Razoran zemljotres koji je u oktobru pogodio zapad Avganistana ozbiljno je oštetio Favadov dom i usjeve.
Međutim, talibani su malom poljoprivredniku iz zapadne provincije Herat zadali još jedan težak finansijski udarac, piše redakcija Radija Slobodna Evropa (RSE) na engleskom jeziku.
Favad, koji uzgaja sočivo i pšenicu, nedavno je bio primoran da plati „ušr“, islamski porez na žetvu.
„Preplavila nas je bijeda“, rekao je za Radio Azadi Favad, čije je ime promijenjeno da bi se zaštitio njegov identitet. „A primorani smo da plaćamo porez talibanima“.
Otkako je preuzela vlast 2021. godine, nepriznata talibanska vlada koja nema novac uvela je porez na žetvu u pokušaju da poveća svoje prihode. Naplata poreza u početku je bila sporadična i neujednačena, ali je potom proširena na cio Avganistan.
Porez je razgnijevio mnoge poljoprivrednike koji kažu da militantna grupa nije uzela u obzir gubitke koje su pretrpjeli.
Avganistan je posljednjih godina zadesio niz smrtonosnih prirodnih katastrofa, uključujući zemljotrese, poplave i tešku sušu, koje su pogoršale razornu humanitarnu krizu u zemlji, inače najveću na svijetu.
Talibani su uveli porez od deset odsto na prinos od žetve sa navodnjavanog zemljišta i porez od pet odsto na usjeve koji se hrane kišom. Te namete su opisali kao obavezu prema islamskom zakonu.
Talibani se u velikoj mjeri oslanjaju na agresivno oporezivanje kako bi povećali prihode. Militatni su nametnuli porez na sve, od transporta robe na autoputevima do kačenja tabli ispred radnji.
Međutim, usljed nedostatka transparentnosti talibanske vlade i gubitka osnovnih usluga Avganistanci su počeli da se žale na ono šta dobijaju zauzvrat.
Prethodna avganistanska vlada koju je podržavao Zapad nije uvela islamske poreze, uključujući „zekat“, namet od 2,5 odsto na procijenjenu vrijednost imovine koji talibani takođe prikupljaju.
Zekat je jedan od pet stubova islama koji se smatraju obavezama za sve muslimane.
Tokom svoje 19-godišnje pobune, Talibani su prikupljali ušr i zekat od Avganistanaca koji su živjeli pod njihovom vlašću, uključujući poljoprivrednike koji su uzgajali opijum. Ubiranje poreza je bio glavni izvor prihoda militantne grupe.
Avalmir je još jedan avganistanski poljoprivrednik koji je kritičan prema talibanskom agresivnom ubiranju poreza.
Taj poljoprivrednik koji ima zemlju izvan Kabula rekao je da je bio primoran da talibanima da oko 45 kilograma pšenice od svojih 450 kilograma prinosa ove godine.
„Natjerali su me da platim uprkos svim gubicima koje sam pretrpio zbog bujičnih proljećnih kiša“, rekao je on za Radio Azadi. Te kiše su takođe izazvale smrtonosne poplave u djelovima Avganistana.
Ali Reza, poljoprivrednik u sjevernoj provinciji Sar-e Pul, rekao je da talibani nameću visoke poreze osiromašenim Avganistanima, a da zauzvrat građanima ne pružaju nikakve osnovne usluge.
„Želimo da talibanska vlada popravi naše puteve, izgradi zdravstvene klinike i obnovi škole“, rekao je on za Radio Azadi.
Kasim, koji se bavi poljoprivedom u sjeveroistočnoj provinciji Badakšan samo za svoje potrebe, rekao je da su poplave na proljeće uništile neke od njegovih usjeva i da neće moći da plaća ušr.
„Nemam šta da im dam“, rekao je.
Talibansko ministarstvo poljoprivrede nije odgovorilo na upit radija Azadi za komentar.
Većina islamskih zemalja ne nameće obavezne islamske poreze svojim građanima. U nekim zemljama građani mogu donirati zekat, od čega se prihodi daju siromašnima.
Ubiranje zekata od strane vlade kritikovali su islamski učenjaci i humanitarni radnici koji kažu da ta praksa nije uspjela da ublaži siromaštvo u muslimanskom svijetu. Oni tvrde da se sredstva često rasipaju i da se njima loše upravlja.
Avganistanski sveštenik, koji je želio da mu se ne navodi ime iz straha od odmazde, rekao je da talibani „nisu čak ni ovlašćeni“ da ubiraju islamske poreze.
Prema islamu, rekao je on, muslimani se podstiču da daju donacije siromašnima u svojim zajednicama. Vlade, rekao je on, nemaju ovlašćenja da nameću i prikupljaju islamske poreze.
