Čak i dok staju na stranu Volodimira Zelenskog nakon njegovog sukoba u Ovalnom kabinetu sa Donaldom Trampom, pristup evropskih lidera ratu u Ukrajini i bezbjednosti kontinenta i dalje u velikoj mjeri zavisi od predsjednika Sjedinjenih Država.
Uprkos saosjećanju prema Zelenskom i evropskom gnjevu zbog načina na koji ga je Tramp tretirao, oni ne vide način da donesu mir Ukrajini ili zaštite Evropu od Rusije bez američke podrške, ocjenuje Rojters.
Takav stav odražava surovu realnost za Evropljane – američka vojna moć je neuporedivo jača od svega što oni mogu da obezbijede, čak i dok užurbano povećavaju izdvajanja za odbranu i obećavaju da će preuzeti veću odgovornost za sopstvenu bezbjednost.
Da li Evropljani i dalje mogu da računaju na tu moć da im pritekne u pomoć, kao što je to bio slučaj decenijama, predstavlja egzistencijalno pitanje ne samo za Ukrajinu, već i za bezbjednost kontinenta i NATO savez.
Čak i nakon što je Tramp javno izgrdio ukrajinskog predsjednika, evropski lideri u suštini ostaju pri strategiji koju sprovode od kada je američki predsjednik započeo svoj drugi mandat. Isto važi i za Ukrajinu i za širu evropsku bezbjednost: pokušavaju zadržati angažman SAD, dok istovremeno jačaju sopstvene napore, navodi britanska agencija.
“Smatramo li Volodimira Zelenskog važnim borcem otpora, herojem? Odgovor je da. Da li bi trebalo da sudimo ili morališemo? Onda je odgovor ne”, rekao je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro za RTL radio.
Evropska strategija predstavljena je na sastanku lidera u Londonu u nedjelju i vjerovatno će ponovo biti u fokusu na samitu Evropske unije o Ukrajini i odbrani u četvrtak u Briselu.
Lideri, uključujući i šefa NATO-a Marka Rutea, pozvali su Zelenskog da pronađe način da obnovi odnose sa Trampom.
Čak i kada je izjavio da je Evropa spremna da preuzme “glavni teret” kada je riječ o bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu nakon mirovnog sporazuma, britanski premijer Kir Starmer naglasio je da će im biti potrebna “snažna podrška SAD”, koju Tramp do sada nije obećao.
Pojedini sumnjaju da takva strategija ima velike šanse za uspjeh, s obzirom na Trampov odnos prema Zelenskom i njegove brze poteze ka poboljšanju odnosa SAD s Rusijom.
“Čini mi se da mnogi još uvijek nijesu u potpunosti prihvatili činjenicu da Tramp jednostavno ne želi da igra ulogu koju Evropljani žele da igra”, rekla je Jana Puljerin, šefica berlinske kancelarije Evropskog savjeta za spoljne odnose. “Nikakva snažna podrška SAD se neće ostvariti”, napisala je na mreži X u komentaru na izjavu Starmera.
Ipak, evropski zvaničnici smatraju da nemaju alternativu osim da nastave da pokušavaju, iako su neki privatno bijesni zbog načina na koji je Tramp tretirao Zelenskog.
Fridrih Merc, konzervativac za kojeg se očekuje da uskoro preuzme funkciju kancelara, sugerisao je da je sukob u Ovalnom kabinetu u petak bio unaprijed postavljena zamka za ukrajinskog lidera.
“To nije bila spontana reakcija na intervencije Zelenskog, već očigledno isplanirana eskalacija”, rekao je. “Moramo sada pokazati da smo u stanju da djelujemo samostalno u Evropi”, dodao je.
Jedan visoki zvaničnik je nakon sukoba izjavio: “Donald Tramp mora da odluči da li želi da se naziva liderom slobodnog svijeta ili vođom ucjenjivačke bande. Ovo drugo Evropi nije zanimljivo.”
