Američki predsednik Džo Bajden najavio je u sredu da će savezna vlada primeniti oprost studentskih kredita za desetine miliona zajmoprimaca širom zemlje, što je možda prvi put za mnoge mlade Amerikance da je njihova vlada učinila bilo šta da značajno utiče na njihove živote.
Ja, na primer, imam koristi od ovoga. Zahvaljujući činjenici da sam dobio stipendiju kada sam otišao na univerzitet, „samo“ dugujem oko 14.000 dolara ukupno za četiri i po godine koje sam pohađao. Moj dug je prilično izbrisan u okviru ovog plana. Nekoliko mojih prijatelja i članova porodice takođe dobija malo prostora za disanje od ovoga, i mislim da je pošteno reći da smo prilično zadovoljni rezultatima – čak i ako to nije u potpunosti narušilo našu ravnotežu.
Ipak, reakcija javnosti je bila raznolika, ali i prilično predvidljiva – i čini se da niko nije baš toliko ushićen. Elita to svakako nije i to se odražava, na primer, u uređivačkom odboru Volstrit džurnala koji ga opisuje kao „puč za oprost zajma od pola triliona dolara“ koji je „lako najgora domaća odluka [Bajdenovog] Predsedništva i pravi glupane od Kongresa i svakog Amerikanca koji je otplatio kredite ili nije išao na koledž.”
Ovo je list koji predstavlja mnogo korporativnog mišljenja Amerike – što je generalno prezir prema ljudima iz radničke klase. To znači da veliki broj reakcija medija odražava privilegiju onih ljudi koji nisu morali da uzimaju kredite za fakultet, na primer, bogatih. Ti ljudi nisu imali koristi od ovog programa i osećaju da im on izlazi iz džepa kroz njihove poreske dolare.
U međuvremenu, Republikanska partija one koji su srećni zbog oprosta kredita slika kao naivčine koje njihovi protivnici iz Demokratske partije podmićuju uoči međuizbora. Podseća jednog na kandidata za predsednika srednje škole koji obećava đakuzi u školskom holu – osim onoga što se činilo nategnutim, zapravo se dogodilo.
Baza Republikanske stranke su i isti pro-korporativni interesi koji se ne bave Amerikancima radničke klase, kao i razdragani plavi ovratnici, Amerikanci sa manje obrazovanja. Republikanci se fokusiraju na taj poslednji deo, pokušavajući da oprost zajma naslikaju kao davanje liberalima koji oduzimaju običnim radnicima. Zbog toga mnogi ljudi postavljaju pitanje da li oni koji nisu išli na koledž treba da dobiju direktan depozit od 10.000 dolara.
Konačno, postoje oni naprednjaci unutar Demokratske stranke koji tačno ističu da je Bajdenova predizborna platforma obećala da će izbrisati sve dugove za studentske kredite. Bajdenov plan je milostiv u tome što eliminiše 10.000 dolara za sve zajmoprimce koji zarađuju manje od 125.000 dolara godišnje, ili do 20.000 dolara za primaoce Pell Grant-a koji ispunjavaju iste uslove, plus smanjuje kamatne stope i ograničava isplate zasnovane na prihodu na pet odsto prihoda . Ali to nije isto što i oproštaj kredita.
Ovi ljudi, po mom mišljenju, imaju najlegitimnije brige. Na kraju krajeva, pravi problem je što je koledž u Americi duboko nepristupačan i nepristupačan. Umesto da oprosti deo duga koji bi mogao pomoći oko polovine dužnika studentskih kredita, Bajdenova administracija je trebalo da smanji sve dugove. To su, na kraju krajeva, obećali. Desničari bi tvrdili da bi to u suštini socijaliziralo visoko obrazovanje, čineći ga besplatnim, i možda bi bili u pravu, jer bi visoko obrazovanje u Americi trebalo da bude besplatno.
Kao što sam rekao na početku ovog dela, imao sam koristi od ove politike. Zaista se ne žalim na to kako se ovo odigralo jer sam mislio da su šanse da bilo kakvo otpis duga uopšte pomogne oko 50/50. Međutim, ako je kupovina entuzijazma birača bio cilj, mogu reći da ja – i, što je još važnije, ljudi sa kojima sam razgovarao o ovome – sada nismo više oduševljeni demokratama nego što smo bili ranije, pošto je ideja o studentskim kreditima u prvom mesto je, da budem iskren, glupo.
Sa ove tačke gledišta, indikativno je koliko su duboki problemi u zemlji, posebno za mlade, kada se politika koja je objektivno korisna za desetine miliona ljudi u velikoj meri nailazi na prezir iz svih uglova. Bajden jeste pomogao milionima ljudi, ali uslovi koje je on poboljšao bili su toliko suštinski nepravedni i nelegitimni da ovo nije vredno ni slavljenja.
