Ko je kukavica, institucionalni parazit, Udbašenko i narikača, a ko „štetočina kakvu Hrvatska nije videla“, karijes Pantovčaka, šmrkavac i Kremljenko?
Sve su to uvrede koje su tokom godina razmenila dvojica najmoćnijih političara Hrvatske, predsednik Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković.
Njihov odnos u centru je pažnje i pred predstojeće parlamentarne izbore u Hrvatskoj, zakazane za neobičan termin – u sredu, 17. aprila.
„Sve se teme pred izbore svode na sukob Milanovića i Plenkovića“, kaže Žarko Puhovski, filozof i penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu, za BBC na srpskom.
Višeslav Raos, profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu, smatra da tome doprinose i mediji, kojima je sukob Milanovića i Plenkovića atraktivan.
„Ali da, njih dvojica imaju dugu istoriju ličnih animoziteta“, navodi Raos za BBC.
Ipak, Arsen Bauk, visoki zvaničnik opozicione Socijaldemokratske partije (SDP), smatra da je u toku pokušaj da se parlamentarni izbori pretvore u „personalizovane izbore“, ne bi li to postao „narativ cele kampanje“.
„Najavom predsednika republike da će na jedan način učestvovati u kampanji, to je dobilo dodatnu dinamiku“, kaže Bauk za BBC na srpskom.
„Videćemo kako će se HDZ tome prilagoditi.“
Iz Plenkovićeve Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), najdominantnije hrvatske partije u poslednje tri decenije, do trenutka objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC na srpskom.
Nova tura prepirki rasplamsala se u martu, kada je Milanović iznenada raspisao izbore za 17. april.
Odmah je i najavio da će se kao kandidat SDP-a – koji je predvodio do 2020, kada je postao predsednik – kandidovati za premijera Hrvatske.
„Došlo je vreme, kako bi rekli moji preci u splitskoj zagori, da se konji osedlaju“, rekao je tada.
Prema hrvatskom zakonu, predsednik je nestranačka ličnost i ne može da učestvuje u partijskim aktivnostima.
Sve je na kraju stiglo do Ustavnog suda Hrvatske, koji je doneo odluku da Milanović ne može da se kandiduje za premijera dok je predsednik.
Ne sme ni da učestvuje u aktivnostima stranke, bude kandidat na izbornoj listi, niti da bude istican kao premijerski kandidat.
Situacija bi bila regulisana Milanovićevom ostavkom na funkciju predsednika, kada bi mogao bez problema da učestvuje u izborima, ali on to odbija.
Na funkciji predsednika bi ga u tom slučaju zamenio Gordan Jandroković, predsednik Sabora (hrvatskog parlamenta) i visoki zvaničnik HDZ-a.
„HDZ bi u tom slučaju imao sve poluge vlasti u rukama, što Milanović ne želi da dopusti“, objašnjava Puhovski.
Na tu zabranu Ustavnog suda poziva se i Bauk iz SDP-a, posle svakog pitanja o Milanoviću, koga nijednom ne oslovljava po imenu i prezimenu, već samo „predsednik republike“.
„Ustavni sud nas je upozorio da ga ne smemo isticati kao kandidata za premijera, tako da bi se svaki moj odgovor mogao tumačiti kao kršenje upozorenja“, navodi za BBC bivši ministar državne uprave od 2011. do 2016, u Milanovićevom kabinetu.
„Ne želim da izlažem ni sebe, ni stranku.“
Međutim, Milanovića zabrana nije pokolebala.
„Nakon naše pobede na izborima i konstituisanja novog Sabora, odstupiću sa dužnosti predsednika republike“, naveo je posle odluke Ustavnog suda.
Najavljuje katarzu i „zaustavljanje hrvatske tragedije“.
Plenković za to vreme ukazuje da su Milanovićevom kandidaturom „maske konačno pale“, nazivajući predsednika „skrivenim liderom opozicije“.
„Sve ovo što se događa je pokušaj mini državnog udara, zloupotrebe institucija“, rekao je hrvatski premijer.
Čudni poljubac hrvatskog ministra za nemačku koleginicu na samitu EU
U oktobru 2021, Plenković je Milanovića nazvao „puzajućim državnim udarom“.
Milanović je ubrzo odgovorio istom merom – donekle.
Za hrvatskog premijera je rekao da je „puzajući državni udav“.
Puhovski smatra da sukob dvojice najmoćnijih političara u zemlji, a koji dolaze iz suprotnih tabora, nije „ništa neobično u parlamentarnim demokratijama“.
Ipak, neobične su mu dve stvari.
„Prvo, izrazito nizak, gotovo prostački nivo međusobnih odnosa, u kojima se primenjuje teška artiljerija.
