Crna smrt koja je poharala Evroaziju i severnu Afriku u 14. veku imala je dubok uticaj na našu ravnotežu gena, koja prema novoj studiji i danas odlučuje o našoj sudbini.
Ti efekti su mešavina dobrih i loših vesti. Dok genetske varijacije koje su pomogle našim precima da prežive kugu i danas pružaju određenu zaštitu od sličnih respiratornih bolesti, one nas takođe ostavljaju podložnim štetnim autoimunim stanjima.
Prošle godine istraživači su objavili poređenje genoma uzetih od pojedinaca koji su živeli pre, tokom i posle izbijanja infekcije Iersinia pestis koja je zahvatila Evropu. Otkrili su da oni koji imaju dve identične kopije gena zvanog ERAP2 imaju oko 40 do 50 procenata veće šanse da prežive od onih sa dve varijante gena.
Da bi bolje razumeli kako trenutno stanje varijacije ERAP2 u modernim populacijama još uvek može da utiče na našu sposobnost da se nosimo sa infekcijom, drugi tim istraživača je pregledao tri velike baze podataka istraživanja: UK Biobank, FinnGen i GenOMICC. Svaka od ovih baza podataka sadrži informacije o stotinama hiljada učesnika, omogućavajući autorima studije da vide da li su kombinacije ERAP2 povezane sa nekim drugim zdravstvenim problemima.
Tim je otkrio da isto dupliranje identičnih ERAP2 kopija daje manji rizik od respiratornih bolesti kao što je COVID-19. Još iznenađujuće, oni sa dve iste kopije takođe su se suočili sa većim rizikom od autoimunih bolesti Kronove bolesti i dijabetesa tipa 1.
„Ovaj gen u suštini seče proteine za imuni sistem“, kaže specijalista za infekcije Fergus Hamilton sa Univerziteta u Bristolu u Velikoj Britaniji.
„Iako ne znamo tačan mehanizam koji utiče na rizik od bolesti, čini se da nosioci alela koji pružaju veću zaštitu od respiratornih bolesti imaju povećan rizik od autoimune bolesti.“
Da bi procenili odnos između ERAP2 i zdravstvenih stanja sa kojima se danas bavimo, istraživači su koristili tehniku koja se zove Mendelska randomizacija: pristup je dizajniran da koristi genetiku sa kojom smo rođeni kako bi se izdvojili uslovi životne sredine i životnog stila, kako bi se zatim snažnije sugerišu uzrok i posledicu.
Nije bilo veze između genetske varijacije i sepse, otkrio je tim – čudan nalaz s obzirom na ulogu koju je sepsa imala u smrti od kuge. Postojala je i neka povezanost sa skraćenim životnim vekom roditelja, možda kao rezultat veze sa autoimunim bolestima. Svako otkriće će zahtevati dalja istraživanja kako bismo bolje razumeli njihovu ulogu u našem imunitetu.
„To je potencijalno odličan primer fenomena koji se naziva ‘uravnoteženost selekcije’ – gde isti alel ima različite efekte na različite bolesti“, kaže Hamilton.
Ovo balansiranje je važno imati na umu i kada je u pitanju razvoj tretmana. Već se radi na ciljanju ERAP2 za lečenje bolesti kao što su Kronova bolest i rak, ali ovo istraživanje sugeriše da bi ciljanje ERAP2 moglo dovesti do negativnih efekata na druge bolesti.
Autori studije kažu da će se efekti ovih genetskih varijacija verovatno promeniti kako se pritisci životne sredine na nas takođe menjaju – život se danas dramatično razlikuje od onoga kako je bio u 14. veku, bilo da se radi o ishrani, izloženosti bolesti ili medicinskoj nezi.
To se, naravno, proširuje i na medicinska istraživanja: velike genetske baze podataka kao što su one koje se ovde koriste nisu bile dostupne naučnicima u kasnom srednjem veku, a takođe može biti teško identifikovati bolesti i infekcije koje nisu bile poznate ili definisane u prošlim vekovima .
„Ovo je teorijska priča o ravnoteži – koja se odnosi na istorijske i savremene profile bolesti – koja odražava našu prošlost i retko se viđa na stvarnim ljudskim primerima“, kaže genetski epidemiolog Nikolas Timpson sa Univerziteta u Bristolu.
