Skeniranja mozga nude rijedak uvid u divlju neuronsku oluju povezanu sa supstancama koje mijenjaju um.
Ljudima je u kontrolisanom okruženju davan psilocibin. Psilocibin je psihoaktivni sastojak koji se prirodno nalazi u određenim vrstama pečuraka, takođe poznatim kao „magične“ ili „lude“ pečurke.
Sastojak se takođe sve više istražuje zbog njegovih potencijalnih terapeutskih svojstava, posebno u liječenju mentalnih poremećaja.
Ako ste radoznali da znate kako ljudski mozak izgleda na psihodeličnim drogama pogledajte na linku:
Slika dolazi iz desetina skeniranja mozga koje su napravili istraživači sa University School of Medicine in St. Louis, koji su učesnicima studije dali psilocibin i izložili ih MRI skeniranju.
Kaleidoskopski vrtlog boja je u suštini toplotna mapa promjena u mozgu, pri čemu crvene, narandžaste i žute boje odražavaju značajna odstupanja od normalnih obrazaca aktivnosti. Plava i zelena boja odražavaju normalnu moždanu aktivnost koja se odvija u takozvanim funkcionalnim mrežama, neuronskim komunikacionim putevima koji povezuju različite regione mozga, piše New York Times.
Skeniranja, objavljena u časopisu Nature, nude redak uvid u divlju neuronsku oluju povezanu sa supstancama koje mijenjaju um.
Istraživači kažu da bi mogli da pruže potencijalnu mapu puta za razumijevanje kako psihodelična jedinjenja kao što su psilocibin, LSD i MDMA utiču na mentalno zdravlje.
„Psilocibin, za razliku od bilo kog drugog lijeka koji smo testirali, ima ogroman efekat na cio mozak što je bilo prilično neočekivano“, rekao je dr Niko Dosenbah, profesor neurologije na Univerzitetu u Vašingtonu i viši autor studije.
On kaže da je bilo prilično šokantno kada su videli koliki efekat ima.
Studija je uključivala sedam zdravih odraslih osoba kojima je data ili pojedinačna doza psilocibina ili placebo u obliku metilfenidata, generičke verzije amfetamina ritalina. Svaki učesnik je prošao ukupno 18 skeniranja mozga, pre, tokom i posle inicijalnog doziranja. Četiri učesnika vratila su se šest mjeseci kasnije na dodatnu sesiju psilocibina.
Iako su skeniranja onih koji su uzimali metilfenidat pokazala akutne promjene u obrascima moždane aktivnosti, neuralni poremećaj među onima koji su uzimali psilocibin bio je tri puta veći, pokazalo je istraživanje.
Veliki dio ovog poremećaja dogodio se u delovima mozga uključenim u introspektivno razmišljanje, kao što su sanjarenje i pamćenje.
Ove oblasti pomažu pojedincima da definišu svoj osjećaj sebe.
Možda su više iznenađujući bili snimci napravljeni danima i nedjeljama kasnije. Oni su pokazali da se mozak onih koji su uzimali psilocibin uglavnom vratio u normalu, ali je ostala mala i značajna promjena, što sugeriše da su efekti supstance ostali dugo nakon što je psilocibin napustio tijelo pojedinca.
Značaj rezultata studije
Dr Džošua Sigel, neuronaučnik i vodeći autor studije kaže da ova studija daje težinu ideji da je psihodeličko iskustvo – intenzivne vizualizacije, izobličenja vremena i prostora i odvojenost od sebe – suštinski deo terapijskog procesa.
Iako bi takva hipoteza mogla izgledati samo po sebi očigledna, ona nije univerzalno prihvaćena među istraživačima psihodelika, od kojih neki rade na razvoju novih jedinjenja koja pružaju prednosti psihodeličnih ljekova bez dezorijentisanih efekata.
Dr Siegel je rekao da misli da bi rezultati mogli poslužiti i kao suprotnost teoriji koju promovišu neki istraživači koja previše naglašava placebo efekat, s obzirom na to da značajan procenat učesnika u studijama o psihodeličnim drogama tradicionalno prijavljuje poboljšanja svog mentalnog zdravlja uprkos činjenici da nisu primali psihoaktivnu drogu.
„Mogućnost da pokažemo neurobiološki mehanizam koji kaže, hej, ovo zapravo utiče na mozak, ima više smisla za argument da to nije samo placebo efekat“, rekao je on.
