Melanija Tramp je još jedna u nizu američkih prvih dama koje podržavaju pravo na abortus, uprkos tome što njihovi supruzi iz redova republikanaca u javnosti iznose suprotne stavove.
U kratkom snimku nastalom radi promocije njene naredne knjige, ona je kazala da podržava „individualne slobode“ žena, koje je opisala kao „osnovno pravo koje sve žene dobijaju rođenjem“.
Obraćanje je usledilo samo dan pošto su u medijima objavljeni delovi njenih memoara, koji bi uskoro trebalo da budu dostupni u prodaju i gde navodno još nedvosmislenije zauzima taj stav.
Za razliku od nje, Donald Tramp je pomogao da se pred američkim Vrhovnim sudom ospori pravo na abortus.
Ali, Melanija Tramp je samo jedna u nizu prvih dama Amerike iz redova republikanaca posle 1973. godine, kada je sud o tom pitanju prvi put odlučivao, koje smatraju da pravo na abortus treba da bude garantovano
Beti Ford je 1975. godine i dalje bila supruga aktuelnog predsednika Džeralda Forda, kada je odluku suda da podrži ovo pravo žena nazvala „sjajnom“.
Nensi Regan je sačekala kraj mandata njenog supruga Ronalda Regana i javno saopštila da „veruje u pravo žena na izbor“, ali je njen stav navodno i ranije bio dobro poznat u Beloj kući.
Barbara, supruga Džordža H. V. Buša, i Laura, supruga njegovog sina Džordža V. Buša, takođe su javno istupile sa istim stavom kada su njihovi supruzi napustili Belu kuću.
„Mislim da je važno da to ostane garantovana zakonom, jer verujem da je važno za ljude zbog medicinskih i drugih razloga“, rekla je Laura Buš 2010. godine.
Pristup Melanije Tramp je bio drugačiji.
„Nema mesta kompromisu kada se radi o osnovnom pravima koje sve žene imaju od rođenja: individualnim slobodama.
„Šta zapravo znači slogan ‘moje telo, moj izbor’?“, govori ona u crno-belom snimku koji je objavila na platformi Iks.
„Imperativ je garantovati ženama nezavisnost o odluci da imaju decu, koja se zasniva na ličnim ubeđenjima i treba da bude oslobođena bilo kakve intervencije ili pritiska države“, list Gardijan citira odlomak iz njenih memoara, koji bi uskoro trebalo da budu objavljeni.
„Zašto bi bilo ko osim same žene imao moć da odlučuje šta će ona raditi sa sopstvenim telom?
„Ograničavanje prava žena da odluče da li će prekinuti neželjenu trudnoću isto je kao da im se uskraćuje kontrola na njihovim telom“, smatra bivša prva dama Amerike.
Kejt Andersen Brouer, novinarka i autorka knjige Prve žene , ističe da su je komentari „šokirali“.
„Toliko sam bila šokirana da sam želela da proverim da li su stvarni. Njeni stavovi su veoma u skladu sa mišljenjima njenog supruga, pa se pitam kako je provela toliko godina gledajući ga kako podriva nešto do čega joj je navodno stalo?“, pita se Andersen Brouer.
Njen stav ne „dijametralno suprotan“ od Trampovog, više nego što su se razlikovali stavovi bivših prvih dama Amerike od onih koje su njihovi supruzi iznosili, smatra novinarka.
Melanija je prva koja je takvo mišljenje iznela dok njen suprug pokušava da se izbori za povratak u Belu kuću.
Tajming ukazuje na mogućnost da takav javni istup ima politički ugao, tvrdi Andersen Brouer.
„Nije nemoguće da je ovo uradila namerno pred izbore, kako bi doprla do birača u kolebljivim državama, kojima se se dopada uskraćivanje prava na abortus.
„Možda oni ovo mogu da protumače kao znak da Trampov stav o abortusu postaje blaži“, ističe.
Rina Šah, politička savetnica u kampanji republikanaca, iznela je drugačije viđenje.
Pokušaj da na ovaj način pomogne suprugu „ne bi ličio na Melaniju koju poznajemo“, tvrdi.
„U ovom trenutku kampanje to ništa ne menja i ona to zna. Rano glasanje je krenulo na nekim mestima. Jednostavno je prekasno“, kaže.
Pravo na abortus je jedno od ključnih pitanja izbora koji se održavaju narednog meseca, a smatra se slabošću Republikanske partije, koja ne uspeva da dopre do konzervativnog jezgra koji se protivi tome, ali i šireg biračkog tela, koje ga podržava.
Tokom kampanje, stav Donalda Trampa je varirao.
On je ove nedelje saopštio prvi put da bi uložio veto na odluku da se abortus zabrani u celoj državi, ako se obistini malo verovatan scenario da takav akt bude usvojen u Kongresu.
BBC je pokušao da dobije komentar iz izbornog štaba Donalda Trampa.
Demokratska kandidatkinja Kamala Haris pokušava da profitira od ovakvog stava Trampa i da privuče birače.
Redovno opisuje Trampa kao pretnju za nezavisnost žena zbog uticaja da se promeni stav Vrhovnog suda o pitanju abortusa, do čega je došlo nakon što je on u prethodnom mandatu obezbedio većinu konzervativnim sudijama u Vrhovnom sudu.
Sudije američkog vrhovnog suda postavljaju predsednici, ima ih ukupno devet i biraju se na doživotni mandat.
„Nažalost po žene u Americi, suprug gospođe Tramp nije saglasan sa njom i on je razlog što trećina Amerikanki živi u saveznim državama gde je na snazi Trampova zabrana abortusa, koja je pretnja po zdravlje, slobodu i njihove živote“, kaže Sarafina Čitika, portparolka kampanje Kamale Heris, za BBC.
