Otmica desetina izraelskih vojnika i civila, starijih žena, djece, čitavih porodica, od strane militanata Hamasa pobudila je emocije jače nego bilo koja druga kriza u novijoj istorije te zemlje i predstavlja tešku dilemu za ultradesničarsku vladu premijera Benjamina Netanjahua.
Otmica od strane islamističke militantne grupe samo jednog vojnika 2006, Gilada Šalita, godinama je zaokupljala izraelsko društvo i podstakla Izrael da bombarduje pojas Gaze i na kraju oslobodi više od hiljadu palestinskih zatvorenika, od kojih su mnogi bili osuđeni za smrtonosne napade na Izralece, u zamjenu za Šalitovu slobodu.
Ovoga puta su vladari Gaze oteli desetine izraelskih civila i vojnika u šokantnom napadu u subotu. Palestinski islamski džihad, militantna grupa manja i drskija od Hamasa, saopštila je u nedjelju da je samo ona otela 30 talaca.
„Okrutna realnost je da je Hamas uzeo taoce kao osiguranje protiv izraelske osvetničke akcije, posebno masivnog kopnenog napada i da se trampi za palestinske zatvorenike“, rekao je za Rojters Aron David Miler iz Karnegi fondacije za međunarodni mir.
Agencija AP piše da su otmice dodatni problem za Netanjahua i njegove ultradesničarske saveznike koji su već pod intenzivnim pritiskom da odgovore na ubistvo najmanje 900 Izraelaca u napadu Hamasa do sada. Netanjahuovo obećanje „moćne osvete“ protiv Hamasa izazvalo je strahove za bezbjednost izraelskih civila na nepoznatim lokacijama širom gusto naseljenog pojasa Gaze.
„To će ograničiti pravce i oblasti gdje Izraelske odbrambene snage (IDF) mogu biti aktivne“, rekao je o talačkoj krizi Majkl Milstejn, bivši šef palestinskog odsjeka u izraelskoj vojnoj obavještajnoj službi. „To će učiniti situaciju puno komplikovanijom.“
Lociranje izraelskih talaca u Gazi, što izraelske obavještajne agencije nisu uspjele u slučaju Šalita, predstavlja dodatne izazove. Iako je Gaza mala i pod stalnim nadzorom iz vazduha i okružena izraelskim kopnenim i pomorskim snagama, ta teritorija na samo nešto više od sat vremena od Tel Aviva i dalje je pomalo nejasna izraelskim obavještajnim agencijama, piše AP.
„Ne znamo gdje su Izraelci sklonjeni“, rekao je Jakov Amidror, bivši nacionalni savjetnik Netanjahua. „Ali čitavo ovo pitanje zarobljenih Izraelaca neće spriječiti Izrael da bombarduje Gazu sve do uništenja Hamasa“.
Procjenjuje se da je 750.000 Palestinaca prošlo kroz izraelske zatvore od 1967, tako da je većina ili robijala u izraelskom zatvoru ili poznaje nekog ko jeste
Hamas je već saopštio da traži oslobađanje Palestinaca iz izraelskih zatvora, oko 4.500 zatvorenika, prema izraleskoj grupi za ljudska prava B’Tselem, u zamjenu za oslobađanje izraelskih zatvorenika.
Procjenjuje se da je 750.000 Palestinaca prošlo kroz izraelske zatvore otkad je Izrael osvojio Zapadnu obalu u Bliskoistočnom ratu 1967, tako da je većina Palestinaca ili robijala u izraelskom zatvoru ili poznaje nekog ko jeste, piše AP. Izraelci ih smatraju teroristima, ali Palestinci vide zatvorenike kao heroje. Palestinska uprava, koja upravlja djelovima okupirane Zapadne obale, izdvaja oko osam odsto iz budžeta za pomoć njima i njihovim porodicama.
„Oslobađanje bilo kojeg zatvorenika bilo bi velika stvar za Hamas“, rekao je Kalil Šikaki, direktor Palestinskog centra za politiku i istraživanje. „To bi učvrstilo poziciju Hamasa među palestinskim građanima i dodatno smanjilo snagu i legitimitet“ Palestinske uprave.
Međutim, Netanjahuova vlada, sa moćnim ultradesničarskim religioznim ministrima, uključujući naseljenike Zapadne obale, žestoko se protivi bilo kom potezu koji smatraju kapitulacijom pred Palestincima.
„Apsolutno nema šanse“ da će aktuelna vlada pristati na oslobađanje palestinskih zatvorenika, rekla je Gajil Talshir, politikološkinja sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
„Radikali i ekstremisti u ovoj vladi žele da sravne Gazu“, kazala je.
