Može li Vašington priskočiti u pomoć štedišama propale banke Silicijumske doline? Da li je to uopšte politički moguće?
To je bilo jedno od rastućih pitanja u Vašingtonu u nedelju dok su kreatori politike pokušavali da shvate da li američka vlada — i njeni poreski obveznici — treba da spasu propalu banku koja je u velikoj meri služila Silikonskoj dolini, sa svim svojim bogatstvom i moći.
Istaknute ličnosti i rukovodioci iz Silicijumske doline pritisnuli su džinovsko crveno dugme za „paniku“, rekavši da će, ako Vašington ne dođe u pomoć štedišama banke Silicijumske doline, ove nedelje verovatno još više pokretanja banaka.
„Ili su depoziti u SAD sigurni ili nisu. Ako ne, pogledajte ispod“, napisao je u nedelju na Tviteru Dejvid Saks iz Craft Ventures-a, koji je blisko vezan sa milijarderima Elonom Maskom i Piterom Tilom.
Banka Silicijumske doline je propala u petak, pošto su uplašeni deponenti povukli milijarde dolara iz banke u roku od nekoliko sati, što je primoralo američke bankarske regulatore da hitno zatvore banku usred radnog dana kako bi zaustavili rad banke. To je drugi najveći propad banke u istoriji, iza kolapsa Vashington Mutual-a na vrhuncu finansijske krize 2008.
Banka Silicijumske doline je bila jedinstveno stvorenje u bankarskom svetu. 16. po veličini banka u zemlji uglavnom je opsluživala tehnološke startap kompanije, kompanije rizičnog kapitala i dobro plaćene tehnološke radnike, kao što joj ime govori. Zbog toga je velika većina depozita u banci Silicijumske doline bila na poslovnim računima sa stanjem znatno iznad osiguranog limita od 250.000 dolara.
Njegov neuspeh je doveo do toga da više od 150 milijardi dolara depozita sada bude zaključano u stečaju, što znači da startapovi i druga preduzeća možda neće moći da dođu do svog novca dugo vremena.
Osoblje Federalne korporacije za osiguranje depozita – agencije koja osigurava depozite u bankama ispod 250.000 dolara – radilo je tokom vikenda tražeći potencijalnog kupca za imovinu propale banke. Bilo je više ponuđača za imovinu, ali od nedelje ujutru, leš banke ostao je pod nadzorom vlade SAD.
Uprkos panici iz Silicijumske doline, nema znakova da bi neuspeh banke mogao da dovede do krize nalik 2008. Bankarski sistem nacije je zdrav, drži više kapitala nego što je ikada imao u svojoj istoriji i prošao je višestruke testove na stres koji pokazuju da bi ukupan sistem mogao da izdrži čak i značajnu ekonomsku recesiju.
Dalje, čini se da je neuspeh banke Silicijumske doline jedinstvena situacija u kojoj su rukovodioci banke donosili loše poslovne odluke kupujući obveznice baš u trenutku kada su Federalne rezerve spremale da povećaju kamatne stope, a banka je bila posebno izložena jednoj određenoj industriji koja je primetio ozbiljnu kontrakciju u protekloj godini.
Uprkos tome što je potencijalno jedinstven kolaps, propast banke Silicijumske doline nije sprečila investitore da traže druge banke koje bi mogle imati slične situacije. Akcije Prve republičke banke, banke koja opslužuje bogate i tehnološke kompanije, pale su za skoro trećinu za dva dana. PacVest Bank, banka sa sedištem u Kaliforniji koja opslužuje mala i srednja preduzeća, pala je u petak za 38 odsto.
Iako je to jedinstvena situacija, bilo je jasno da propadanje banke ove veličine izaziva brige. Sekretarka finansija Janet Ielle, kao i Bela kuća, „budno prate“ razvoj događaja; guverner Kalifornije je razgovarao sa predsednikom Bajdenom; i sada su u Kongresu predloženi nalozi za povećanje limita osiguranja FDIC-a kako bi se privremeno zaštitili štediše.
„Radila sam ceo vikend sa našim bankarskim regulatorima na dizajniranju odgovarajućih politika za rešavanje ove situacije“, rekla je Jelen u emisiji „Face the Nation“ u nedelju.
Ali Jelen je u svom intervjuu jasno stavila do znanja da greši ako Silicijumska dolina očekuje da će Vašington doći u pomoć. Upitana da li je na stolu spasavanje, Jelen je rekla: „Nećemo to ponoviti.
„Ali zabrinuti smo za štediše i fokusirani smo na pokušaj da zadovoljimo njihove potrebe“, dodala je ona.
Senator Mark Vorner iz D-Virginije rekao je u emisiji „Ove nedelje“ na ABC-u da bi bilo „moralni rizik“ potencijalno spasavanje neosiguranih štediša Silikonske doline. Moralni hazard je bio termin koji se često koristio tokom finansijske krize 2008. za razlog zašto Vašington nije trebalo da spase Lehman Brothers.
Sve veći panični narativ među insajderima u tehnološkoj industriji je da mnoga preduzeća koja čuvaju svoj operativni novac u banci Silicijumske doline neće moći da plate ili plate kancelarijske troškove u narednim danima ili nedeljama nakon što ti neosigurani depoziti ne budu pušteni. Međutim, FDIC je rekao da planira da isplati neodređenu „dividendu unapred“ – odnosno deo neosiguranih depozita – deponentima ove nedelje i rekao je da će više avansa biti isplaćeno kako imovina bude prodata.
Idealna situacija je da FDIC pronađe pojedinačnog kupca imovine banke Silicijumske doline, ili možda dva ili tri kupca. Jednako je verovatno da će banka biti rasprodata po komadu u narednim nedeljama.
Tod Filips, konsultant i bivši advokat u FDIC-u, rekao je da očekuje da će neosigurani deponenti verovatno dobiti nazad 85% do 90% svojih depozita ako se prodaja imovine banke obavi na uredan način. Rekao je da nikada nije bila namera Kongresa da zaštiti poslovne račune osiguranjem depozita – da bi po teoriji preduzeća trebalo da vrše dužnu pažnju banaka kada čuvaju svoj novac.
Zaštita bankovnih računa da bi se uključila preduzeća zahtevala bi akt Kongresa, rekao je Filips. Nejasno je da li bi bankarska industrija podržala i veće limite osiguranja, pošto FDIC osiguranje plaćaju banke putem procijena, a viši limiti bi zahtjevali veće procijene.
Philips je dodao da je najbolja stvar koju Vašington može da uradi jeste da saopšti da je celokupni bankarski sistem siguran i da će neosigurani deponenti dobiti većinu svog novca nazad.
„Ljudi u Vašingtonu moraju snažno da se suprotstave narativu na Tviteru koji dolazi iz Silicijumske doline. Ako ljudi shvate da će povratiti 80% do 90% vaših depozita, ali će za to biti potrebno neko vrijeme, to će učiniti mnogo da zaustavi paniku“, rekao je on.
