Specijalna bolnica Kodra tužila je državu i Fond za zdravstvo zbog raskida ugovora o pružanju zdravstvenih usluga građanima o trošku fonda, prenosi Pobjeda.
Osim utvrđenja da je izjava FZZ o raskidu ugovora na osnovu vladine odluke, bez pravnog dejstva, Kodra traži i 2,5 miliona eura izmakle dobiti, 7,5 miliona za nadoknadu ulaganja i još milion zbog povrede ugleda. Kodra je sa FZZ inicijalno potpisala dvogodišnji ugovor 2016, dok je posljednji iz decembra 2020. trebalo da bude na snazi do kraja ove godine.
Međutim, nakon što je Vlada u julu prošle godine donijela odluku o mreži zdravstvenih ustanova, iz koje su, kako navode u tužbi, tek tako eliminisani, FZZ je raskinuo ugovor krajem prošle godine.
Navode da su u proteklih šest godina obavili 20 hiljada operacija sa nultom stopom smrtnosti, te da je država bez ulaganja dobila bolnicu sa sedam najmodernijih operacionih sala, a tokom pandemije i kovid porodilište bez ikakve naknade.
Tvrde da im je FZZ neopravdano umanjio fakture na osnovu kontrole konsultanata iz Beograda, koji su nezakonito iznosili lične podatke iz Crne Gore, na šta je ukazala i to zabranila Agencija za zaštitu ličnih podataka.
Odluka Vlade je zasnovana na lažnom razlogu da su se povećali zdravstvene kapacitete u Crnoj Gori, a notorna je istina da nije izgrađena ni seoska ambulanta. I to baš u doba pandemije, kada se bukvalno tražio krevet više. Razlozi prvotuženog su duboko nemoralni, neistiniti i obmanjujući, jer nemaju nikakvo zdravstveno ili ekonomsko opravdanje, već su u sferi politikanstva i ličnih animoziteta, i konsekventno revanšizma – stoji u tužbi Kodre.
Borovinić-Bojović odbacuje navode da nijesu bili ispunjeni raskidni uslovi, ukazujući da odluka Vlade ima jaču pravnu snagu od ugovora, kojom je FZZ-u dat rok od pola godine da ga raskine. Navodi da nije došlo ni do kakvog ,,razmrežavanja“ jer je odluka o mreži zdravstvenih ustanova koja se donosi na pet godina, isticala prošle godine, zbog čega je Vlada donijela novu na isti period.
Navode Kodre o kreditnom zaduženju radi opremanja bolnice u svrhu umrežavanja, Borovinić-Bojović vidi kao dokaz da je bila u povlašćenom položaju te da je unaprijed imala garanciju da će biti obuhvaćena i novom odlukom o mreži koja je donijeta nakon zaduženja. Parnica bi pred Osnovnim sudom trebalo da počne krajem januara iduće godine, nakon što se Privredni, na osnovu prigovora FZZ-a, oglasio nenadležnim.
