Doktora Siaosinga Sija naglo je probudilo užurbano i glasno lupanje po vratima njegovog doma u Filadelfiji neposredno posle svitanja.
U žurbi, obukao je samo šorts i potrčao u prizemlje.
Desetak FBI agenata, neki od njih naoružani, izvikivali su naredbe i upali mu u kuću.
Njegova supruga je izašla iz spavaće sobe i zatekla se na nišanu pištolja jednog od agenata.
Njihove ćerke, od 13 i 22 godine, bile su zapanjene i nisu imale pojma šta se dešava.
Na oči njegove porodice, doktoru Siju su stavili lisice i odveli ga.
Niko nije pružio nikakvo objašnjenje.
To jutro 21. maja 2015. godine ostalo je urezano u sećanju doktora Sija.
Protiv fizičara su podignute četiri tačke optužnice za prevaru u vezi sa ekonomskom špijunažom u korist Kine – koje nose maksimalnu kaznu od 80 godina zatvora i novčanu kaznu od i do milion dolara.
Četiri meseca kasnije, FBI je odustao od svih optužbi protiv profesora sa Univerziteta Templ, objasnivši to greškom u njihovim „osnovnim dokazima“.
Bio je optužen da je kineskim kolegama slao dizajn osetljivog superprovodnika zvanog džepni grejač – ali se ispostavilo da nacrti koje je sa njima podelio uopšte nisu bili za džepni grejač.
„Iznova i iznova mi je pred oči izlazila Kulturna revolucija“, rekao je stručnjak za superprodovnike, koji je bio učenik srednje škole tokom čistke Komunističke partije nad intelektualcima između 1966. i 1976. godine.
Dr Si sada tuži FBI da mu je učinio nepravdu i prekršio njegova ustavna prava.
On je jedan od prvih kinesko-američkih naučnika uhvaćenih između dve vatre eskalirajućih tenzija između dve svetske supersile tokom protekle decenije.
SAD su počele da reaguju na sve veći uticaj Kine strategijom predsednika Obame „Okretanje Aziji“ iz 2011. godine.
Ali odnosi između SAD i Kine brzo su se pokvarili nakon što je Donald Tramp preuzeo vlast 2017. godine, kad je Nacionalna strategija za bezbednost proglasila Kinu „strateškim konkurentom“.
Tehnologija je jedna od ključnih oblasti u kojima ove dve zemlje žele da ostvare premoć.
Podozrenje prema ovim naučnicima počelo je da se pooštrava 2018. godine, kad je Trampova administracija pokrenula Kinesku inicijativu da bi se suprotstavila Pekingu i njegovoj krađi poslovnih tajni, hakovanju i privrednoj špijunaži.
„Kineska inicijativa je pooštrila i formalizovala ovo podozrenje u program koji je podstakao masovne istrage i učinio azijsko-američku zajednicu ranjivom na rasne predrasude i profilisanje“, rekla je Žizel Perez Kusakava, direktorka Azijsko-američkog akademskog foruma.
Malo toga se promenilo u prizvuku američke strategije prema Kini pod Bajdenovom administracijom, ali je ona ipak ugasila Kinesku inicijativu jer je dovela do „štetne percepcije“ rasne pristrasnosti.
Ali neki sada strahuju da bi ovaj program mogao ponovo da zaživi.
„Ovi izbori su ključni za kinesko-američke naučnike“, kaže doktor Jašeng Huang, profesor globalne ekonomije i menadžmenta na Masačusetskom institutu za tehnologiju (MIT), dodavši da je prvobitna Kineska inicijativa bila administrativna mera, ali da sada ima sve više poziva da se ona pretoči u zakon.
Pre dva meseca, Predstavnički dom je odobrio predlog zakona čiji je cilj da ponovo aktivira Kinesku inicijativu, uz podršku 214 Republikanaca i 23 demokrata.
Iako je malo verovatno da će predlog ovog zakona biti usvojen u Senatu pod kontrolom demokrata, predstojeći izbori bi mogli da preokrenu tu situaciju.
Američka vlada nikad nije obelodanila broj ljudi krivično gonjenih pod Kineskom inicijativom.
Ali manje od trećine od oko 150 optuženika upletenih u 77 slučajeva su osuđeni, prema izveštaju iz 2021. godine MIT tehnolodži rivjua , koji se pozvao na saopštenja objavljena na internet stranici Kineske inicijative Ministarstva pravde od 2018. do 2021. godine.
Skoro 90 odsto optuženih osoba je kineskog porekla.
Samo 25 odsto slučajeva sadržalo je optužbe za kršenje Zakona o ekonomskoj špijunaži, dok se oko trećine ticalo istraživačkog integriteta, što znači propust da se objave njihove veze sa kineskim institucijama ili izvori prihoda.
Kritičari kažu da bi razlozi mogli da budu tako bezazleni kao što su nejasna pravila deklarisanja.
Međunarodna saradnja, u koju spadaju i kratkoročne pozicije ili primanje stranih sredstava, uobičajeni su u akademskim krugovima.
Pre Kineske inicijative, istrage o kinesko-američkim naučnicima bile su „ograničene na tehničke aspekte“, rekao je doktor Huang.
Ali su se one proširile na odavanje informacija, koje ne zahtevaju razumevanje tehnologije, čineći takve istrage izuzetno subjektivnim.
Feng Tao, bivši profesor hemije na Univerzitetu u Kanzasu, bio je prvi akademik kineskog porekla koji je optužen pod Kineskim inicijativom.
Vlasti su počele da ga istražuju nakon što su primili anonimnu dojavu.
