Papa Franja, popularan širom svijeta zbog svog zalaganja za mir, prava izbjeglica, očuvanje okoline, jednakost i socijalnu pravdu, kao i zbog uvođenja mera protiv svešteničkog zlostavljanja dece danas obeležava 10 godina kao poglavar Katoličke crkve.
Iako suočen s unutrašnjim neslaganjem i kritikama konzervativnih crkvenjaka, naročito nakon skandala oko finansiranja Crkve i velikih crkvenih reformi, papa Franja mogao bi da ima još veći uticaj u godinama koje dolaze, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).
Kada se 13. marta 2013. pojavio na balkonu Bazilike svetog Petra u običnoj beloj papskoj odeći, novoizabrani Horhe Bergoljo odmah je predstavio sliku drugačijeg papinstva, ističe agencija Frans pres.
Nasmejani, otvoreni isusovac bio je u oštrom kontrastu sa suzdržanim, intelektualnim prethodnikom Benediktom XVI, koji je šokirao svet kada podneo ostavku, postavši prvi papa od srednjeg veka koji je to učinio.
Odmah po izboru, Franja se u Rimu odlučio za običan stan umesto zlata apostolske palate i pozvao beskućnike i bivše zatvorenike za svoj sto, ističe AFP dodajući da je njegov skromni stil signalizirao promenu u stavu od samog početka.
Plan 266. poglavara Katoličke crkve bio je da reformiše upravljanje Crkvom koja se suočila s inercijom i mutnim finansijama, kao i da okrene njen fokus prema spolja. Iako nije odstupio od nekih čvrstih katoličkih uverenja abortus je nazvao ubistvom a homoseksualnost grehom pokazao je saosećajniji i manje dogmatičan pristup, uključujući osudu progona homoseksualaca.
Tokom protekle decenije papa Franjo je istakao značaj socijalne pravde, međureligijskog dijaloga, okoline i prava izbeglica, dok je na međunarodnoj pozornici nastojao da stvori saveze širom sveta, ponajviše između Vatikana i Kine, muslimanskih zemalja i Ruske pravoslavne crkve.
Međutim, naglašava AFP, neki kritikuju Franjinu sklonost da stvari radi na svoj način, odbacujući tradicije papinske službe i da više lično upravlja s više od milijardu katolika u svetu.
S druge strane, jedan od najvećih izazova za papu u protekloj deceniji bilo je suočavanje sa skandalima oko svešteničkog seksualnog zlostavljanja dece – od Irske do Nemačke i SAD.
Usledile su konkretne promene, od otvaranja vatikanskih arhiva laičkim sudovima do obaveze prijavljivanja sumnji na zlostavljanje i svih pokušaja da se to prikrije crkvenim vlastima. Osnovao je komisiju za zaštitu maloletnika koju je kasnije integrisano u Rimsku kuriju, centralnu vladu Svete Stolice.
Pored toga, papa je decentralizacijom moći, povećanjem transparentnosti i pružanjem veće uloge laicima i ženama sproveo temeljne reforme Kurije, koje su uprkos unutrašnjim neslaganjima, sadržane u novom ustavu koji je stupio na snagu 2022.
Franja se posebno pozabavio skandalima opterećenim finansija Vatikana, stvorivši 2014. posebno odeljenje za ekonomiju, suzbivši korupciju i pojačavši nadzor nad investicijama i Vatikanskom bankom, što je dovelo do zatvaranja oko 5.000 računa.
Prvi latinoamerički papa u istoriji već je ostavio trag i mogao bi da ima još veći uticaj u godinama koje dolaze, ukazuje Asošiejtid pres i ističe da je papa Franjo, sa dnevnim redom punim problema i planova, odustao od ranijih izjava o odlasku u penziju dok je nedavno opisao papinstvo kao posao za ceo život.
Kad se bude pisala istorija Franjinog pontifikata, naglasio je AP, cela poglavlja bi mogla biti posvećena njegovom isticanju „sinodalnosti“, pojma koji nema mnogo značenja izvan katoličkih krugova, ali bi mogao biti zapisan kao jedan od Franjinih najvažnijih crkvenih doprinosa.
Sinod je okupljanje biskupa, a Franjina filozofija da biskupi moraju da slušaju jedni druge, ali i laike, definisala je njegove vizije Katoličke crkve gde su vernici dobrodošli, praćeni i saslušani.
Franja je otvorio vrata da se rastavljenim i civilno ponovo venčanim parovima dopusti primanje pričesti, a takođe mnogi veruju da je učinio više za promovisanje žena u crkvi od bilo kojeg pape pre njega, uključujući imenovanje nekoliko žena na visoke položaje u Vatikanu.
Takođe, Franjino insistiranje da dugo marginalizovani LGBTQ katolici mogu pronaći dobrodošlicu u crkvi može se sažeti u dve njegove izjave: „Ko sam ja da sudim?“ i „Biti homoseksualac nije zločin“. Te dve „istorijske izjave“ postale su, prema oceni AP, jedno od zaštitnih znakova njegovog papinstva.
Konzervativno-progresivna podela bila je stalna tema otkako se Franja prvi put pojavio na balkonu bazilike svetog Petra 2013, ukazuje Rojters.
Konzervativni kardinali i nadbiskupi optuživali su Franju da seje zbrku popuštajući pravila o pitanjima kao što su homoseksualnost i ponovni brak posle razvoda dok se preterano fokusira na društvene probleme poput klimatskih promena i ekonomske nejednakosti.
Ipak, ističe Rojters, nekoliko događaja uticalo je na rascepkanost konzervativnog pokreta uključujući smrt u 95. godini bivšeg pape Benedikta koji je posle ostavke postao vođa konzervativaca koji su žudeli za povratkom tradicionalnijoj Crkvi.
Konzervativci su takođe oplakivali iznenadnu smrt australijskog kardinala Džordža Pela, za kojeg su mnogi verovali da će preuzeti liderstvo nad konzervativcima posle Benediktove smrti. Pel je 2022. napisao dopis u kojem je Franjino papinstvo nazvao „katastrofom“, dok je poslednjih godina, tvrde upućeni, okupljao crkvenjake koji su raspravljali o Franjinom nasledniku.
Međutim, dok konzervativci traže novog lidera kako bi formirali konsenzus pre izbora sledećeg pape, Franja ide napred sa svojom vizijom inkluzivnije Crkve.
Papa je do sada imenovao oko 64 odsto kardinala mlađih od 80 godina koji bi imali pravo da izaberu naslednika nakon njegove smrti ili ostavke. Ako ga zdravlje posluži, Franja bi u narednim godinama mogao da imenuje još njih, povećavajući šanse da će njegov naslednik, kako navodi Rojters, biti neko ko se slaže s njegovom vizijom.
