Zemlje članice G20 obavezale su se da će sarađivati na tome da se više oporezuju super bogati, u ime borbe protiv nejednakosti, ali nisu uspjele da se slože oko uvođenja „svjetskog poreza“.
Ta tema bila je jedna od glavnih na dvodnevnom sastanku ministara finansija te grupe u Rio de Žaneiru, koju formiraju 19 najvećih svjetskih ekonomija, Evropska unija i Afrička unija.
Sastanak završen juče trebalo je da pripremi samit šefova država i vlada G20 predviđen za 18. i 19. novembar, takođe u Riju.
Ideja koju promoviše Luis Inasio Lula da Silva, ljevičarski predsjednik Brazila, zemlje predsjedavajuće G20 ove godine, o stvaranju minimalne takse za najbogatije, nije prihvaćena konsezusom, ali je postignut kompromis da se sve članice podstaknu na veće oporezivanje.
„Uz puno poštovanje fiskalnog suvereniteta nastojimo da sarađujemo na taj način da najbogatije osobe budu efikasno oporezovane“, rekao je Lula da Silva u deklaraciji o „međunarodnoj fiskalnoj saradnji“ izdatoj na kraju rada.
U tekstu se ističe da nejedankosti u bogatstvu i prihodima ugrožavaju ekonomski rast i socijalnu koheziju i povećavaju socijalno osjetljive grupe, a da se članice zalažu za efikasnu, poštenu i progresivnu fiskalnu politiku.
Pored Brazila opozrezivanje super bogatih podržavaju Francuska, Južna Afrika, Španija i Afrička unija.
SAD su odbacile međunarodne pregovore na tu temu: iako podržavaju ideju da najbogatiji treba da plate pravedan dio, smatraju da su poreska pitanja, stvar svake zemlje za sebe.
Brazilski ministar finansija Fernando Adad je ipak izrazio zadovoljstvo postignutim rezultatom.
„Sa moralnog stanovišta važna je stvar da dvadeset najbogatijih zemalja smatra da imamo problem, a to je da imamo progresivnu fiskalnu politiku primijenjenu na siromašne, a ne na bogate“, rekao je on na završnoj konferenciji za novinare.
Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) koja je prisustvovala sastancima u Riju Kristalina Georgijeva pozdravila je stav G20 u prilog „fiskalne pravde“ i ocijenila da je odluka da se sarađuje u oporezivanju najbogatijih – dobrodošla.
Autor izvještaja o toj temi na zahtjev Brazila, francuski ekonomista Gabrijel Zikman pozdravio je to što su se prvi put u istoriji, zemlje G20 složile oko toga da način na koji se oporezuju super bogati treba da se izmijeni.
U deklaraciji objavljenoj juče govori se o razmjenama dobre prakse i koncepcijama mehanizma borbe protiv utaje poreza, da bi se pokrenula međunarodna saradnja po tom pitanju.
„Sada je vrijeme da se ide dalje“, rekao je američki dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Štiglic i pozvao šefove država i vlada da do novembra daju odobrenje za uvođenje minimalnih koordinisanih normi oko ovog pitanja.
Nevladina organizacija Grinpis koja je ocijenila konsenzus postignut u petak istorijskim, smatra da se radi o važnoj fazi za G20 koja prvi put priznaje potrebu da se oporezuju super bogati.
Dok je G20 blokiran podjelama između zapadnih zemlaja i Rusije, takođe članice grupe, od početka rata u Ukrajini, ali takođe i oko izraelske ofanzive u Gazi, sastavljanje zajedničkog saopštenja je ostalo veliki izazov.
Brazil je zaobišao tu prepreku izdavanjem tri različita teksta, saopštenje o porezima, malo šire finalno saopštenje, i dokument koji je odvojeno objavilo brazilsko predsjedništvo.
U posljednjem dokumentu koji je potpisao samo predsjedavajući Grupe Brazil piše da su neke zemlje izrazile stavove o Rusiji i Ukrajini i situaciji u Gazi.
Neki članovi G20 su takođe pozdravili „konseznus“ oko Lulinog pokretanja svjetskog saveza u borbi protiv gladi i siromaštva, i insistirali na tome da se uđe i u borbu protiv klimatskih promjena i ekoloških kriza.