Ispostavilo se da je dojavu poslala gostujuća profesorka na Univerzitetu u Kanzasu, koja se posvađala s njim i zapretila mu da će ga prijaviti FBI-ju ako joj ne plati 300.000 dolara, prema sudskim spisima.
FBI je prvo istraživao dr Taoa za špijunažu, ali nije pronašao nikakve dokaze.
Umesto toga otkrio je da je ovaj bio u komunikaciji sa jednim univerzitetom u Kini, koji mu je ponudio stalno zaposlenje.
On je putovao u Kinu da bi izgradio laboratoriju za univerzitet.
Godine 2020, dr Tao, koji je dobio sredstva za istraživanje od dve federalne agencije, bio je optužen za prevaru i davanje lažnih iskaza.
Dr Tao je proveo četiri godine pokušavajući da spere ljagu sa imena.
Presuđeno je da te optužbe ne stoje, zato što on nije prihvatio ponudu za posao niti dobio bilo kakvu isplatu.
Sud je takođe istakao da to što dr Tao nije obavestio Univerzitet u Kanzasu o tim vezama nije relevantno za vladine agencije.
Njegova poslednja presuda ukinuta je u julu.
Dr Tao je odbio da nam da intervju, jer je u pregovorima sa Univerzitetom u Kanzasu da nastavi da radi za njih.
Univerzitet u Kanzasu nije odgovorio na BBC-jev upit.
Njegova porodica još uvek pokušava da se izbori sa posledicama slučaja.
„Moj muž je radio najmanje 16 sati dnevno, skoro svaki dan. On je čist naučnik. Ne mogu da verujem da mu se ovo desilo“, rekla je Hong Peng.
Da bi pokrila sudske troškove u visini od 2,3 miliona dolara, Peng, koja je tehničarka ultrazvuka, morala je da radi šest dana nedeljno, često 12-časovne noćne smene.
Porodica još uvek duguje više od milion dolara.
Jedne noći, posle 24-časovne smene, Peng se zaustavila na semaforu, odjednom ne mogavši da se seti gde se nalazi.
„Bila sam prestravljena. Pomislila sam da ako se sad srušim ovde, čitava moja porodica će se raspasti.“
Na sudu je ona takođe saznala da su bili podvrgnuti nadzoru dronovima.
„Prvog dana kada su moja deca krenula u srednju školu, snimili su čitavu našu vožnju.“
Anming Hu, kinesko-kanadski ekspert za nanotehnologiju koji predaje na Univerzitetu u Tenesiju, ima sličnu priču onoj doktora Sija i Taoa.
On je uhapšen 2020. godine zato što je navodno držao letnja predavanja na Tehnološkom univerzitetu u Pekingu dok je podnosio zahtev za finansiranje kod NASA-e.
Proveo je osam noći u zatvoru, jer su tužioci presudili da „postoji rizik od bekstva“.
Naredne godine je bio oslobođen po šest tačaka optužnice, ali ga je slučaj koštao svih njegovih istraživačkih projekata.
Dr Hu, koji se preselio u SAD u potrazi za boljim poslovnim prilikama pre oko dve decenije, opisao je naučnike kineskog porekla kao „žrtvene jarčeve usred geopolitičkih tenzija“, iako veruje da su SAD s razlogom zabrinute za nacionalnu bezbednost.
„Dugoročno gledano, to će podriti temelje američkog liderstva u nauci i tehnologiji“, rekao je on.
Izveštaj Univerziteta Stenford objavljen u julu pokazao je da je oko 20.000 naučnika rođenih u Kini napustilo SAD između 2010. i 2021. godine, sa godišnjom cifrom koja je maltene trostruko veća 2021. od one iz 2010. godine.
Nakon pokretanja Kineske inicijative, broj kineskih naučnika koji su otišli skočio je za 75 odsto, naročito u prirodnim naukama, gde je više od 1.000 naučnika otišlo samo 2021. godine.
Ali kineski talenti su imali „izrazitu ulogu“ u američkoj tehnologiji.
Samo 2020. godine, 17 odsto svih američkih doktorskih diploma iz nauke i tehnologije išlo je studentima iz Kine.
Ranije je dr Hu vodio osam doktoranata iz Kine, ali sada izbegava bilo kakvu saradnju sa kineskim državljanima i institucijama.
Dr Si deli slične sentimente.
„Mudro je nemati ništa sa Kinom.“
U septembru je Ministarstvo trgovine dodalo 37 kineskih entiteta na spisak kontrole izvoza, među njima i Institut za fiziku Kineske akademije nauka, sa kojim je dr Si sarađivao ranije.
Taj spisak će samo rasti, smatra dr Si.
Obojica žele da se bore protiv predrasuda prema naučnicima kineskog porekla.
Sada posvećen aktivizmu, dr Hu je u septembru održao govor u Kongresu, u nadi da će ubediti zakonodavce da ne uvode ponovo Kinesku inicijativu.
„Zabrinutosti oko rasnih predrasuda i diskriminacije neće se završiti Kineskom inicijativom. Mnogi u okviru akademske zajednice su još uvek zabrinuti da će se naći pod istragom njihovih poslodavaca i federalnih agencija“, kaže on.
Dr Si je 2017. godine podneo tužbu sudu protiv američke vlade, osporivši legitimitet postupaka FBI-ja.
Slučaj je dobio zeleno svetlo federalnog apelacionog suda tek prošle godine.
On je svestan da su male šanse da će dobiti ovaj slučaj, ali mu je i dalje posvećen.
„Makar želimo da pozovemo FBI-jeve agente da svedoče i objasne svoje postupke“, kaže dr Si.
„Moramo da ih pozovemo na odgovornost.“
