Trejsi Oto je ručala kad ju je iznenadila vest da ide na Paraolimpijske igre.
„Dali su Rikiju Rislu, mom dečku, kutiju sa kapom u njoj, rekavši ‘kvalifikovali ste ste se'“, kaže ova 28-godišnjakinja za BBC sport.
„U trenutku kad mi ju je uručio, jela sam, bukvalno sam imala hranu u ustima. Jela sam, dakle, i plakala, a kamere su bile svuda oko mene.“
Oto je izabrana za streličarski tim Sjedinjenih Američkih Država u Parizu 2024. godine, gde gađa i u mešovitom timu sa partnerom Džejsonom Tabanskim i u kvalifikacijama za individualno takmičenje.
„Jako je kul“, kaže Oto iz njenog doma u Tampi sa ogromnim osmehom na licu.
„Od samrtne postelje do Paraolimpijskih igara veliki je put. Osećam strahopoštovanje prema sebi i mom timu.“
Oto ne preteruje kad kaže da je bila na samrtnoj postelji.
Nju je 2019. godine u domu napao bivši dečko.
Ostala je paralizovana od grudi nadole sa ograničenom upotrebom ruku i šaka, i izgubila je levo oko.
Ona takođe više ne može da se znoji i pravilno da reguliše telesnu temperaturu.
Oto je spremna da govori o noći koja joj je promenila život do neverovatno iskrenih detalja da bi, prema vlastitim rečima, „postala svetlost, svetionik nade na ovom svetu“.
Želi da poruči drugim ženama koje su pretrpele nasilje od partnera ili bivšeg dečka da znaju da nisu same.
U septembru 2019. godine, Oto je raskinula sa dečkom.
Mesec dana ranije, on je bio uhapšen zato što ju je napao u njenom domu u Rivervjuu, na Floridi.
Oto je bila spremna da nastavi dalje sa životom i upoznala je nekog drugog.
„Upravo sam počela da govorim sa Rikijem“, rekla je za sportsku emisiju BBC-a.
„Upoznali smo se 26. septembra 2019. godine, i izašli smo nekoliko puta na sastanak.
„Raskinula sam sa bivšim dečkom, izbacila sam ga iz kuće, rekla sam mu da mora da ide, on je pokupio stvari, otišao i promenila sam sve brave u kući. Sve je već bilo gotovo.
„Ta noć bila je 24. oktobra 2019. godine, ponovo smo bili u kratkom izlasku i otišli smo na spavanje. Sećam se kako sam se okrenula, namestila udobno u krevetu i utonula u san.
„A onda, najednom, čula sam veliku buku i videla svetlost baterijske lampe u očima, i bila sam vrlo zbunjena.
„Kad sam čula njegov glas, shvatila sam da je to moj bivši dečko.
„Parkirao je kola ispred moje kuće, obišao kuću da bi otišao pozadi i zavirio kroz prozor moje spavaće sobe. Mi smo spavali, a on je odlučio da ode i kupi vazdušni pištolj velike snage.
„Učinio je sve što je mogao da nabavi nešto najbliže pravom pištolju. Uzeo je još i nož i par lisica.
„Vratio se do moje kuće, provalio unutra, probudio nas, urlajući da ustanemo iz kreveta.
„Rekao nam je da će nas ubiti i ako ne ubije sebe posle, pozvaće policiju.
„I tako nam je odmah u startu rekao šta će uraditi. Tu mi sve postaje pomalo maglovito jer se desilo suviše brzo. Mogu da vam kažem šta znam da se desilo, samo nemam sećanje iz prve ruke jer je moj mozak sve na neki način potisnuo.“
Pogledajte kako tajni signali mogu pomoći žrtvama nasilja
Napadač je udario pesnicom Oto više puta pre nego što je pucao Rislu dvaput u lice i ubo ga nožem u leđa, zbog čega mu je otkazalo plućno krilo.
Potom je pucao u levo oko Trejsi Oto, pre nego što ju je ubo nožem pozadi u vrat, parališući je.
Zatim ju je seksualno napastvovao.
„I na kraju je pozvao policiju, prijavio samog sebe, i rekao im: ‘Zovem se tako i tako, nalazim se tu i tu’. Za mene je rekao da sam mu devojka, ali je potom priznao policiji da smo raskinuli“, kaže Oto.
„I rekao je: ‘Upravo sam ubio moju devojku i njenog novog dečka’.
„Policija je stigla, a on je sedeo na prilaznom putu i oni su ga odveli.“
U januaru 2023. godine, njen bivši dečko se izjasnio krivim po dve tačke optužnice za provalu i napad, dve tačke optužnice za pokušaj prvostepenog ubistva, jednu tačku optužnice za seksualni napad i dve tačke optužnice za nanošenje teških telesnih povreda.
Osuđen je na 40 godina zatvora.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE .
Napad je zauvek promenio život Trejsi Oto.
Skoro pet godina kasnije, ona još uvek iznova uči kako njeno telo funkcioniše.
„To je više od puke paralize i invalidskih kolica koje vidite spolja, mnogo toga se dešava iznutra što više ne funkcioniše“, kaže.
