Švedska je preduzela „konkretnu akciju“ kako bi odgovorila na zabrinutost Turske zbog njene kandidature za članstvo u NATO-u, uključujući intenziviranje antiterorističkih napora protiv kurdskih militanata, rekao je Stokholm Ankari u pismu od 6. oktobra u koje je Rojters video .
U pismu na dvije stranice navodi se 14 primera koraka koje je Švedska preduzela kako bi pokazala da je „potpuno posvećena sprovođenju“ memoranduma koji je potpisala sa Turskom i Finskom u junu, što je rezultiralo time da je članica NATO Turska ukinula veto na njihove aplikacije. transatlantski bezbjednosni savjez.
Švedska i Finska pokrenule su svoje kandidature za pridruživanje NATO-u u maju kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, ali su naišle na primedbe Turske, koja optužuje dvije nordijske zemlje da kriju, kako kaže, militante iz zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK) i drugih grupe.
Stokholm i Helsinki negiraju da skrivaju teroriste, ali su se obavezali da će sarađivati sa Ankarom kako bi se u potpunosti rešili njeni bezbednosni problemi i ukinuli embargo na oružje. Ipak, turski predsjednik Tajip Erdogan je nedavno 6. oktobra rekao da njeni zahtevi još nisu ispunjeni.
U svom pismu Turskoj, Švedska je rekla da su „preduzete konkretne akcije u vezi sa svim ključnim elementima trilateralnog sporazuma“.
Švedska bezbjednosna i antiteroristička policija, Sapo, „intenzivirala je svoj rad protiv PKK“ i u septembru je posetila Tursku na sastancima sa turskom obavještajnom agencijom MIT, navodi se u pismu.
Švedsko ministarstvo spoljnih poslova, tursko ministarstvo spoljnih poslova i služba za komunikacije Erdoganove kancelarije nisu odmah odgovorili na zahtjev za komentar pisma.
Švedski zvaničnici dostavili su pismo, koje ranije nije bilo prijavljeno, Erdoganovoj kancelariji i ministarstvu spoljnih poslova tokom vikenda, rekao je izvor upoznat sa situacijom, tražeći anonimnost zbog osetljivosti u vezi sa tim.
Pismo je trebalo da uveri Tursku u napore Švedske usred tekućih bilateralnih pregovora i da podstakne konačno odobravanje kandidature za članstvo u NATO-u, dodao je izvor.
Prema pismu, švedske vlasti su „sprovele nove analize uloge PKK u pretnjama nacionalnoj bezbednosti Švedske i organizovanom kriminalu (i) to će verovatno dovesti do konkretnih rezultata“.
PKK, koja se naoružala protiv turske države 1984. godine, Turska, Evropska unija i Sjedinjene Države smatraju terorističkom grupom. U okviru pregovora oko junskog memoranduma, Turska je tražila izručenje 73 osobe iz Švedske i desetak drugih iz Finske, gde je zabrinuta za druge grupe.
U pismu se navodi da je Stokholm izručio jednog državljanina Turske 31. avgusta na zahtev Ankare, nakon odluke od 11. avgusta, i da su Turskoj izvršena ukupno četiri izručenja od 2019. godine.
O ekstradicijama je razgovarala švedska delegacija koja je posetila Ankaru početkom oktobra, navodi se u pismu.
„Švedska je posvećena brzom i temeljnom rešavanju… nerešenih zahteva za ekstradiciju osumnjičenih za terorizam,” uzimajući u obzir turske obaveštajne podatke iu skladu sa švedskim zakonom i Evropskom konvencijom o ekstradiciji, navodi se u pismu.
Parlamenti svih 30 država članica Severnoatlantskog saveza (NATO) moraju da odobre kandidature Švedske i Finske, što bi označilo istorijsko proširenje alijanse kako se rat u Ukrajini nastavlja.
U znak da pregovori napreduju, švedski ministar inostranih poslova rekao je u petak da očekuje da će poslednje dve zemlje, Turska i Mađarska, uskoro glasati o njenim aplikacijama za NATO.
Turske emiteri citiraju Erdogana koji je u petak rekao da novoimenovani premijer Švedske Ulf Kristersson podržava borbu protiv terorizma i da će se sastati da razgovaraju o kandidaturi za NATO i ekstradicijama.
Dan ranije Kristersson je nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a rekao da će njegova vlada „udvostručiti napore da sprovede trilateralni memorandum sa Finskom i Turskom“.