Rat punih razmera između Izraela i Hezbolaha bio bi prava „katastrofa“, kaže generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN).
Međutim, za Davida Kamarija, koji živi pod gotovo svakodnevnom vatrom na izraelskoj strani granice, to bi bilo rešenje.
Prošlog meseca, raketa Hezbolaha iz Libana pala je u njegovu baštu u pograničnom gradu Kirjat Šmona, od čega je kuća u kojoj živi popucala na nekoliko mesta, a unutrašnjost objekta ostala u haosu.
Pokazuje na rupe od gelera, koji su ga promašili za nekoliko centimetara.
A onda i na brda iznad nas, gde počinje teritorija pod kontrolom Hezbolaha.
„Svakog dana, svake noći: bombe. To je problem“, kaže.
„Rođen sam ovde. Ako provedeš jednu noć ovde, poludećeš.“
David još uvek živi u njegovoj kući gde su komadi gelera ostali zabijeni u ostatke televizora.
U dvorištu su i zagaravljeni ostaci njegovog automobila, izgorelog u požaru koji je zahvatio dvorište pošto ga je raketa pogodila.
Većina stanovništva Kirjat Šmone je evakuisano posle napada Hamasa 7. oktobra, pošto su rakete Hezbolaha počele da padaju u znak podrške njihovom palestinskom savezniku.
David je jedan od retkih koji je ostao.
„Ovde sam 71 godinu“, rekao je.
„Ne idem. Bio sam u vojsci, ne plašim se.“
Koje je onda rešenje za njega?
„Rat sa Hezbolahom“, kaže on.
Izrael je žestoko uzvratio Hezbolahu, ubio više komandanata i gađao udaljenije mete u Libanu.
Hezbolah je ovog meseca poslao veći broj dronova i projektila preko granice, a pretnje sa obe strane su se povećale.
Pre nekoliko dana grupa je objavila snimke iz drona vojnih objekata i civilne infrastrukture u izraelskom gradu Haifi.
Teški razgovori dugo su bili deo zajedničke strategije odvraćanja od rata, u vezi sa kojim su obe strane bile oprezne.
Ali dok se rat „oko za oko“ nastavlja, a više od 60.000 evakuisanih Izraelaca se još nije vratilo u domove na severu, postoje nazanake da su i izraelski lideri i građani spremni da podrže vojne opcije za potiskivanje Hezbolaha sa granice silom.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE .
Gradonačelnik Kirjat Šmone, Avišaj Stern, mi pokazuje mesto na ulici, u blizini njegove kancelarije, gde je prošle nedelje pala raketa.
„Mislim da nijedna zemlja na svetu ne bi prihvatila svakodnevne napade na svoje građane“, rekao je gradonačelnik Stern.
„A sedeti ovde poput jaganjca pred klanje i čekati dan kada će nas napasti kao što smo imali prilike da vidimo na jugu, to nije prihvatljivo. Svi shvataju da je ovo izbor između rata sada ili rata kasnije.“
Opasna pat pozicija u kojoj se nalaze zavisi uglavnom od rata koji Izrael vodi na više od 160 kilometara južno u Gazi .
Tamošnji prekid vatre bi pomogao da se smire tenzije i na severu, ali izraelski premijer Benjamin Netanjahu održava oba sukoba , pod obećanjem krajnje desnim saveznicima u vladi da će uništiti Hamas pre okončanja rata u Gazi.
Međutim, pre nekoliko dana čak je i portparol izraelske vojske rekao da taj cilj možda nije realan.
„Ideja da možemo uništiti Hamas ili učiniti da Hamas nestane je obmanjujuća za javnost“, rekao je kontraadmiral Danijel Hagari za izraelsku televiziju.
Na libanskoj strani granice, gde je evakuisano više od 90.000 ljudi, raspoloženje među onima koji su ostali je identično mračno.
Fatima Belhas živi sedam kilometara od izraelske granice, u blizini mesta Žabol el Botam.
Prvih dana bi se tresla od straha kada bi Izrael bombardovao to područje, kaže, ali se od tada pomirila sa situacijom i više ne razmišlja o odlasku.
„Gde bih išla?“ upitala je.
„Ostali imaju rođake negde drugde, ali kako da se namećem nekome tako? Mi nemamo novca“.
„Možda je bolje dostojanstveno umreti kod kuće“, kaže.
„Odrasli smo u otporu. Neće nas proterati sa naše zemlje kao Palestince.“
Pogledajte i ovaj video
Husein Abalan je nedavno napustio svoje selo Mejes al Žabol, na oko 10 kilometara od Kirjat Šmone, na libanskoj strani granice.
Život je postao nemoguć, objašnjava, a zbog nestalnih komunikacija i struje, skoro da nema prodavnica.
Nekoliko desetina porodica koje su ostale su uglavnom stariji ljudi koji odbijaju da napuste svoje domove i farme, rekao je on za BBC.
Podržao je napad Hezbolaha na Izrael.
„Svi na jugu Libana godinama su živeli pod agresijom, ali su izašli jači“, kaže.
„Samo kroz otpor smo jaki.“
Koliko god da je ovaj granični sukob težak za ljude na obe strane, rat u punom obimu bi podigao krizu na viši nivo.
Neki stanovnici Bejruta drže spakovane kofere i spremne pasoše, u slučaju sveopšteg sukoba, a lider Hezbolaha Hasan Nasralah je rekao ove nedelje da niti jedan deo Izraela neće biti pošteđen.
Hezbolah je dobro naoružana i obučena vojska, koju podržava Iran, dok je Izrael sofisticirana vojna sila sa Sjedinjenim Državama kao saveznikom.
Rat punog obima će verovatno biti razoran za obe strane.
Generalni sekretar UN Antonio Guteres rekao je da bi to bila „katastrofa koja prevazilazi granice mašte“.
Problem za Izrael je kako zaustaviti projektile i vratiti ljude u napuštena severna područja zemlje.
Problem za Hezbolah je kako zaustaviti rakete kada njegovog saveznika, Hamas, gađaju izraelske snage u Gazi.
Što duže ta situacija traje, povećavaju se rizici od pogrešne procene, a izraelska vlada je pod pritiskom da reši situaciju.
‘ Bez strategije za mir ‘
Napadi Hamasa 7. oktobra promenili su bezbednosne procene u Izraelu.
Mnogi koji žive blizu granice, i neki od onih koji su na pozicijama moći, kažu da vrsta sporazuma sklopljenog sa Hezbolahom u prošlosti više nije dovoljna.
Tom Peri živi u kibucu Malkija, tik uz libansku granicu.
Bio je na piću sa prijateljima kada je raketa Hezbolaha pala ispred njegove kuće ranije ovog meseca.
„Mislim da je upozorenje generalnog sekretara ispravno – (rat) će biti katastrofalan za ovu oblast“, rekao je on.
„Ali, nažalost, izgleda da nemamo drugu opciju. Nijedan sporazum ne traje večno, jer oni žele smrt za nas. Zauvek smo osuđeni na ratove, osim ako Izrael ne eliminiše Hezbolah.“
Izraelski lideri su izgubili kredibilitet posle napada 7. oktobra, kaže on, i nemaju strategiju za postizanje mira.
„Moraju da odu – svi. Najveći neuspeh naše vojske i zemlje bio je 7. oktobar, a oni su bili naši lideri.
„Takvi lideri nam nisu potrebni.“
Zahtevi za političkim promenama će verovatno porasti kada se sukobi u Izraelu okončaju.
Mnogi veruju da izraelski premijer igra na vreme – uhvaćen između rastućih zahteva za prekidom vatre u Gazi i sve veće podrške ratu na severu.