„Dakle, na primer, moja dijafragma je paralisana, telo takođe više ne reguliše vlastitu temperaturu. Ne mogu termalno da ga regulišem, a to znači da ne mogu više da se znojim.
„Dakle, ako sedim na suncu, kao što radim često dok se bavim streličarstvom, moje telo i unutrašnja temperatura postanu izuzetno visoki, tako da moramo da uradimo sve što možemo da budemo sigurni da se ne pregrejem i doživim toplotni udar.
„Takođe, postoje problemi sa crevima i bešikom, ne funkcionišu kako treba, tako da moram da pronalazim alternativne način da se olakšam.
„Zato što moj mozak ne može više da komunicira sa ostatkom mog tela, ako nešto nije u redu ispod nivoa moje povrede, ja to ne mogu da osetim. A to može da bude bukvalno bilo šta.
„Možda moram da idem u toalet, možda me nešto svrbi, odeća mi je možda pretesna, možda mi je urastao nokat, bilo šta.
„Ako se nešto dogodi ispod nivoa moje povrede što je neželjeni stimulans, moje telo momentalno prelazi u režim ‘bori se ili beži’ i povećava moj krvni pritisak.
„Na taj način moje telo govori: ‘Hej, nešto nije u redu’, ali pritisak postane opasno visok i mogla bih da dobijem epileptični napad, srčani udar, moždani udar, i da na kraju umrem u roku od nekoliko minuta. A to može da se desi u bilo kom trenutku.“
Za većinu ljudi, sam pokušaj povratka u svakodnevni život nakon nečega toliko traumatičnog bio bi previše.
Ali Oto, koja se nekada nadala da će postati fitnes model, želela je da ponovo postane aktivna.
I tako je u martu 2021. godine iz hira odabrala sport u kom se nikada ranije nije okušala.
„Bila sam u kolima sa Rikijem i razmišljala o tome kako imam puno slobodnog vremena – ne mogu više da obavljam tradicionalne poslove“, kaže ona.
„I samo sam pomislila: ‘Zašto se ne bih okušala u streličarstvu?’ Riki mi je rekao: ‘Ali tvoje ruke ne funkcionišu’, međutim, ja sam pomislila da ćemo već smisliti nešto. Malo sam istražila čitavu stvar i saznala da u našem kraju imamo časove adaptivnog streličarstva. Nedelju dana kasnije gađala sam prvi put.“
Zbog njenog invaliditeta, Oto mora da gađa iz specijalno napravljenog luka.
Nekada je ispaljivala strele sa desnog ramena, ali sada za to koristi usta.
„Imam adaptivni okidač koji je na mom zglobu – sastoji se od kabla koji se penje kroz moju kapu i aparata tipa zatvorene štipaljke koju zagrizem kad sam spremna da otpustim strelu“, kaže ona.
„A zatim imam kapu i rukavicu koji mi omogućuju da pridržavam luk tako da ga ne ispustim kad ispalim strelu.“
Oto kaže da je pogodila metu prvom strelom koju je ikada ispalila i odmah bila navučena.
Uskoro je imala velike ambicije.
„Želela sam odmah da idem na Paraolimpijske igre. Druge nedelje treninga pitala sam: ‘Kako izgleda takmičenje?'“, kaže ona.
Oto je uskoro pošla na turneju po zemlji, učestvujući na kvalifikacionim turnirima.
Kao jedina Amerikanka u njenoj paraolimpijskoh disciplini, morala je da ostvari minimalni rezultat – ispalivši 72 strele, morala je da osvoji 520 poena od 720.
Ostvarila je taj cilj prošlog leta, i potvrdila prolazak u Pariz u seriji od tri stadijuma ranije ove godine, sa kulminacijom na njenom domaćem terenu na Floridi, i tom iznenađujućom proslavom u vreme ručka.
Oto je veoma otvorena povodom onoga što joj se desilo i patnje sa kojom se svakodnevno suočava.
Ova stanovnica Floride poseduje živahni i nesputani karakter koji odbija da bude zastrašen od muškarca koji je pokušao sve da joj oduzme.
„Oduvek sam imala osećaj da čitava ova situacija poseduje širu sliku“, kaže ona.
„Oduvek sam želela da ostavim traga na ovom svetu i da budem svetlost. Ima jako mnogo tame i mržnje, ne mogu da opravdam da se ne govori o tome, i želim da budem primer ljudima koji su bili povređeni poput mene.
„Ne mogu samo da legnem i to da prihvatim, da se samo sklupčam i umrem.
„Iskreno, iscrpljujuće je. Veoma sam srećna što imam Rikija da mi pomogne, da se postara da je sa mnom sve u redu.
„Ali je veoma teško, čak i kad samo podignem nešto, to me podseća stalno na ono što mi se desilo. Vaše telo više ne funkcioniše onako kao što bi trebalo.
„Postoji svetlo na kraju tog tunela, a to je da sam uspela da se izborim sa svim tim i da usput naučim jako mnogo toga.
„Moj život je sada mnogo bolji, mnogo živopisniji i pun ljubavi i smeha, više nego što je bio pre.“
