Dok ruski projektili uništavaju njen grad, Hana očajnički želi da pobegne. Međutim, njena ostarela majka odbija da ode.
„Ne mogu da je ostavim“, priča Hana preko telefona.
„Kaže da želi da spava u sopstvenom krevetu. Ima 71 godinu i probleme sa nogama. Ako ostane sama, neće imati ni vodu, ni drva za ogrev.“
Žive u stanu na petom spratu, pod gotovo stalnim granatiranjem, i među poslednjim su stanovnicima Avdejevke, koji još nisu otišli.
Ovaj strateški važan grad leži na prvoj liniji fronta na istoku Ukrajine, a većina stanovnika je izbegla.
U Avdejevki, borbe se vode od 2014. godine, ali od početka ruske invazije prošlog februara, stanovništvo se smanjilo sa 30.000 na tek nešto više od 1.000.
Ranije ovog meseca, Rusija je pokrenula veliku ofanzivu na grad, a borbe su prethodnih dana intenzivirane.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da je situacija „izuzetno teška“.
„Svi prozori i vrata su polomljeni“, kaže Hana.
„Teško ih je popraviti jer se svaki dan ponovo lome zbog napada.“
Smatra se da je Avdejevka kapija Donjecka, grada koji je 2014. pod kontrolom Rusije i proruskih pobunjenika.
Zauzimanje ovog grada omogućilo bi im da potisnu liniju fronta, što bi otežalo Ukrajini da ponovo zauzmu teritoriju.
Odvažiti se na odlazak u kupovinu u poslednjoj radnji u gradu, značilo je uzeti život u svoje ruke, kaže Hana.
„Nema mesta gde se možete sakriti u slučaju napada… Ako čujete fijuk rakete, nema dovoljno vremena da stignete na sigurno“.
Prodavnica je u međuvremenu uništena.
Stanovnici Avdejevke sve više se oslanjaju na mesto pod nazivom Tačka nepobedivosti.
Ove državne stanice za pomoć postoje širom ove zemlje – napravljene da obezbedi hranu i sklonište, snagu i utočište.
A za pojedine u Avdejevki, Tačka nepobedivosti je sada dom.
Marina, medicinska sestra u 40-im godinama, volontira u ustanovi i uselila se nakon što su joj u napadu razneta vrata i prozori njene kuće.
Ali čak i u relativnoj sigurnosti podruma, ne spava mnogo.
„Projektili lete svake noći. Svakog dana i svake noći. Previše ih je.
„Svi osećaju strah“.
Marinin odrasli sin je pobegao iz Avdejevke.
Nada se da će uskoro i ona otići.
Evakuacija ljudi iz grada je težak i opasan poduhvat.
Za to je zadužena specijalna jedinica ukrajinske policije, poznata kao Beli anđeli, ali im je ponekad teško da ubede ljude da odu.
Genadij Judin, član tima, kaže da su prošle nedelje na sigurno izveli 50 ljudi.
A situacija se u međuvremenu značajno pogoršala.
„Napadi na grad i obližnja sela ne prestaju – artiljerija, rakete, navođene vazdušne bombe, projektili.
„Gađaju kuće u kojima žive ljudi“, dodaje.
Dok se priprema za evakuaciju, Marina se priseća predratne Avdejevke.
„Imali smo park, bulevare, mnogo prodavnica. Sadili smo drveće. Ovde je bilo jako lepo. Imali smo kulturni centar, mnogo festivala i događaja“, dodaje.
Marina se nada da će se jednog dana vratiti.
Ali, gledajući pustošenje rodnog grada, plaši se da neće imati gde da se vrati.
„Nema više Avdejevke“.
