Ilon Mask je tokom intervjua za BBC pravdao način na koji upravlja Tviterom, tokom jednosatnog intervjua sa Džejmsom Klejtonom, novinarom BBC-ja za tehnologuju.
Evo šest stvari koje smo saznali iz intervjua sa drugim najbogatijim čovekom na svetu u sedištu Tvitera u San Francisku.
Mask ne želi da prihvati da je sve više govora mržnje na društvenoj mreži otkako ju je kupio.
Kompanija više nije u stanju da zaštiti korisnike od trolovanja, državno koordinisanih dezinformacija i seksualne eksploatacije dece, posle otpuštanja jednog dela zaposlenih i promena pod novim vlasnikom, tvrdili su zaposleni u Tviteru tokom razgovora za BBC.
U martu je Tviter saopštio da je za samo mesec dana uklonio 400.000 naloga kako bi učinio da „Tviter bude bezbedniji“.
Da bi se u potpunosti procenile tvrdnje Maska, potrebne su dve stvari koje trenutno – pristup Tviterovim podacima pre i posle preuzimanja i, što je ključno, jasno razumevanje kako on definiše dezinformacije i govor mržnje.
Ne postoji opšta definicija govora mržnje prema američkom zakonu, koji je generalno mnogo popustljiviji od drugih zemalja zbog prvog amandmana na Ustav SAD koji garantuje slobodu govora.
Skoro polovina punoletnih Amerikanaca glasala je za Trampa na poslednjim izborima u SAD, rekao je Mask, ali je dodao: „Nisam bio jedan od njih. Glasao sam za Bajdena“.
U drugom delu intervjua, on je pravdao vraćanje Trampovog naloga koji je uklonjen 2021. godine kada ga je platforma optužila za podsticanje na nasilje.
Mask tvrdi da su njegovi napori da izbriše botove, automatizovane naloge, smanjili dezinformacije na Tviteru.
„Manje je dezinformacija nego ranije“, rekao je on BBC novinaru.
Stručnjaci se ne slažu.
U studiji Njuzgarda koja prati dezinformacije na mrežama, a postoje i druge studije na ovu temu, navodi se da je komunikacija na popularnim nalozima koji šire dezinformacije porasla kada je Mask preuzeo Tviter.
Za skoro 60 odsto povećao se broj lajkova i retvita tokom prve nedelje posle kupovine Tvitera.
BBC je analizirao više od 1.000 ranije zabranjenih naloga koji su vraćeni na Tviter i otkrio da je, otkako su vraćeni, više od trećine njih širilo mržnju ili dezinformacije.
Lažne tvrdnje protiv antikovid vakcina, mizoginija, mržnja prema LGBT+ osobama i neprihvatanje zvaničnih rezultata izbora u SAD 2020, samo su neke od tema koje su se pojavljivale na ovim nalozima.
Pogledajte video: Tviter i Srbija – Kuda idu izbrisani nalozi
Mask kaže da ne koristi jednu od najviše puta preuzetih aplikacija u SAD, ali je protiv bilo kakvih poteza da se ona zabrani.
U SAD razmatra se zabrana zbog bezbednosnih zabrinutosti u vezi sa kineskim vlasništvom TikToka.
Druge zemlje u svetu su zabranile instaliranje aplikacije na telefonima državnih službenika.
„Generalno sam protiv zabranjivanja stvari“, rekao je Mask, iako kaže da bi zabrana bila od koristi Tviteru jer može značiti da će više ljudi provodi vreme na njegovoj platformi.
Ilon Mask je kupio Tviter za 44 milijardi dolara, ali bi, tvrdi, odbio ponudu da ga proda za istu sumu.
Ali da li je to istina?
Mask je očajnički pokušao da odustane od ugovora.
Rekao je da je Tviteru ostalo samo nekoliko meseci života kada je preuzeo upravljanje i da je vođen kao da je neprofitna organizacija.
Troškovi Tvitera su nadmašili iznos prihoda.
U poslednjim celogodišnjim rezultatima objavljenim pre nego što je Mask preuzeo kompaniju, ukupna prodaja je dostigla pet milijardi dolara u 2021, ali su troškovi i rashodi dostigli 5,5 milijardi dolara.
U stvari, kompanija je imala samo dve profitabilne godine od 2012.
Mask smatra da je Tviter sada blizu potpune rentabilnosti.
Nije ni čudo – otpuštanje 6.500 radnika ima tendenciju da smanji troškove.
Ali on je bio i proaktivan u pronalaženju načina za povećanje prihoda, kao što je promena načina verifikacije Tviter korisnika „plave oznake“ koja se sada naplaćuje.
Dakle, da, Tviter bi mogao da bude rentabilan čak i sada zbog drastičnog smanjenja troškova.
Ali pitanje je da li može da održi taj put ka profitabilnosti i učini da kompanija vredi tih 44 milijarde dolara.
Posle prošlonedeljnog spora, Mask je potvrdio da će promeniti oznaku BBC-ja na Tviteru iz „finansira vlada“ u „javno finansira“.
BBC se usprotivio odluci Tvitera, naglašavajući nezavisnost korporacije jer je finansirana uglavnom kroz pretplatu za TV.
U intervjuu za BBC, Mask je rekao: „Ako koristimo iste reči koje BBC koristi da opiše sebe, to bi verovatno bilo u redu.“
Naknada za licencu činila je oko 71 odsto ukupnog prihoda BBC-ja od 5,3 milijarde funti (oko šest milijardi evra) u 2022, a ostatak je dolazio putem komercijalnih i drugih aktivnosti poput grantova, tantijema i prihoda od zakupa.
BBC takođe dobija više od 90 miliona funti (više od 100 miliona evra) godišnje od vlade za podršku Svetskom servisu BBC-ja, koji je namenjen publici van Velike Britanije.
Pogledajte video: Šta su lažni profili i kako da ih uočimo
Pratite nas na Fejsbuku , Tviteru i Vajberu . Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
