Hodate prometnom ulicom na putu do posla. Prolazite pored pijanca koji svira pesmu koju niste čuli godinama. Sada odjednom, umesto da primetite sve što se dešava u gradu oko vas, vi mentalno proživljavate prvi put kada ste čuli pesmu. Slušanje tog muzičkog dijela vas vraća tamo gde ste bili, sa kim ste bili i osećanja povezana sa tim sećanjem.
Ovo iskustvo – kada muzika vraća sećanja na događaje, ljude i mijesta iz naše prošlosti – poznato je kao autobiografsko sećanje izazvano muzikom. I to je uobičajeno iskustvo.
Često se javlja kao nevoljno sećanje. Odnosno, ne trudimo se da pokušamo da se prisetimo takvih sećanja, ona nam samo spontano padaju na pamet.
Istraživanje je nedavno počelo da otkriva zašto se čini da je muzika tako dobar znak za prizivanje uspomena. Prvo, muzika ima tendenciju da prati mnoge karakteristične životne događaje, kao što su mature, mature, venčanja i sahrane, tako da može igrati važnu ulogu u ponovnom povezivanju nas sa ovim samodefinišućim trenucima.
Muzika takođe često privlači našu pažnju, zbog načina na koji utiče na naše umove, tela i emocije.
Kada muzika skrene našu pažnju, to povećava verovatnoću da će biti kodirana u memoriji zajedno sa detaljima životnog događaja. A to onda znači da može poslužiti kao efikasan znak za sećanje na ovaj događaj godinama kasnije.
U nedavnom istraživanju, moj kolega i ja smo otkrili da je emocionalna priroda muzičkog dela važan faktor u tome kako ono služi kao znak sećanja.
Uporedili smo muziku sa drugim znakovima emocionalne memorije za koje je velika grupa učesnika ocenila da prenose isti emocionalni izraz kao i muzički odlomci koje smo koristili. Ovo je uključivalo poređenje muzike sa „emotivnim zvucima“, kao što su zvukovi prirode i fabrike i „emocionalne reči“, kao što su „novac“ i „tornado“.
U poređenju sa ovim emocionalno usklađenim znacima, muzika nije izazvala više uspomena od reči. Ali ono što smo otkrili je da muzika izaziva doslednije pozitivna sećanja od drugih emocionalnih zvukova i reči. Ovo je posebno bio slučaj sa negativnim emocionalnim stimulansima. Konkretno, tužna i ljuta muzika izaziva više pozitivnih uspomena od tužnih i ljutih zvukova ili reči.
Čini se da tada muzika ima sposobnost da nas ponovo poveže sa emocionalno pozitivnim trenucima iz naše prošlosti. Ovo sugeriše da upotreba muzike u terapiji može biti posebno plodna.
Poznavanje muzičkog dela takođe, možda i nije iznenađujuće, igra ulogu. U drugoj nedavnoj studiji, otkrili smo da poznatija muzika izaziva više uspomena i spontanije priziva uspomene.
Dakle, deo razloga zašto muzika može biti efikasniji znak za uspomene od, na primer, našeg omiljenog filma ili omiljene knjige, jeste to što se obično tokom života češće bavimo pesmama u poređenju sa filmovima, knjigama ili TV emisijama.
Situacije kada slušamo muziku takođe mogu igrati ulogu. Prethodna istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će se nevoljna sećanja vratiti tokom aktivnosti u kojima je naš um slobodan da odluta u misli o našoj prošlosti. Ove aktivnosti obično nisu zahtevne u smislu naše pažnje i uključuju stvari poput putovanja na posao, putovanja, kućnih poslova i opuštanja.
Ove vrste aktivnosti su skoro savršeno usklađene sa onima snimljenim u drugoj studiji gde smo tražili od učesnika da vode dnevnik i zabeleže kada je muzika izazvala uspomene, zajedno sa onim što su radili u vreme kada se to dogodilo. Otkrili smo da svakodnevne aktivnosti koje često idu ruku pod ruku sa slušanjem muzike – kao što su putovanja, obavljanje kućnih poslova ili trčanje – imaju tendenciju da dovode do više nevoljnih uspomena na prvom mijestu.
Ovo je u suprotnosti sa drugim hobijima, kao što je gledanje televizije, što može zahtevati da naš um bude više usredsređen na aktivnost koja je pri ruci i tako je manje vjerovatno da ćemo lutati scenarijima iz naše prošlosti.
Čini se da muzika nije samo dobra u evociranju uspomena, već su i vremena kada je veća vjerovatnoća da slušamo muziku vrijemena kada je vjerovatno da će naši umovi ionako odlutati.
Muzika je takođe prisutna tokom mnogih životnih događaja koji su karakteristični, emocionalni ili samodefinišući – i ove vrste sećanja se lakše prisećaju.
Zaista, moć muzike koja nas povezuje sa našom prošlošću pokazuje kako su muzika, sećanja i emocije povezani – i čini se da određene pijesme mogu dijelovati kao direktna linija prema našim mlađim ja.
