Vlada bi na predlog Ministarstva finansija ove sedmice trebalo da utvrdi rebalans ovogodišnjeg budžeta i da ga uputi parlamentu na usvajanje, saznaju “Vijesti”.
”Tri su razloga za rebalans. Prvi da se evidentira pomoć od 27 miliona koji je Evropska unija početkom marta uplatila jer nije bila očekivana krajem prošle godine kada je pravljen budžet. Drugi razlog je potreba da se uvrsti stavka rashoda za predstojeće parlamentarna izbore koji su nakon nedavno održanih predsjedničkih i lokalni izbora, zapravo vanredni i nijesu bili predviđeni ovogodišnjim budžetom. Treći razlog za rebalans su povoljni trendovi, odnosno, ostvarenje viška prihoda u budžetu u odnosu na plan i potrebe da se oni evidentiraju”, objasnio je izvor “Vijesti” iz Vlade.
Prema informacijama “Vijesti” od početka godine do 12. maja državni budžet je prihodovao 881 milion eura, što je za 225 miliona ili za 34 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, zbog čega sada postoji višak novca u državnoj kasi, za kojeg sadašnjim budžetom nije predviđena namjena.
Ministar finansija Aleksandar Damjanović nedavno je najavio mogućnost da se višak prihoda iskoristi za vraćanje starih dugova, kako bi se smanjio iznos novih zaduženja.
6,3 odsto je projektovala Svjetska banka rast crnogorske ekonomije u ovoj godini, uz ocjenu da će biti najveći u regionu. Međunardni monetarni fond (MMF) poboljšao je prognoze rasta crnogorske ekonomije sa 2,5 na 3,2 odsto u najnovijoj proljećnoj analizi, dok je “Standar and poors” potvrdio kreditni rejting na B/B
Prema informacijama “Vijesti”, predlogom rebalansa primici i izdaci budžeta biće predviđeni na oko 2,9 milijardi eura, što će biti uvećanje od oko 47 miliona eura.
U budžet se uvrštavaju stavke – podrška Evropske unije Crnoj Gori za prevazilaženje energetske krize u iznosu od 30 miliona eura, finansiranje vanrednih parlamentarnih izbora od pet miliona eura, obezbjeđivanja nedostajućih sredstava za subvencije fonda za zapošljavanje lica sa invaliditetom od 13 miliona eura, kao i nekoliko manjih tehničkih korekcija.
”Zbog povećanja državnih prihoda iznad plana i stavki u ovogodišnjem budžetu, kao i revidiranih makroekonomskih pokazatelja za nastavak godine, biće urađene korekcije na prihodovnoj strani. Stavka ukupnih prihoda biće povećana na 2,37 milijardi eura, što predstavlja uvećanje od oko 225 miliona ili za 10,5 odsto u odnosu na ranije planirane. Biće izmijenjen i fiskalni okvir jer se deficit potrošnje projektuje na 188 miliona eura, umjesto 366 miliona, odnosno to je za 178 miliona eura bolji rezultat od inicijalnog plana, objasnio je izvor “Vijesti”.
Time se deficit dovodi na 2,9 odsto brutodomaćeg proizvoda (BDP), što je ispod granice iz okvira mastrihškog kriterijuma za deficite budžetske potrošnje.
To ukazuje na značajnu konsolidaciju javnih finansija, kao i da se ispunjavaju kriterijumi fiskalne odgovornosti utvrđeni Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti.
”Rebalansom se zbog rasta prihoda projektuje ulazak u zonu suficita tekuće potrošnje, odnosno ostvarenje takozvanog zlatnog fiskalnog pravila kojim se definiše zaduženja države isključivo za potrebe infrastrukturnih projekata”, navodi izvor “Vijesti”.
On navodi da je rast prihoda državnog budžeta od početka godine do 12. maja evidentan na skoro svih bitnijim stavkama. Od poreza na dobit pravnih lica prihodovana su 123 miliona eura, što je za 52 miliona ili 73 odsto više nego u istom periodu lani. Od poreza na dodatu vrijednost (PDV) prihodovan je 331 milion eura, 63 miliona više ili 23,5 odsto. Od doprinosa na zarade u budžet se slilo 178 miliona eura, što je za 39 miliona ili 28 odsto više nego lani. Za ovih nepunih pet mjeseci od akciza je prihodovano 89 miliona eura, što je za osam miliona ili deset odsto više.
”Kod poreza na dohodak fizičkih lica naplaćeno je 18,5 miliona eura, dok je naplata prošle godine za ovaj period iznosila 34 miliona. Razlog za taj manjak je odluka Skupštine iz jula prošle godine da se većina prihoda po ovom osnovu usmjeri opštinama”, objasnio je izvor “Vijesti”.
Vlada je krajem prošle godine predložila izmjene šest finansijskih zakona od kojih je parlament usvojio samo djelove, a kod izmjena zakona o akcizama i porezu na promet nepokretnosti poslanici su smanjili poreske stope ili izbacili kategorije proizvoda za koje je trebalo računati nove iznose akciza. I pored toga, budžet ostvaruje značajno veći prihod.
Samo za period od 1. do 12. maja ove godine budžet je prihodovao 80 miliona eura, što je za 23 miliona ili za 38 odsto više nego u istom periodu lani.
Od PDV-a je u ovom periodu dobijeno 30,5 miliona eura odnosno sedam miliona ili 29 odsto više. Najveći rast od čak 75 odsto ostvaren je kod doprinosa za penzijsko osiguranje jer je umjesto prošlogodišnjih 16 miliona za ovih 12 dana sada naplaćeno 28,5 miliona.
Od akciza je naplaćeno 6,6 miliona eura ili 29 odsto više. Od poreza na dobit pravnih lica u budžet su stigla tri miliona, što je tri puta više.
Premijer Dritan Abazović je na nedavnoj prezentaciji rada Vlade za godinu kazao da rezultati koji je Vlada napravila u prethodnoj godini su spektakularni i iznad svih očekivanja.
Premijer je kazao da rezultati njegovog kabineta pokazuju da nema govora o bankrotu države.
Damjanović je novinarima početkom marta nakon svečano ceremonije razmjene finansijske dokumentacije između predstavnika Evropske unije i Vlade najavio da se priliv EU novca u državni budžet mora zakonski uskladiti u dijelu prihoda, jer to nije planirano ovogodišnjim budžetom.
“Za ovaj dio koji se tiče direktnih isplata penzionerima i ljudima koji su sa slabijim primanjima, probaćemo da taj dio realizujemo brzo iz postojećih sredstava, vidjećemo da li je to moguće iz tekuće rezerve, kako ne bi čekali ove zakonske procedure za prihodovanje”, naveo je Damjanović.
