Centralne banke širom Evrope podigle su u četvrtak kamatne stope, neke za iznose koji su šokirali tržišta, i nagovestile još veće troškove zaduživanja kako bi ukrotile rastuću inflaciju koja narušava štednju i smanjuje profite preduzeća.
U početku podstaknuta rastućim cijenama nafte nakon ruske invazije na Ukrajinu, inflacija se proširila na sve, od hrane do usluga sa dvocifrenim očitanjima u delovima kontinenta.
Ovakvi nivoi nisu viđeni na nekim mjestima od posledica naftne krize 1970-ih.
Švajcarska narodna banka i Narodna banka Mađarske zatekle su tržišta nespremnim velikim koracima naviše, samo nekoliko sati nakon što su njihove američke kolege Federalne rezerve podigle stope za najviše u skoro tri decenije.
Banka Engleske je u međuvremenu podigla troškove pozajmljivanja za četvrtinu poena koliko su tržišta očekivala.
Ovi potezi dolaze samo dan nakon što je Evropska centralna banka na hitnom sastanku dogovorila planove za obuzdavanje troškova zaduživanja na jugu bloka kako bi mogao da nastavi sa povećanjem stopa u julu i septembru.
„U novoj smo eri za centralne banke, gde je smanjenje inflacije njihov jedini cilj, čak i na račun finansijske stabilnosti i rasta“, rekao je Džordž Lagarijas, glavni ekonomista u kompaniji Mazars Vealth Management.
Najveći potezi tog dana desili su se u Švajcarskoj, gde je SNB podigao svoju referentnu stopu na -0,25% sa -0,75%, što je toliko veliki korak da nijedan ekonomista anketiran od strane Rojtersa to nije predvideo.
Međutim, malo je vjerovatno da će prvo povećanje SNB-a od 2007. biti poslednje, a banka bi ove godine mogla da bude van negativne teritorije, kažu neki ekonomisti.
„Nova prognoza inflacije pokazuje da bi dalje povećanje referentne stope moglo biti neophodno u doglednoj budućnosti“, rekao je predsednik SNB Tomas Džordan na konferenciji za novinare.
Švajcarski franak je skočio skoro 1,8% prema evru zbog ove odluke i krenuo je ka najvećem dnevnom porastu od januara 2015. kada je SNB otkačio franak sa svog evro vezanja.
U Londonu, Banka Engleske je bila opreznija, ali je rekla da je spremna da deluje „nasilno“ kako bi otklonila opasnosti koje predstavlja stopa inflacije koja prelazi 11%.
To je bio peti put da je BoE povećao troškove zaduživanja od decembra, a britanska referentna stopa je sada najviša od januara 2009.
Međutim, tri od devet onih koji određuju stope glasala su za veće povećanje od 50 baznih poena, što sugeriše da će banka biti pod pritiskom da nastavi da povećava stope, čak i kada se ekonomski rast naglo usporava.
„Centralni bankari lelujaju uz konopac, sa najvećom zabrinutošću da bi prebrzo podizanje stopa moglo da odvede ekonomije u recesiju“, rekla je Mejk Kari, direktorka investicija za lična ulaganja u Fideliti internešenel.
„Pooštravanje monetarne politike je veoma grubo sredstvo za upravljanje veoma nesigurnom situacijom.
Uprkos povećanju, sterling je naglo pao jer su se neki na tržištu kladili na veći potez s obzirom na povećanje Fed-a za 75 baznih poena prethodne večeri. Međutim, slabija valuta znači veću uvezenu inflaciju i dalji pritisak da se povećaju stope.
Funta je poslednji put bila 1,2085 dolara u odnosu na dolar, što je pad od tri četvrtine procenta tog dana.
U međuvremenu u Budimpešti, mađarska centralna banka je neočekivano podigla svoju jednonedeljnu depozitnu stopu za 50 baznih poena na 7,25% na nedeljnom tenderu, takođe da bi ukrotila inflaciju koja je uporno rastuća sada dvocifrena.
Barnabas Virag, zamenik guvernera banke, rekao je da je povećanje daleko od poslednjeg i da će banka nastaviti ciklus povećanja kamatnih stopa „predvidivim i odlučnim“ koracima sve dok ne vidi znake da inflacija dostiže vrhunac, verovatno na jesen.
Povećanje takođe dolazi jer je nacionalna valuta izgubila blizu 7% svoje vrijednosti ove godine, dodatno povećavajući inflaciju kroz veće uvozne cijene.
izvor Rojters
