Arheolozi u južnom španskom gradu Utrera potvrdili su u utorak da su otkrili sinagogu iz 14. veka skrivenu u zgradi koja je kasnije pretvorena u crkvu, bolnicu i nedavno bar.
Arheolog Migel Anhel de Dios rekao je novinarima da je „prva stvar koju treba potvrditi prisustvo molitvene sobe“ nakon godina analize zidova i poda zgrade.
„Osnovni elementi sinagoge, kao što je predsoblje“, rekao je, „ili klupe po obodu koje su se pojavile u ovoj anketi, sada potvrđuju da se zaista nalazimo u molitvenoj sali.
Jedini nagoveštaj postojanja jevrejskog hrama došao je od sveštenika i istoričara, Rodriga Karoa, koji je 1604. godine napisao da je bolnica sada stajala na mestu gde su se Jevreji molili. Postoji mali broj srednjovekovnih sinagoga koji su preživeli u Španiji, uključujući gradove Toledo i Kordobu.
Sinagoga Utrera pretvorena je u crkvu u 16. veku, dodao je de Dios, kada su izbrisani svi tragovi njene jevrejske prošlosti. Njegov tim se sada nada da će identifikovati propovedaonicu i kadu koja se koristi za rituale.
„Sada imamo naučnu sigurnost da stojimo u srednjovekovnoj sinagogi“, rekao je gradonačelnik Utrere Hose Marija Viljalobos. „Stanje očuvanosti sinagoge, budući da je delimično, je ipak izuzetno“, dodao je on.
Privlačenje turista zainteresovanih za jevrejsku prošlost Španije postalo je ključni fokus za gradove sa istorijskim tragovima poslednjih godina.
Godine 1492., španski katolički monarsi, kraljica Izabela I od Kastilje i kralj Ferdinand II od Aragona, doneli su dekret da 200.000 jevrejskog stanovništva Španije pređe u hrišćanstvo ili bude proterano.
Španija je poslednjih godina pokušala da ispravi ono što je vlada nazvala „istorijskom greškom“. Španska vlada je 2015. godine dozvolila potomcima prognanih sefardskih Jevreja da podnesu zahtev za špansko državljanstvo, što je učinilo 132.226 ljudi.