Netanjahu je u subotu odbio ponudu Jaira Lapida, lidera opozicije, da formira vanrednu vladu nacionalnog jedinstva.
To je bio jasan znak da Netanjahu „nije odustao od svoje ekstremističke nacionalne vlade“, rekla je.
Apsolutno nema šanse da će pristati na oslobađanje palestinskih zatvorenika. Radikali i ekstremisti u ovoj vladi žele da sravne Gazu
Da bi pobijedio na prošlogodišnjim izborima dok mu je suđeno za korupciju, Netanjahu se oslanjao na rastuću popularnost svojih krajnje desničarskih saveznika koji su iskoristili percepciju o prijetnjama jevrejskom identitetu Izraela.
Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da će Izrael djelovati u pravcu da oslobodi taoce, uništi „terorističku infrastrukturu“ i osigura da nijedna teroristička grupa u Gazi više ne naškodi izraelskim građanima.
Moćni ministar finansija, Bezalel Smotrih, jedan od lidera jevrejskih naseljenika na Zapadnoj obali, zatražio je na sastanku vlade kasno u subotu da izraelska vojska „brutalno udari na Hamas i da ne uzima značajno u obzir pitanje zarobljenika“.
„U ratu morate da budete brutalni. Moramo da zadamo udarac koji nije viđen za 50 godina i da sravnimo Gazu“, rekao je navodno Smotrih.
Međutim, rizik da izraelski civili postanu žrtva nemilosrdnog izraelskog bombardovanja ili da godinama čame u zarobljeništvu Hamasa takođe bi mogao biti politički poguban za Netanjahua, ocjenjuje AP.
Rojters navodi da bi oduženi pregovori sa Hamasom oko razmjene zatvorenika bili velika pobjeda za Hamas.
„Ovo je ozbiljna dilema“, rekao je izraelski politički komentator Ehud Jari. „Strahuje se da će ako i kada kopnena operacija počne, Hamas prijetiti da će ubijati taoce svakog sata, svaka dva sata, i to će postati zaista užarena debeta“.
Mohanad Hage Ali iz Karnegijevog centra za Bliski istok kaže da su pregovori jedino rješenje.
„Bez obzira na to kakav bol nanese Palestincima, u smislu bombardovanja zgrada ili ubistva njegovih lidera u Gazi, to neće umanjiti bol koji je Hamas nanio Izraelu“, rekao je za Rojters.
Rojters navodi da je Netanjahu u dugačkoj karijeri pokazao malo volje za kopene kampanje i da bi Gaza bila komplikovana za vođenje rata, sa više od dva miliona ljudi natrpanim u uskom pojasu.
U analizi piše da bi on mogao primijeniti poznatiju strategiju atentata na lidere Hamasa vazdušnim udarima i bombama. Izaelci su ubili šeika Ahmeda Jasina, duhovnog vođu Hamasa, u raketnom napadu helikopterom 2004. Ali takvi udari nisu poremetili Hamas.
AP ističe da je burna istorija Izraela otkrila ekstremnu osjetljivost javnog mnjenja kada su u pitanju taoci i kakvo moćno oružje može biti otmica u zemlji u kojoj se 18-godišnjaci regrutuju za vojnu službu, a vojska se ponosi time što nikada ne napušta svoje.
„Ako dozvolimo da ljude ovako odvode, mi nemamo ni zemlju, ni vladu ni vojsku“, rekla je 58-godišnja Tali Levi u južnom gradu Ašdod blizu granice sa Gazom. Nekoliko njenih prijatelja je nestalo.
Porodice Izraelaca nestalih nakon subotnjeg napada Hamasa održale su konferenciju za novinare u nedjelju veče koja je emitovana uživo u udarnom terminu. Potreseni rođaci, neki od njih suzdržavajući suze ili plačući, pozvali su vladu da vrati zarobljenike kući.
U prošlosti su slučajevi otmica izazivali ogromne kampanje pritiska javnosti, navodeći vlade da pristanu na nesrazmjernu razmjene. Takva je bila nagodba u slučaju Šalita 2011, i kada je Izrael oslobodio 1.150 palestinskih zatvorenika u zamjenu za tri izraelska zatvorenika 1985. godine.
Dok su vojni analitičari podijeljeni oko toga kako bi Netanjahu trebalo da riješi svoju dilemu, Izraelci čiji svu voljeni oteti, imaju jasan odgovor.
„Želim da urade sve što je moguće, da ostave po strani politiku i čitavu situaciju“, rekla je za AP Adva Adar, čija je 85-godišnja majka Jafa oteta i prebačena preko granice u Gazu na kolicima za golf punim naoružanih napadača.
„Njoj nije ostalo puno vremena bez ljekova i mnogo pati“, rekla je Adar.
