Komandant ukrajinskih sistema bespilotnih letjelica upozorio je da oružane snage NATO-a nisu spremne za moderni rat dronovima, tri godine nakon početka sukoba s Rusijom, u kojem obje strane nastoje steći tehnološku prednost, piše Rojters.
Kijev se trudi da ostane ispred neprijatelja, koristeći vještačku inteligenciju, raspoređujući više dronova na terenu i testirajući lasere za obaranje ruskih bespilotnih letjelica, rekao je pukovnik Vadim Suharevski, šef ukrajinskih snaga bespilotnih sistema.
Govoreći u novopostavljenoj kancelariji nedavno osnovanih snaga bespilotnih sistema, čija lokacija nije bila otkrivena, Suharevski je opisao skokove u napretku ratovanja dronovima od početka invazije 2022. godine i načine na koje je to promijenilo ustanovljene ratne doktrine.
„Prema onome što vidim i čujem, nijedna NATO armija nije spremna da se odupre kaskadi dronova“, rekao je Suharevski u nedavnom intervjuu.
Rekao je da NATO treba prepoznati ekonomsku prednost dronova, koji često koštaju mnogo manje od konvencionalnog naoružanja potrebnog da bi ih oborili.
„To je jednostavna matematika. Koliko košta raketa koja obara (ruski) Šahed (dron)? A koliko košta rasporediti brod, avion i sistem protivvazdušne odbrane da bi ga gađali?“
Dugometražni dronovi mogu koštati samo nekoliko hiljada dolara za najosnovnije modele mamaca, iako se procjenjuje da Šahed udarni dronovi koštaju desetine hiljada. Rakete presretači za protivvazdušnu odbranu obično imaju cijenu od šest ili sedam cifara u dolarima, a mnoge zemlje imaju samo ograničene zalihe, što čini njihovu upotrebu vrlo neekonomičnom.
Komentari Suharevskog dolaze u trenutku kada neki članovi NATO-a u Evropi povećavaju izdvajanja za odbranu kako bi se pripremili za rat, ukoliko sukob u Ukrajini potraje ili eskalira. Sa opadajućom podrškom SAD-a Ukrajini i Evropi, ti napori su se intenzivirali.
Od kako je Rusija 2022. godine izvršila invaziju na Ukrajinu, došlo je do ogromnog povećanja upotrebe dronova.
Ukrajina tvrdi da je u 2024. godini proizvela 2,2 miliona malih dronova prvog lica (FPV) i 100.000 većih, dugometražnih dronova. Rusija je ranije procijenila da će napraviti 1,4 miliona FPV dronova iste godine.
„Trenutno, čak i vrhovni komandant oružanih snaga Ukrajine kaže da je više od 60% ciljeva uništeno dronovima“, rekao je Suharevski.
„Jedino pitanje je kako će se razviti taktike njihove upotrebe i, prema tome, tehnološki aspekt.“
Ruski napadi, koji često broje više od stotinu dronova, postali su redovna pojava u Ukrajini.
Izvode ih mješavina iranskih Šahed udarnih dronova i mnogo jeftinijih, lakših modela mamaca koji mogu iscrpiti ograničene zalihe raketa protivvazdušne odbrane Ukrajine.
Ukrajina je koristila kamione s montiranim mitraljezima i vojnu avijaciju za efikasnije obaranje dronova, a Kijev radi na drugim opcijama kao što su korišćenje FPV dronova presretača i laserskog oružja.
Ukrajina je uspješno oborila dronove s fiksnim krilima tokom testiranja koristeći laser, rekao je Suharevski, dodajući da je cilj uvođenje laserskih sistema u borbu, iako nije naveo vremenske okvire.
Suharevski je rekao da njegove jedinice sada koriste dron-matičnu letjelicu koja može nositi dva FPV drona do 70 km prije nego što ih oslobodi i djeluje kao stanica za prenos njihove komunikacije.
Procijenio je da na bojištima djeluju hiljade bespilotnih vozila na terenu, što znači da je manje vojnika potrebno za odlazak u opasna područja za logistiku ili borbu.
Na bojištima su obje strane usvojile opsežnu elektronsku borbu, pokušavajući da ometaju signalne veze prema dronovima u zraku, čineći tradicionalne dronove neoperativnim.
To je dovelo do procvata dronova koji koriste automatizirano navođenje, koje vodi dron do svog cilja pomoću umjetničke inteligencije nakon što pilot izabere cilj putem kamere drona. Međutim, odluku o udaru mora donijeti čovjek, a ne AI, rekao je.
Sukharevski smatra da barem polovina ukrajinskih dronskih jedinica na frontu sada koristi takve sisteme u određenoj mjeri, te da će većina dronova u borbi na kraju koristiti ovaj sistem.
Sukharevski je priznao da Ukrajina nije bila u mogućnosti potpuno zadovoljiti potražnju jedinica za municijom za udarne dronove, koja se obično isporučuje odvojeno od dronova, ali nije dao daljnje detalje.
Rekao je da su neke jedinice počele praviti vlastitu municiju, a jedna brigada mogla je praviti 6.000-10.000 municija mjesečno.
„Da nije bilo dronova, sve bi bilo mnogo gore. Dronovi su stvari koje nam omogućavaju da damo asimetričan odgovor (kada) je neprijatelj veći, jači i u napadu.“