Drugi zvaničnik je epizodu nazvao “sramotnom”, dok je jedan zvaničnik iz sjeverne Evrope to opisao kao “potpunu sramotu”.
Međutim, Piter Mendelson, britanski ambasador u SAD, rekao je da ukrajinsko-američki odnosi moraju biti resetovani, jer je Trampova inicijativa za okončanje rata “jedina opcija na stolu”.
Savjetnik Bijele kuće za nacionalnu bezbjednost Majk Volc, na pitanje o aktivnostima Evrope tokom vikenda u znak podrške Zelenskom, rekao je novinarima: “Pozdravljamo to što se Evropa angažuje za Evropu, ali oni takođe moraju ulagati u sposobnosti da to učine”. Govoreći za “Foks njuz”, Volc je izjavio da bi Zelenski trebalo da se izvini.
“Ono što želimo da čujemo od predsjednika Zelenskog jeste da mu je žao zbog onoga što se dogodilo, da je spreman da potpiše sporazum o mineralima i da je spreman da se uključi u mirovne pregovore”, rekao je. “Ne mislim da tražimo previše. Vidjećemo šta će se desiti u narednih 48 sati, ali svakako želimo da idemo naprijed na pozitivan način”.
Rojters ocjenuje da je za evropske saveznike Ukrajine jedno od gorućih pitanja jeste da li će isporuke američkog naoružanja, odobrene tokom Bajdenove administracije, nastaviti da stižu.
Prema podacima NATO-a, Sjedinjene Države su u 2024. godini obezbijedile više od 20 milijardi eura bezbjednosne pomoći Ukrajini – što čini više od 40% ukupne pomoći koju je Kijev primio.
Podrška Amerike Ukrajini ne odnosi se samo na municiju i oružje, od artiljerijskih granata do sistema protivvazdušne odbrane. SAD, takođe, pružaju obavještajne podatke, obuku i drugu pomoć koju bi Evropljani teško mogli da nadomjeste.
Dugoročno gledano, evropski lideri ističu da bi svaki njihov vojni kontingent poslat u Ukrajinu radi odbrane mirovnog sporazuma morao da ima podršku njihovog nuklearno naoružanog saveznika, mada je Vašington jasno stavio do znanja da neće raspoređivati trupe unutar Ukrajine.
To bi značilo da bi američke snage morale da budu spremne da intervenišu kako bi zaštitile evropske trupe ako bi bile napadnute od strane Rusije.
“Rusi moraju znati da će odgovarati ne samo Evropljanima na terenu, već i Sjedinjenim Državama”, rekao je Mendelson za ABC News u nedjelju.
Evropska zavisnost od SAD još je veća kada je riječ o sopstvenoj odbrani unutar NATO saveza, piše Rojters.
Desetine hiljada američkih vojnika raspoređene su u bazama širom kontinenta, a SAD obezbjeđuju niz vojnih kapaciteta koje Evropa trenutno ne može da dostigne – od punjenja goriva u vazduhu do ogromnog nuklearnog kišobrana.
Za sada, Evropljani nalaze utjehu u izjavama Trampove administracije da ostaje posvećena NATO-u. Međutim, kažu da će se NATO morati da se značajno promijeni, sa mnogo većom ulogom Evrope.
“Znamo da od nas očekuju da preuzmemo veću odgovornost za bezbjednost Evrope, i moramo biti spremni na to”, rekao je jedan visoki evropski zvaničnik.
Evropski lideri su se složili da moraju povećati izdvajanja za odbranu kako bi pokazali Trampu da kontinent može da se zaštiti sam. Evropska unija će u četvrtak održati vanredni samit.
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će danas obavijestiti države članice o planovima za jačanje evropske odbrambene industrije i vojnih kapaciteta EU. “Potrebno nam je masovno jačanje odbrane, bez ikakve sumnje. Želimo trajan mir, ali trajan mir može se graditi samo na snazi, a snaga počinje jačanjem nas samih”.
