Kad se Bred Pit i Džordž Kluni istovremeno nađu na ekranu, to obično znači jedno – šmekerski, sofisticirani, seksi holivudski hit.
„Vukovi“ je klasičan kriminalistički triler, ali ima jednu ključnu, upadljivu razliku: on je i komentar na promenu u doživljaju tradicionalne holivudske muževnosti.
Režiser Džon Vots donosi priču o dva rivalska „majstora za rešavanje problema“ koji su upućeni jedan na drugog kad ih angažuju za isti posao, da bi prikrili zločin visokog profila.
Kroz prizmu automobilske jurnjave, scena pucnjave i opštih zavrzlama karakterističnih za ovaj žanr, film je kontemplacija o starenju, identitetu i smekšavanju tradicionalnih muških arhetipova.
Iako „Vukovi“ zadržava elemente šmekerske kriminalističke priče, primetno radi na razmontiranju toksične muževnosti, pokazujući kako holivudski heroji mogu da ostare, a da ne postanu karikature nekadašnjih verzija sebe.
Film je imao premijeru u nedelju, 1. septembra, u sklopu Venecijanskog filmskog festivala, jednog od tri ključna jesenja događaja, zajedno sa Torontom i Teljurajdom, gde autori predstavljaju filmove u nadi da će ostvariti uspeh na Oskarima.
Pit i Kluni su stigli na Lido uz gromoglasan doček obožavalaca, pred premijeru filma u Palaco del Sinema.
Posle prikazivanja, film je dobio četvorominutne stojeće ovacije publike.
„Vukovi“ će se pojaviti u bioskopima nakratko ovog meseca, nakon čega će se preseliti na Epl TV+.
Tokom konferencije za štampu, Kluni je priznao da je bio razočaran što film neće imati duži bioskopski život.
„Jeste, želeli smo da se pojavi u bioskopima, ali smo imali neke prepreke usput, to se dešava“, rekao je Kluni novinarima.
Glumac se prisetio da se nešto slično desilo sa filmom koji je režirao prošle godine.
„Znate, kad sam snimio ‘Dečake u čamcu’, uradio sam to za MGM, a potom je film završio na Amazonu, i uopšte nije dobio međunarodnu distribuciju, što je bilo veliko iznenađenje“, priseća se on.
„Postoji element toga koji sada pokušavamo da prokljuvimo… Šteta je, naravno, velika šteta. S druge strane, mnogo ljudi će videti film i pojaviće se u nekoliko stotina bioskopa.
„Ali, da, bilo bi lepše da se pojavio na mnogo više mesta.“
Kluni je naglasio da su on i Pit vratili deo plata da bi to omogućili i rekao da su izveštaji o tome koliko su plaćeni za film bili preterani.
Kaže da su njihove plate bile „milione, i milione, i milione dolara manje nego što je javljeno“ u Njujork tajmsu, koji je pisao da su obojica bila plaćena po više od 35 miliona dolara.
„Govorim to samo zato što mislim da je loše po našu industriju ako ljudi misle da je to standard za plate.“
„Vukovi“ je film koji suštinski nije mogao biti snimljen u bezbrižnim danima 2001. godine, kad su se Kluni i Pit prvi put pojavili na ekranu zajedno u Oušnovih 11.
Dvojica Oskarovaca, sada obojica u šezdesetim, igraju neznatno drugačije muške glavne uloge od onih na koje je navikla publika.
Film je vrlo svestan godišta glavnih glumaca, a scenario to i odražava.
Scenario je suptilan podsmeh mamutima industrije, kao što je Bondova franšiza.
„Vukovi“ ne povlađuju publici niti je prisiljavaju da se pretvara da su oni uglađeni mladi 20-godišnjaci: scenario je prepun šala na račun lumbaga i kvarenja vida.
Upitan za ponovnu saradnju sa Klunijem, Pit je rekao: „Shvatili smo da mora da postoji dobar razlog da se zajedno vratimo na film, u kome bismo mogli da gradimo na onome što smo radili ranije.
„Ali, takođe moram da dodam, kako sam stariji, saradnja sa ljudima sa kojima inače volim da provodim vreme mi je naprosto postala veoma važna.“
On dodaje: „Dopala nam se ta ideja, režiser Vots je napisao prvu ruku i ja sam je pročitao i rekao da je sjajna, pa ju je Džordž pročitao i rekao da je sjajna.
„Nikad se još nije desilo da vam neko ispriča ideju, da dobijete prvu ruku scenarija i da je na kraju to upravo ono što snimite.“
U srži filma je neporeciva hemija između Pita i Klunija, koja oscilira između drugarstva i konkurencije.
