Revizori u Iraku otkrili su ogromnu šemu u kojoj je mreža preduzeća i zvaničnika proneverila oko 2,5 milijardi dolara od poreskih vlasti zemlje, uprkos slojevima zaštite.
Skandal predstavlja rani test za novu iračku vladu, koja je formirana krajem prošlog meseca nakon produžene političke krize. Premijer Mohamed Shia al-Sudani obećao je da će suzbiti korupciju, ali malo njih očekuje da će neki visoki zvaničnici ili politički lideri biti pozvani na odgovornost.
Razmere pronevere su izuzetne, čak i za zemlju bogatu naftom u kojoj je korupcija harala decenijama. Transparensi internešenel, globalni nadzornik, ocenio je Irak na 157. mestu od 180 zemalja u svom indeksu čistog upravljanja za 2021.
Izvještaj revizora, koji je dobio Asošiejted pres, a prvi izvestio Gardijan, sugeriše da je krađu orkestrirala široka mreža zvaničnika, državnih službenika i biznismena. U iračkom duboko ukorenjenom sistemu pokroviteljstva, takvi pojedinci često imaju veze sa moćnim političkim frakcijama.
„To je bio veoma organizovan i dogovoren proces krađe“, rekao je Jamal al-Asadi, pravni stručnjak i penzionisani sudija upoznat sa slučajevima korupcije.
Trojica zvaničnika potvrdila su za AP detalje šeme. Svi su govorili pod uslovom anonimnosti, plašeći se odmazde.
Šema je izašla na videlo prošlog meseca kada je interna revizija Ministarstva finansija navela da je Generalna komisija za poreze – iračka služba unutrašnjih prihoda – na prevaru isplatila oko 3,7 biliona iračkih dinara, ili oko 2,5 milijardi dolara, pet kompanija.
Isplate su izvršene kroz 247 čekova unovčenih između 9. septembra 2021. i 11. avgusta ove godine, iz filijale državne Rafidain banke koja se nalazi u okviru poreske komisije.
Na računu su se nalazile milijarde dolara depozita koje su napravile kompanije koje je trebalo da im budu vraćene kada se odbiju porezi i kada kompanije podnesu ažurirane finansijske izveštaje. Za pet kompanija se navodi da su na prevaru izvukli povraćaj sredstava, a da ništa nisu položili.
Reviziju je pokrenuo tadašnji vršilac dužnosti ministra finansija Ihsan Abdul Džabar, koji je takođe bio ministar nafte. On je otkrio krađu nakon što je primio žalbe od naftne kompanije koja nije mogla da povrati svoje poreske depozite, rekao je visoki zvaničnik blizak istrazi.
Kada se ministar raspitao o preostalom stanju na računu, poreska uprava je rekla da ima oko 2,5 milijardi dolara, ali dalja inspekcija je otkrila da je stvarni bilans smanjen na 100 miliona dolara, rekao je zvaničnik.
To je bio prvi pokazatelj masovne krađe. Naknadna revizija predstavljena parlamentarnom odboru za finansije otkrila je ostalo. AP je ove nedelje dobio kopiju tog izveštaja.
Mnogo pre revizije, odeljenje za pranje novca u banci je izrazilo zabrinutost Ministarstvu finansija zbog velikog obima podizanja gotovine. Prethodnik Abdula Džabara, bivši ministar finansija Ali Alavi, tražio je da njegova kancelarija odobri bilo kakva velika povlačenja, ali su ključni menadžeri u poreskoj upravi ignorisali zahtev, rekao je zvaničnik.
Alavi je podneo ostavku u avgustu u znak protesta zbog korupcije i stranog mešanja u iračka pitanja.
Nedeljama pre nego što su prvi čekovi unovčeni, vlasti su uklonile ključni sloj nadzora, navodno zato što su se kompanije žalile na dugo čekanje. Odluka o uklanjanju Federalnog odbora za vrhovnu reviziju iz procesa pokrenuta je zahtjevom poslanika Haithama al-Jibourija, koji je tada bio šef parlamentarnog odbora za finansije.
Revizija je utvrdila da su kompanije, od kojih su tri osnovane samo nekoliko nedelja pre izvršenih isplata, dostavile lažne dokumente kako bi mogle da traže isplate. Revizori nisu mogli dalje da prate novac jer je podignut u gotovini.
„Nema sumnje da su ovi iznosi ukradeni“, zaključuje se u izveštaju.
Nalazi ukazuju na to da je široka mreža poreskih službenika i biznismena morala biti u zaveri.
Proces podnošenja zahteva zahteva dugu papirologiju i potpisivanje od najmanje tri odeljenja poreske uprave, kao i direktora i zamenika direktora finansijskog odeljenja. Rafidain banka je kontaktirala poresku upravu da proveri čekove pre nego što ih unovči, kao što je bila obavezna.
Ali novac je ionako nestao, a nejasno je ko će – ako iko – na kraju odgovarati.
Nour Zuhair Jassim, biznismen sa dobrim vezama, uhapšen je krajem oktobra na međunarodnom aerodromu u Bagdadu. On je imenovan za generalnog direktora dvije kompanije i dobio je preko milijardu dolara sa računa, prema reviziji. Njegov advokat nije odgovorio na zahtjev za komentar.
Privedena su i dva službenika poreske uprave, a pravosuđe je saopštilo da je zaplenilo više imovine i imovinu vrednu milione dolara.
Ali zvaničnici kažu da je malo vjerovatno da bi se šema pronevere ovih razmjera mogla odvijati bez znanja viših službenika.