Međutim, Viktor Orban, mađarski premijer naklonjen Moskvi, kritikovao je londonski samit, rekavši da su evropski lideri “odlučili… da žele da nastave rat umjesto da izaberu mir”, opisujući njihov pristup kao “loš, opasan i pogrešan”.
Orban i slovački premijer Robert Fico vjerovatno će osporiti, a možda i staviti veto na zaključke vanrednog samita EU u četvrtak, na kojem će se raspravljati o podršci Ukrajini, evropskim bezbjednosnim garancijama i načinima finansiranja evropskih odbrambenih potreba.
Britanija je juče saopštila da postoji nekoliko mogućih predloga za potencijalni prekid vatre u Ukrajini, nakon što je Francuska iznijela predlog o početnom jednomjesečnom primirju koje bi moglo da otvori put za mirovne pregovore.
“Očigledno postoji niz opcija na stolu”, rekao je portparol britanskog premijera Kira Starmera. “Neću komentarisati te opcije”.
Francuski predsjednik Emanuel Makron pokrenuo je tokom vikenda mogućnost jednomjesečnog prekida vatre, mada do sada nije dobio javnu podršku drugih saveznika.
“Takvo primirje koje bi obuhvatilo vazdušnu, pomorsku i energetsku infrastrukturu omogućilo bi nam da utvrdimo da li ruski predsjednik Vladimir Putin zaista postupa u dobroj namjeri kada se obavezuje na prekid vatre”, rekao je francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro o Makronovom predlogu.
“I tek tada bi mogli da počnu pravi mirovni pregovori”.
Evropske kopnene trupe bile bi raspoređene u Ukrajini tek u drugoj fazi, rekao je Makron u intervjuu objavljenom u listu “Figaro”.
Na pitanje da li je upoznat sa planom koji je Makron spomenuo, Zelenski je u Londonu rekao novinarima: “Upoznat sam sa svime”.
Francuska, Britanija i potencijalno druge evropske zemlje ponudile su da pošalju trupe u Ukrajinu u slučaju prekida vatre, ali kažu da bi za to željele podršku SAD, što se naziva “zaštitnom garancijom”.
Zelenski insistira da prekid vatre mora biti praćen eksplicitnim bezbjednosnim garancijama sa Zapada kako bi se osiguralo da Rusija, koja je izvršila invaziju na Ukrajinu prije tri godine i trenutno drži oko 20% njene teritorije, ne napadne ponovo. Tramp je odbio da pruži bilo kakve takve garancije.
Kremlj, koji je odbacio ideju o bilo kakvom prisustvu zapadnih trupa u Ukrajini, saopštio je juče da će rezultati samita omogućiti “nastavak neprijateljstava”, dodajući da Zelenski mora biti primoran da promijeni svoj stav i traži mir.
Zelenski je juče izjavio da će raditi sa Evropom na uslovima mogućeg mirovnog sporazuma koji će biti predstavljen SAD.
Zelenski je, prema pisanju agencije Asošiejtid pres, takođe kazao da je sporazum za okončanje rata između Ukrajine i Rusije “još veoma, veoma daleko”, i smatra da će se odnos sa SAD nastaviti uprkos njegovom sukobu sa Trampom. “Mislim da će se naš odnos (sa SAD) nastaviti, jer to nije povremeni odnos”, rekao je Zelenski kasno u nedjelju, aludirajući na podršku Vašingtona tokom protekle tri godine rata.
Međutim, Tramp je juče reagovao na komentar ukrajinskog predsjednika da je sporazum o završetku rata daleko, objavivši da “Amerika to neće trpjeti još dugo”. U objavi na platformi Truth Social, gdje je podijelio vijest u kojoj se Zelenski citira kako kaže da je kraj rata “veoma, veoma daleko”, Tramp je napisao: “Ovo je najgora izjava koju je Zelenski mogao dati”. “To je upravo ono što sam govorio – ovaj čovjek ne želi mir sve dok ima podršku Amerike. A Evropa je na sastanku sa Zelenskim jasno rekla da ne može da obavi posao bez SAD”.
