Zvaničnici Evropske unije opovrgli su navode kosovskog premijera Albina Kurtija da je jedino on došao sa predlogom na poslednjoj rundi dijaloga.
„Izjava premijera Kurtija, da je njegov predlog bio jedini na stolu, je jednostavno netačna“, naveo je jedan zvaničnik u Briselu, dan nakon još jednog neuspešnog susreta između premijera Kosova i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je, nakon sastanka, da kosovski premijer nije prihvatio kompromisni predlog EU.
Kurti je, pak, izjavio da na sastanku „ni sa srpske strane niti sa strane Brisela nije bilo nikakvih papira kao predloga“.
Izvori iz Brisela tvrde da je stranama već u junu predstavljen predlog za redosled primjene sporazuma iz Ohrida.
Nakon toga, prema ovim izvorima specijalni evropski predstavnik za dijalog Miroslav Lajčak je imao „sedam rundi odvojenih razgovora sa stranama o ovom predlogu“.
Međutim, isti izvori koji su opovrgli navode premijera Kosova nisu odgovorili na novinarska pitanja da li je EU izašla sa konkretnim dokumentom na sastanku održanom 14. septembra.
Dokument, za koji evropska strana tvrdi da je predstavljen stranama na sastanku u junu, nosi datum 19. juli.
U ovom dokumentu, u koji su novinari imali uvid, se predviđa da proces primjene sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa počne za pokretanjem procesa pregovora o statutu instrumenata samoupravljanja kosovskih Srba, što praktično znači rad na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu.
Nakon ovog, kako se navodi u dokumentu, Srbija više ne bi insistirala na korišćenju fusnote ili učešću Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) u regionalnim forumima.
Predviđa se, potom, završetak pregovora o statutu instrumenta samoupravljanja kosovskih Srba.
Naredni korak u procesu bio bi da se strane neće mešati u unutrašnje stvari jedne druge te se uzdržavati od bilo kakvog oblika nasilja ili prijetnje nasiljem.
Prema predlogu EU, sledilo bi uspostavljanje instrumenata samoupravljanja, praćeno ukidanjem struktura kojima upravlja Srbija na Kosovu i njihovom tranzicijom, prema potrebi, pod istim instrumentom.
Potom bi došlo do priznanja odgovarajućih dokumenata i nacionalnih simbola.
Nakon ovog koraka, predlaže se u dokumentu da dođe do sporazuma o obavezujućoj mapi puta za implementaciju odgovarajućih neispunjenih obaveza koje proizilaze iz ranijih sporazuma o dijalogu.
Naredna tačka predviđa formalizaciju statusa Srpske pravoslavne crkve na Kosovu, a nakon toga bi usledili praktični aranžmani za razmjenu stalnih misija.
Nakon ovog, prema evropskom predlogu, Srbija se ne bi protivila članstvu Kosova ni u jednoj međunarodnoj organizaciji, a potom bi na Kosovu došlo do okončanja internih procedura za zaštitu srpskih objekata verskog i kulturnog nasleđa.
Na samom kraju se predviđa pokretanje pregovora o pravno-obavezujućem sporazumu o sveobuhvatnoj normalizaciji.