„Milanović protivnike naziva vucibatinama, lopovima, bandom, a Plenković rivale nesposobnim ljudima i izdajicama Hrvatske, koji se zalažu za rusku stvar.“
Tim teškim rečima „prekrivaju činjenicu da među njima, kao i strankama i koalicijama iza njih, ima sve manje političkih razlika“, smatra.
„Sve se svodi na to ko će koga, a ne na rasprave o liberalnijoj ili konzervativnijoj, centralizovanoj ili decentralizovanoj politici.“
To ga, kako kaže, pomalo podseća na Srbiju, iako odmah ukazuje na jednu važnu razliku.
„U Srbiji je (predsednik Aleksandar) Vučić pojeo sve protivnike, ubedljivo ih porazio, a ovde su koliko-toliko ravnopravne snage.“
Međutim, Jadranka Kosor, bivša hrvatska premijerka, nije saglasna sa Puhovskim.
„Najlakše je svesti sve na ‘svi su isti, zato se i ne vole, jer je to borba za vlast'“, kaže Kosor za BBC na srpskom.
„Radi se o političkoj borbi, različitom poimanju funkcionisanja države.“
Nema ni „tako puno teških reči“, smatra.
„Ima nekih neprimerenosti, ali to se često događa, vidi i čuje u politici“, ističe Kosor, hrvatska premijerka od 2009. do 2011. iz tabora HDZ-a, ali koja je 2013. isključena iz stranke.
„Nisam ih koristila i protiv sam ličnog vređanja, ali nekad samo teškim rečima možete opisati političku situaciju koja je neodrživa.“
Raos ipak smatra da je reč o sukobu i to koji je „lični, ne sadržajni“.
„Imaju sličan karijerni put, kroz diplomatiju“, navodi Raos.
„Obojica su iz nekog srednjeg sloja i sličnog miljea, iako možemo reći da Plenković dolazi iz porodice koja je u onom sistemu bile boljestojeća.“
Raos dodaje i da obojica nisu tipični predstavnici njihovih stranaka.
„Milanović nikada nije bio tipični SDP-ovac, kao što ni Plenković nije tipični HDZ-ovac, zbog čega se natiču ko će bolje plivati po tom nepoznatom terenu i ko je veći lider.“
SDP je partija levog centra, nastala iz socijaldemokratskog krila nekadašnjeg Saveza komunista Hrvatske.
Državnu vlast imala je samo u dva navrata – od 2000. do 2003. i od 2011. do 2015.
HDZ je konzervativnija partija desnog centra, čiji je osnivač bio Franjo Tuđman, prvi predsednik Hrvatske po sticanju nezavisnosti od Jugoslavije.
U nizu naziva upućenih Milanoviću, Plenković je u nekoliko navrata rekao i da je on „ljubitelj Srba“, komunista i Jugosloven.
Ipak, Raos ističe i da je Milanović poslednjih godina počeo da zadire u „biračko telo koje definitivno nije njegovo“.
„Koketira sa desnim biračima, pokušava da im se svidi kroz neke komentare i izjave, posebno oko Beograda i Sarajeva, gde je nepotrebno dolivao ulje na vatru.
„Plenković je umeren, ali ga često doživljavaju kao nekoga ko previše sledi ono što govore iz Brisela, da nema tu nekog posebnog stava Zagreba.“
Kosor smatra da je i Plenković poslednjih godina okrenuo HDZ „radikalno udesno“, ali premijera i predsednika ne želi da poredi.
„Svakako su veoma različiti“, kaže kratko.
Odmah je počela i izborna kampanja – zvanično, bez Milanovića.
Ipak, iako ga nema ni na bilbordima, ni na listi SDP-a, Bauk navodi da predsednik zemlje i te kako utiče na izbore.
Samo time što je najavio kandidaturu, tvrdi, motivisao je dodatnih 18 odsto birača da izađu na izbore.
Direktnog sučeljavanja Milanovića i Plenkovića tokom kampanje neće biti, ali hoće „proksi sukoba“, smatra Puhovski.
„Drugi će u njihovo ime iznositi teze ili će jedan dati intervju u 12.15, drugi u 14.30, pa da tako odgovaraju jedan drugom.“
U javnim nastupima, kako navodi, Plenković za sada nastupa kao premijer iza kog je „osam godina uspešnog funkcionisanja, u smislu održavanja stabilnosti vlade“.
„U teškim trenucima, njegova vlada je očuvala ekonomsko i socijalno funkcionisanje zemlje, iako je cena tog uspeha bila jako visoka, a ogleda se u enormnoj korupciji, koja je uvek postojala, ali se sada posebno razmahala i to baš u vladajućoj stranci.“
Premijer Plenković na slične optužbe ranije se branio rečima da „nikada nije bilo više borbe protiv korupcije“ nego u njegovom mandatu.
Najbolji dokaz za to, kako kaže, upravo je da postoje takvi slučajevi: „Ako ih nema, kako znate da se neko bori protiv korupcije?“.
