Nakon iskakanja voza iz šina 3. februara u istočnoj Palestini, Ohajo, korisnici na društvenim mrežama počeli su da dele fotografije zlokobnog crnog oblaka koji visi nad gradom – i strahuju da će katastrofa postati novi Černobil.
Požar je zahvatio voz Norfolk Southern nakon što je 50 od 150 vagona iskočilo iz šina. Voz je prevozio 10 vagona punih opasnih materija, uključujući vinil hlorid, bezbojni gas koji se koristio u stvaranju plastičnog PVC-a, koji je oslobođen kao rezultat iskakanja iz šina. Na sunčevoj svetlosti, može se razgraditi na hemikalije kao što je formaldehid.
Druge zapaljive hemikalije, kao što su etilen glikol monobutil etar, etilheksil akrilat, butil akrilat i izobutilen, takođe su bile prisutne u automobilima i puštene u životnu sredinu, prema listi koju je sastavila EPA.
Mnoge od ovih hemikalija su kancerogene ili potencijalno kancerogene, ili se smatraju iritantima za disanje i oči.
Toksičnost ovih hemikalija u početku je izazvala zabrinutost za zdravlje i bezbednost stanovnika. Zatim su usledila poređenja sa još jednom katastrofom, onom koja se dogodila pre skoro 40 godina: nuklearna katastrofa u gradu Pripjatu 26. aprila 1986. godine, koja je rezultirala širenjem radioaktivnih zagađivača u Ukrajini i širom Evrope.
Iako bi intenzivne slike iz Ohaja mogle da navedu posmatrače da veruju da država ima mali Černobil u svojim rukama, razmere uništenja Černobila bile su mnogo gore. Međutim, ne treba zanemariti ekološki uticaj incidenta u istočnoj Palestini, kažu stručnjaci.
Incident u Černobilu se dogodio nakon što je ignorisana serija bezbednosnih mera tokom testiranja nuklearnog reaktora, što je dovelo do ogromne eksplozije i požara koji su proširili velike količine radioaktivnih hemikalija poput plutonijuma, joda, stroncijuma i cezijuma.
Iako su kancerogene hemikalije pronađene u vozu u istočnoj Palestini, a nakon iskakanja iz šina je došlo do više malih eksplozija, mnoge su spaljene na kontrolisan način – što je rezultiralo velikim crnim oblakom iznad grada. Hemikalije u incidentu u istočnoj Palestini takođe nisu tako moćne kao nuklearni otpad u Černobilju.
Dve osobe su poginule odmah nakon eksplozije u Černobilju. Mesec dana kasnije, skoro 30 radnika hitne pomoći umrlo je od posledica akutne radijacione bolesti i jednog od zastoja srca. Posle nesreće, procenjuje se da je hiljade umrlo od posledica raka i bolesti krvi izazvanih izlaganjem hemikalijama iz černobilske elektrane – iako se ove brojke još uvek osporavaju.
U istočnoj Palestini nije zabeležen nijedan smrtni slučaj kao posledica iskakanja iz šina ili sledećih požara i eksplozija, iako stanovnici kažu da imaju respiratorne probleme, grlobolju, nadražene oči, glavobolje i druge bolesti.
Više grupnih tužbi je podneto protiv kompanije Norfolk Southern Railroad nakon iskakanja iz šina, a stanovnici kažu da bi kompanija trebalo da bude odgovorna za zdravstvene posledice po stanovnike i životnu sredinu.
Nakon kontrolisanog spaljivanja hemikalija kako bi se sprečila smrtonosna eksplozija, stanovnici kažu da su lisice, kokoške i druge domaće životinje uginule. Takođe je izbrojano oko 3.500 mrtvih riba u četiri obližnja vodotoka, saopštilo je u utorak Odeljenje za prirodne resurse Ohaja.
U Černobilju, efekti na život životinja nisu u potpunosti utvrđeni. Eksplozija je neposredno uticala na zdravlje životinjske populacije i mnoge biljke i životinje mutirale su kao rezultat radioaktivnog izlaganja, navodi Međunarodna agencija za atomsku energiju.
Nakon iskakanja iz šina, od blizu 2.000 stanovnika istočne Palestine zatraženo je da se evakuišu.
Pre kontrolisane opekotine u gradu Ohajo, oblast evakuacije je proširena na zonu prečnika 2 milje koja je uspostavljena 6. februara.
Zvaničnici su 8. februara objavili da bi stanovnici mogli da se vrate u svoje domove nakon što je EPA utvrdila da nije otkrila zagađivače na „nivoima zabrinutosti“ u uzorcima vazduha i vode. Agencija za zaštitu životne sredine u Ohaju je takođe najavila da će nadgledati tlo zbog potencijalnog ispiranja hemikalija iz podzemnih voda, izvestila je VESA.
Eksplozija u Černobilju kontaminirala je 150.000 kvadratnih kilometara u Belorusiji, Rusiji i Ukrajini i rezultirala je evakuacijom oko 350.000 ljudi koji su morali da ostave sve svoje stvari. Oko elektrane je uspostavljena nuklearna zona isključenja u radijusu od 19 milja koja i danas postoji.
Tokom rata u Ukrajini, ruske trupe su se vratile u černobilsku elektranu i počele da kopaju rovove oko tog područja. Ukrajinska državna nuklearna agencija je u martu tvrdila da su Rusi pretrpeli „značajne doze radijacije“. Ruski vojnici su kasnije napustili fabriku u neredu, rekli su ukrajinski radnici u junu.
Stotine uglavnom starijih ljudi takođe su se vratile u zonu – ili ih nikada nisu napustile – da žive ostatak života u svojim rodnim gradovima.
„Onima koji su otišli sada je gore“, rekla je jedna žena u dokumentarcu Babuške iz Černobila.
„Svi umiru od tuge.
