Vatikan i Grčka u utorak su finalizirali dogovor o vraćanju tri fragmenta skulpture iz Partenona koji se nalaze u kolekciji Vatikanskih muzeja dva veka, što je poslednji slučaj da se jedan zapadni muzej povinuje zahtevima za restituciju.
Vatikan je povratak nazvao ekumenskom „donacijom“ pravoslavnom arhiepiskopu Atine i cele Grčke, a ne nužno transferom sa jedne na drugu državu. Ali to ipak vrši pritisak na Britanski muzej da zaključi dogovor sa Grčkom o sudbini njene mnogo veće kolekcije skulptura Partenona.
Šef vatikanskog grada-države, kardinal Fernando Vergez, potpisao je sporazum o sprovođenju „donacije“ tokom ceremonije privatne Vatikanske muzeje sa grčkom ministricom kulture Linom Mendoni i predstavnikom pravoslavnog nadbiskupa Atine i cele Grčke, Njegovim Blaženstvom. Jeronimos II.
Izaslanik, otac Emanuel Papamikroulis, rekao je za Asošijeted pres da su Grčka pravoslavna crkva i nadbiskup zahvalni papi Franji na dogovoru.
„To se dogodilo u teškom trenutku za našu zemlju, i nadamo se da će pružiti osećaj ponosa i sreće. Nadam se da će ovu inicijativu pratiti i drugi“, rekao je on u telefonskom intervjuu iz Vatikana, gde je obišao bašte nakon ceremonije potpisivanja.
„Ova inicijativa zaista pomaže da se zaleče rane iz prošlosti i pokazuje da kada hrišćanske vođe rade zajedno, mogu da rešavaju probleme na praktičan način“, dodao je Papamikroulis.
Očekuje se da će fragmenti stići u Atinu kasnije ovog meseca, a planirana je ceremonija njihovog prijema 24. marta.
Britanski muzej je odbio višedecenijske apele Grčke da vrati svoju mnogo veću kolekciju skulptura Partenona, koje su centralni deo muzeja od 1816. godine.
Ranije ovog meseca, međutim, predsednik Britanskog muzeja rekao je da Ujedinjeno Kraljevstvo i Grčka rade na dogovoru prema kojem će mermer iz Partenona njegove institucije biti izložen i u Londonu i u Atini.
V vek p.n.e. skulpture su uglavnom ostaci friza dugog 160 metara (520 stopa) koji se protezao oko spoljnih zidova Partenonskog hrama na Akropolju, posvećenog Atini, boginji mudrosti.
Veliki deo friza i drugih skulpturalnih ukrasa hrama izgubljen je u bombardovanju u 17. veku, a oko polovine preostalih dela uklonio je početkom 19. veka britanski diplomata lord Elgin.