„Vukovi“ igraju na kartu javnih persona glumaca, suptilno uplićući aluzije na njihove reputacije iz stvarnih života.
Pit, koji se suočavao sa velikim kontroverzama u privatnom životu, i Kluni, koji gaji imidž porodičnog raja sa suprugom Amal, gotovo kao da odražavaju dinamiku samih njihovih likova – obojica su vukovi samotnjaci koji pokušavaju da se izbore sa ličnim i profesionalnim izazovima.
Međutim, za deo publike, spajanje Pita i Klunija predstavlja disonantan ton, imajući u vidu njihove bitno različite javne narative.
Na Venecijanskom filmskom festivalu, Anđelina Džoli – Pitova bivša partnerka – takođe je predstavila najnoviji projekat, dodatno potcrtavši komplikovane lične istorijate koji su se odvijali pred očima javnosti.
Film se ne snebiva da pomene te tenzije, nagoveštavajući kako najsjajnije holivudske zvezde oblikuju i njihovi životi na ekranu, baš kao i oni van njega.
„Vukovi“ su dobili pomešane kritike posle premijere.
U prikazu u kom je film dobio tri zvezdice, Zan Bruks iz Gardijana je rekao: „Sam film nikada ne postane mnogo više od šašave, samozadovoljne kriminalističke avanture, ali njegove glavne zvezde deluju kao da se dobro zabavljaju, a njihovo dobro raspoloženje je umnogome zarazno.“
Robi Kolin iz Telegrafa je imao mnogo manje komplimenata za njega, rekavši da Pit i Kluni „imaju harizmu para ostarelih sportskih komentatora u ovoj kriminalističkoj komediji koja se kreće brzinom diplodokusa“ u prikazu koji mu je dao jednu zvezdicu.
Nije bilo mnogo više entuzijazma ni kod Kevina Mara iz Tajmsa, koji je filmu dao samo dve zvezdice i nazvao ga „bolno neoriginalnim filmom o drugarima“.
Dejmon Vajs iz Dedlajna je bio pozitivniji, napisavši: „Kao standardna proceduralna priča, „Vukovi“ je često veoma duhovit i ingeniozan film.
„Drugarstvo je opipljivo i iskreno, ali je povratak usiljen u poređenju sa nežnom komedijom u kojoj su obojica veoma dobri.“
Kluni, odavno smatran najslavnijom „srebrnom lisicom“, odaje isti šarm koji je očuvao decenijama na filmu.
Ali „Vukovi“ odlaze dalje od toga, baveći se realnošću starenja i kod glumaca i kod glumica.
Film iznosi suptilan argument o odsustvu ženske „srebrne lisice“ u Holivudu – istakavši kako filmska industrija odavno rezerviše uloge za starije muškarce, dok glumice često doživljavaju da im se prilike sužavaju kako stare.
Scenario „Vukova“ koji se odnosi pozitivno prema starenju mogao bi da bude dočekan kao neka vrsta olakšanja među gledateljkama, koje su se davno umorile od nesposobnosti Holivuda da primeni isti princip prema glumcima kao što to čini prema glumicama.
Odabir glumica za „Vukove“ u skladu je sa godinama i veoma progresivan – glavne glumice Ejmi Rajan i Purna Džaganatan su obe u pedesetim.
Rajanin lik je predstavljen kroz prizmu izbegavanja muškog pogleda.
Njen lik nije hiper-ušminkan; umesto toga, dozvoljeno joj je da izgleda usplahireno i sirovo, što je retkost u žanru kojim dominiraju savršene, nepobedive heroine.
Ženski likovi koje igraju Rajan i Džaganatan su složeni, haotični i pomalo u moralnoj sivoj zoni.
To ženskim likovima omogućava da stanu rame uz rame sa muškim protagonistima.
Ženski likovi nisu predstavljeni u pozitivnom svetlu samo kad su u pitanju njihove godine, već su predstavljeni i suptilno pozitivno kad je u pitanju seks – Rajan je starija žena koja istražuje vlastitu seksualnost, na način koji je haotičan i često neugodan.
Ova tema javlja se nekoliko puta tokom Venecijanskog filmskog festivala ove godine: u filmu Bejbigerl Haline Reidžin, koji je premijeru imao ovde prošle nedelje, 57-godišnja Nikol Kidman proživljava subverzivnu drugu adolescenciju, kroz seksualnu renesansu sa mlađim Harisom Dikinsonom.
I dok prisustvo starijih žena na ekranu koje odvažno istražuju vlastitu seksualnost odjekuje festivalom, publika u Veneciji ostaje da se pita da li to najavljuje krupniju promenu u Holivudu za feminizam.
