Premijer Viktor Orban pozvao je juče izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da posjeti Mađarsku, ali je nekoliko drugih evropskih država saopštilo da bi on bio uhapšen ako kroči na njihovu teritoriju, nakon što je izdat nalog za njegovo hapšenje.
Međunarodni krivični sud (MKS) u četvrtak je izdao naloge za hapšenje Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i lidera Hamasa, Ibrahima al Masrija, zbog navodnih ratnih zločina i zločina protiv čovječnosti u sukobu u Gazi.
Sve države EU su članice MKS-a, što znači da bi trebalo da sprovode njegove naloge.
Međutim, različite reakcije, kao i činjenica da nema zvaničnog stava Njemačke i Francuske o tome da li će uhapsiti Netanjahua, ističu ozbiljan diplomatski i politički izazov koji odluka Suda predstavlja, a koja je izazvala brzu osudu izraelskih lidera i Bijele kuće.
“Za nas, Evropljane, ovaj nalog predstavlja pravi dilemu između međunarodnog prava, koje je naše pravo, i naše spoljne politike, posebno za one države članice koje bezuslovno podržavaju Izrael”, napisali su analitičari “Eurointelligence”.
Uvjeravajući Netanjahua da neće biti izložen nikakvom riziku ako posjeti Mađarsku, Orban je naloge za hapšenje nazvao “drskim, ciničnim i potpuno neprihvatljivim odlukama”. Orban, koji je često u sukobu sa svojim EU partnerima, izgradio je prisne odnose sa Netanjahuom, ističe agencija Rojters.
“Danas ću pozvati premijera Izraela, gospodina Netanjahua, da posjeti Mađarsku i u tom pozivu ću mu garantovati da, ako dođe, odluka MKS-a neće imati nikakav efekat u Mađarskoj, i mi nećemo postupati po njenom sadržaju”, rekao je Orban.
MKS, koji ne raspolaže sopstvenim policijskim snagama za sprovođenje hapšenja, ima samo ograničena diplomatska sredstva da primora države da se povinuju odlukama Tribunala ako to ne žele.
Holandija, Italija, Španija, Finska, Portugal, Slovenija i Irska su među državama članicama EU koje su saopštile da će ispuniti svoje obaveze prema MKS-u.
Netanjahu će biti uhapšen ako kroči na tlo Irske, rekao je irski premijer Sajmon Haris za radio RTE. “Da, apsolutno. Podržavamo međunarodne sudove i postupamo prema njihovim nalozima”, rekao je Haris.
“Za nas, Evropljane, ovaj nalog predstavlja dilemu između međunarodnog prava, koje je naše pravo, i naše spoljne politike, posebno za one države članice koje bezuslovno podržavaju Izrael”, naveli su analitičari “Eurointelligence”
Slovenački premijer Robert Golob kazao je da će njegova zemlja “u potpunosti” poštovati naloge za hapšenje izraelskih i zvaničnika Hamasa koje je izdao MKS. Kipar, koji ima bliske veze sa Izraelom, smatra naloge generalno obavezujućim, rekao je izvor iz vlade za Rojters.
Berlin je odbio da precizira šta će preduzeti dok Netanjahu ne odluči da putuje u Njemačku, dodajući da pravna pitanja u vezi sa nalogom moraju biti razjašnjena.
Njemačka “je jedna od najvećih pristalica MKS-a, a takav stav je takođe rezultat njemačke istorije”, rekao je portparol vlade.
“Istovremeno, posljedica njemačke istorije je i da imamo jedinstvene odnose i veliku odgovornost prema Izraelu”, dodao je portparol, aludirajući na nacističku eru.
Francuska je takođe bila uzdržana, ublažavajući svoju početnu reakciju, koja je bila da će njen odgovor biti u skladu sa statutima MKS-a. Pariz je juče saopštio da je primio k znanju odluku MKS-a, ali da to nije presuda, već “formalizacija optužbe”.
Francuska učestvuje u naporima za primirje u Libanu, a zvaničnici tvrde da bi vršenje pritiska na Netanjahua u ovom trenutku moglo ugroziti te napore.
Britanija, koja je članica MKS-a, takođe je bila uzdržana u svom odgovoru.
U Holandiji, lider ekstremne desnice Gert Vilders najavio je da će uskoro posjetiti svog “prijatelja” Netanjahua u Izraelu, uprkos tome što je holandska vlada saopštila da će djelovati u skladu sa nalogom za hapšenje MKS-a ako izraelski lider posjeti tu zemlju. Vilders je lider najveće holandske partije u vladajućoj koaliciji, ali on nije član kabineta.
Češka, koja, poput susjedne Mađarske, tradicionalno stoji na strani Izraela, takođe djeluje neodlučno. Češko ministarstvo vanjskih poslova izjavilo je da će Prag poštovati svoje međunarodne pravne obaveze, dok je premijer Petr Fijala nazvao odluku MKS-a “neprijatnom” i izjavio da će ona potkopati autoritet Tribunala.
Izrael je pokrenuo napad na Gazu nakon što su militanti koje predvodi Hamas probili graničnu ogradu 7. oktobra 2023. godine, ubivši 1.200 ljudi i uzimajući više od 250 talaca, prema izraelskim podacima. Od tada je u izraelskoj ofanzivi u Gazi ubijeno više od 44.000 Palestinaca, prema podacima tamošnjeg ministarstva zdravlja.
Stanovnici Gaze ne polažu velike nade u to da će nalog za hapšenje izraelskih lidera usporiti napad na palestinsku teritoriju i stradanje civila.
Stanovnici Gaze odluku MKS da traži hapšenje izraelskih lidera zbog sumnje na ratne zločine vide kao međunarodno priznanje teškog položaja enklave. Međutim, oni koji su čekali u redu za hleb u pekari u južnom gradu Kan Junisu sumnjali su da će odluka imati bilo kakav uticaj.
“Odluka neće biti sprovedena jer Amerika štiti Izrael, a ona može da stavi veto na bilo šta. Izrael neće snositi odgovornost”, rekao je Saber Abu Gali, dok je čekao na svoj red u gužvi.
Said Abu Jusef, 75, rekao je da bi, čak i ako pravda dođe, to bilo sa decenijama zakašnjenja: “Mi već više od 76 godina slušamo odluke koje nisu sprovedene i koje nam nisu donijele ništa”.
