kojim nijedna velika stranka ne želi da se direktno pozabavi, posebno ne tokom izbora.
To frustrira g. Bovsteada. Za njega i mnoge mlade ljude postoji prava zabrinutost oko toga šta će klimatske promene značiti za to kako i gde će živeti u budućnosti.
„[To se] neće dogoditi – ovo se već dešava“, kaže on.
„Čini se da ćemo morati da preuzmemo odgovornost i snosimo teret toga mnogo duže od većine onih ljudi koji su sada na vlasti.
izvor bbc
