“Postoji dosta stvari koje mi ne sporimo ali postoje stvari koje mislimo da nisu činjenično tačne u vašem istraživanju, ne iz loše namjere, nego bismo da prođemo stvari koje su stvarno kompleksne”, rekao je Spajić.
Ukoliko je inflacija inputa 29 ili skoro 30 odsto, a inflacija outputa 31 odsto, Spajić je upitao “zar nije logično tvrditi da su suštinski inputi jedini dio inflacije”.
“Ako je 29 trošak inputa porastao, sve ostalo je dva odsto. Može se reći da je input najveci razlog inflacije”, rekao je Spajić.
Prema njegovim riječima najveći trgovački lanci su im rekli da su imali milion i po eura uštede po osnovu Programa Evrope sad 1, te im je trošak bruto zarade bio toliko manji zbog ES1.
“Upola smo smanjili doprinose i suštinski dokazali da su svi imali uštede. A takođe smo imali podatke Svjetske banke SB da je siva ekonomija harala i da niko nije imao tačnu bruto zaradu. Imali smo divlju ekonomiju na tržištu rada. Naše bruto zarade nisu tada bile tačne. U prosjeku 100-150 eura je bilo na ruke. Zato se na bankarskim računima pojavio taj keš”, naveo je Spajić.
On je kazao da je prije ES1 bilo 210.000 stvarno zaposlenih, a danas taj broj iznosi 287.000.
Spajić je istakao da je od tog broja ogroman broj radnih mjesta legalizovan.
Na Panel diskusiji koju je inicirao Kabinet premijera učestvuju prof. dr Mijat Jocović, dekan Ekonomskog fakulteta, kao i prof. dr Maja Backović, redovni profesor.
Baćović: Mala promjena u sektoru trgovine brutalno se odražava na BDP
Profesorica Baćović je prezentovala zaključke analize “Makroekonomski ambijent u Crnoj Gori 2021-2023.
“Nominalni rast BDP-a: 13,63 odsto, u sektoru trgovine 43,25 odsto. Realni rast BDP-a: 5,1 odsto, u sektoru trgovine 22 odsto. Rast nominalnih zarada: 19,1 odsto ukupno, 30,3 odsto u sektoru trgovine. Smanjena produktivnost rada: BDP po zaposlenom radniku raste 3,3 odsto ukupno, četiri u sektoru trgovine”, navela je ona.
Naglasila je da kad zarade rastu brže od produktivnosti rada, to dovodi do rasta cijena.
“Rast uvoznih cijena: 16,3 odsto ukupno, 25,76 odsto u kategoriji hrane i pića. Rast cijena: 22,2 odsto ukupno, 31,7 odsto u kategoriji hrane i pića. Cijene uvoznih primarnih proizvoda i rast zarada u sektoru trgovine doprinose rastu cijena hrane i pića više nego ukupnom CPI”, neki su od rezultata Analize koju je predstavila Baćović.
Aanaliza poslovanja u sektoru trgovine – procjene uticaja limitiranja marži se navodi da preduzeća koja posluju u kategoriji hrane (bezalkoholnih pića i proizvoda za ličnu njegu) prema posebnim oznakama u prosjeku čine 17,3 odsto ukupnog prometa u trgovini na malo.
“Simulirano je pet scenarija, u zavisnosti od težine uvođenja i nivoa uticaja u ukupnom prometu prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića na primjenu ograničenja marži. Preovlađujući uticaj scenarija je da bi ograničenje marži onemogućilo do 60 odsto proizvoda iz kategorije prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih pića, dok bi drugi dio prešao cjenovni CTP mehanizam ili bio integrisan. Uključuje 31 odsto proizvoda, letargično 40 odsto, a preostali scenarij na 13 odsto proizvoda”, kazala je Baćović.
Analiza pokazuje da ograničavanje bruto marže na 15 odsto u prosječnom kumulativnom lancu prehrane (bezalkoholnih pića i proizvoda za ličnu njegu) dovodi do smanjenja neto marži na 4,1 odsto (2022.), dok je ranije prosjek iznosio sedam odsto do 7,2 odsto.
“Godišnja razlika na nivou sektora trgovine iznosi -tri odsto (-7,87 odsto), a najvažniji broj prevođen je agregacioni marži”, navodi se u analizi.
Ekonomski fakultet nedavno je objavio analizu po kojoj je glavni razlog rasta cijena prehrambenih proizvoda od 2021. do 2023. godine povećanje proizvođačkih i uvoznih cijena, ali i rast bruto zarada kod velikih trgovaca, što su mogli nadoknaditi jedino povećanjem marži.
Spajić je nakon toga poručio da je analiza Ekonomskog fakulteta sramotna, a on i Krvavac su pozvali Ekonomski fakultet da organizuje raspravu o cijenama i poslovanju trgovinskih preduzeća.