Prema podacima organizacije Transparensi internenšenal, Hrvatska se po stepenu korupcije u javnom sektoru nalazi na 57. mestu od 180 zemalja , što je stavlja na začelje Evropske unije, čiji je deo od 2013. godine.
Od Hrvatske su od zemlja EU lošije samo Grčka, Rumunija, Bugarska i Mađarska.
„Milanović za sada nema nikakva opterećenja, jer kao predsednik države nije mogao biti odgovoran ni za šta i utoliko je njegova pozicija lakša“, dodaje Puhovski.
Probleme mu mogu praviti „neobuzdano javno komuniciranje“ i teret loše vlade kada je poslednji put bio premijer.
Milanović, smatra Raos, veruje da će oštrom retorikom motivisati deo ljudi.
„To je njegov stil, u kampanji za predsedničke izbore je govorio da će biti ‘predsednik sa karakterom’ i da se ne libi da ljudima u lice kaže šta misli, ali deo ljudi to i odbija“.
„Strategija Plenkovića će biti da se pozicionira kao antipod njemu.“
Da li to sve znači da će se cela kampanja svesti na pitanje – Milanović ili Plenković?
Iako kaže da njihov sukob ne obeležava samo izbore, već i čitavu hrvatsku politiku poslednjih godina, Sandra Benčić, kandidatkinja pokreta Možemo za premijerku, kaže da se na obazire na to šta se dešava između njih.
„Imaju neke svoje taktike, gledaju paše li im to za rejting ili ne, ali nije me briga, kako bih rekla“, kaže Benčić u razgovoru za BBC na srpskom.
„Mi insistiramo na tome da namećemo važne teme zbog kojih kojih kao političari postojimo, da rešavamo probleme i bavimo se razvojem Hrvatske.“
Možemo je stranka zelene levice, nastala 2019. godine, koja je posle lokalnih izbora 2021. preuzela vlast u Zagrebu.
Benčić kao ključne teme kampanje navodi zaustavljanje depopulacije Hrvatske, pitanje uslova rada, povećanje plata, restrukturiranje ekonomije, zelenu reindustrijalizaciju, reforme u oblastima zdravstva, socijalne zaštite i obrazovanja.
„Ipak, na svakodnevni život ljudi najviše utiče to što je HDZ zarobio svaku instituciju i organizaciju u zemlji i to pre svega treba menjati.
„Ne možeš ući u dobrovoljno vatrogasno društvo ako nisi u HDZ-u, ne možeš u neko sportsko društvo ako nisi u HDZ-u, to je postalo apsolutno nepodnošljivo.“
Da podela Milanović-Plenković u kampanji neće biti ključna, smatra i Raos, iako kaže da je ona i te kako bitna.
Kao važne teme on vidi inflaciju, porez na nekretnine, visoke rente za stanovanje u gradovima, pitanje migracija i stranih radnika, ali pre svega korupciju.
„Međutim, ljudi su umorni od korupcijskih skandala, teško ih možete motivisati rečima ‘mi nismo korumpirani, oni jesu’ – opoziciji za pobedu treba još nešto.“
Kako je predsednik Čilea doneo slavu jednom hrvatskom ostrvu
Posle parlamentarnih, Hrvatsku početkom juna očekuju i izbori za Evropski parlament, a krajem godine i predsednički izbori.
Potencijalno i ranije, ako Milanović odluči da podnese ostavku.
„I dalje imamo šanse da se ništa ne dogodi, da Božić dočekamo sa istim premijerom i predsednikom, ali mogući su svakakvi obrti“, smatra Raos.
„Dok se Milanović nije kandidovao, delovalo je i po anketama i po atmosferi da HDZ prilično sigurno ide u izbore.
„Sada je to već upitno, jer je Milanović delimično digao rejting SDP-a, ali ni HDZ ne treba olako otpisivati – imaju veliko članstvo i disciplinovano biračko telo.“
Sve to ukazuje na mogućnost da pobednik izbora ne bude poznat u noći 17. aprila i duge pregovore ko će imati većinu u Saboru.
„U zapadnoj Evropi je to normalno, ali u našem delu svetu uvek kreće polupanika ako se odmah ne zna ishod izbora“, kaže Raos uz blagi osmeh.
Kosor smatra da je ovom trenutku rezultat izbora nemoguće predvideti, iako veruje da će HDZ „verovatno dobiti najveći procenat glasova“.
„Međutim, HDZ-u se apsolutno suzio postizborni koalicioni potencijal i oni, ako svi održe reč, neće imati sa kim da formiraju vladu.“
Puhovski takođe smatra da će biti „dosta izjednačena trka.“
A da li je moguće smirivanje napetosti između Milanovića i Plenkovića u nekom trenutku?
„Bojim se da to nije naročito verovatno“, odgovara kratko.
