Ministri finansija evrozone će u ponedeljak razgovarati o tome kako da bolje koordiniraju podršku ekonomijama protiv rastućih cena energije kako bi se smanjila neizvesnost koju takve šeme stvaraju za njihove budžete za 2023. i kako bi se bolje pripremili za nadolazeću recesiju.
Nemačka je naljutila svoje kolege iz Evropske unije u septembru najavljujući plan za podršku domaćinstvima i preduzećima vredan do 200 milijardi evra – iznos koji malo koja država može da parira i za koji kritičari kažu da ugrožava poštenu konkurenciju na jedinstvenom tržištu EU. Druge zemlje EU takođe su najavile planove podrške, ali manje, prenosi Rojters.
Takve šeme, koje deluju kao fiskalni stimulans, ne samo da povećavaju ionako veliki javni dug u zoni evra od 19 zemalja, već i otežavaju Evropskoj centralnoj banci da se bori protiv inflacije koja je u oktobru dostigla godišnjih 10,7%.
Imajući to na umu, ministri evrozone složili su se u septembru i oktobru da pomoć vlade treba da bude ciljana i privremena – ali mnoge takve šeme nisu bile.
„Mere nisu bile tako ciljane i privremene kao što je planirano, većina njih je široka“, rekao je visoki zvaničnik evrozone uključen u pripremu razgovora ministara. „Postoji priznanje da široke mere nisu dugo održive.
Jedna od opcija o kojoj se raspravlja je da vlade obezbede fiksnu količinu energije potrošaču po subvencionisanoj ceni, pri čemu će potrošnja iznad te granice biti izmirena po višoj tržišnoj ceni, rekli su zvaničnici.
„To ne bi bilo optimalno, ali mi ne tražimo optimalno, već politički i ekonomski održivo“, rekao je isti visoki zvaničnik.
„Ako postoji dovoljno zajedničkih osnova, tražili bismo od Evropske komisije da razradi detalje i set principa koje bi vlade EU mogle da implementiraju u nacionalnim politikama.
Takvi zajednički principi bi omogućili EU da zadrži fer konkurenciju među svojim ekonomijama, a takođe bi pomogli ministrima da planiraju budžetsku potrošnju 2023. godine.
Prošlog meseca, sve zemlje evrozone podnele su svoje nacrte budžeta za sledeću godinu Komisiji na proveru kako bi se osiguralo da su u skladu sa pravilima EU i zajedničkim stavom fiskalne politike koji treba da se promeni sa „podrške“ ove godine na „neutralni“ 2023. godine.
Ali oni sadrže samo potrošnju za koju je već zakonski propisana, ne uzimajući u obzir potrebe koje mogu nastati kasnije 2023. godine kada će možda biti potrebno proširiti neke od postojećih šema energetske podrške.
Ekonomska recesija, koja se očekuje početkom sledeće godine, verovatno će doprineti fiskalnim pritiscima na budžete, čak i ako ublaži inflatorne pritiske zbog pada tražnje, kažu zvaničnici.
