Naučnici u Ujedinjenom Kraljevstvu su pohranili cijeli ljudski genom na „pet-de memorijski kristal“ , u nadi da bi se u budućnosti mogao koristiti kao uzorak za obnovu čovječanstva u slučaju da dođe do izumiranja.
Kristal , koji je razvio tim istraživača u Istraživačkom centru za optoelektroniku Univerziteta u Sautemptonu, takođe bi se mogao koristiti za kreiranje zapisa o biljnim i životinjskim vrstama kojima prijeti izumiranje.
Na memorijskom kristalu može da se pohrani do 360 terabajta informacija milijardama godina i može da izdrži ekstremne uslove, uključujući smrzavanje, požare, direktnu silu udara, kosmičko zračenje i temperature do hiljadu stepeni Celzijusa, navodi Univerzitet u saopštenju za štampu, prenosi Si-En-En.
Kristal je 2014. godine proglašen za Ginisov svetski rekord kao „najizdržljiviji digitalni materijal za skladištenje podataka“.
Tim Kazanskog je koristio ultra-brze lasere da upiše podatke o ljudskom genomu u šupljine veličine samo 20 nanometara (nanometar je oko milijarditi dio metra).
Podaci uskladišteni na kristalu se prevode u pet različitih dimenzija njegovih nanostruktura – visinu, dužinu, širinu, orijentaciju i položaj.
„Pet-de memorijski kristal otvara mogućnosti za druge istraživače da izgrade trajno skladište genomskih informacija iz kojih bi se kompleksni organizmi, poput biljaka i životinja, mogli obnoviti ako nauka u budućnosti to dozvoli“ , rekao je Peter Kazanski, profesor optoelektronike, koji je rukovodio timom istraživača na Univerzitetu u Sautemptonu.
Tim je morao da razmotri ko će – ili šta – preuzeti sačuvane informacije u tako dalekoj u budućnosti.
To bi mogla biti inteligencija (vrsta ili mašina) – ili bi se mogla naći u budućnosti tako dalekoj da za nju ne bi postojao referentni okvir. Da bi pomogli onome ko ga pronađe, istraživači su uključili vizuelni ključ.
„Vizuelni ključ upisan na kristal daje pronalazaču znanje o tome koji su podaci pohranjeni unutra i kako se mogu koristiti“, objašnjava Kazanski.
Foto: Ilustracija, Pixabay
Ko ili šta će moći da očita memorijski kristal
„Ovaj rad je impresivan“, smatra Tomas Hajnis, koji vodi istraživanje o skladištenju DNK na Imperijal koledžu u Londonu i nije bio uključen u pomenutu studiju.
Međutim, on kaže da ostaje pitanje kako bi se takvi podaci mogli čitati u budućnosti.
„Ono što je Sautempton predstavio vierovatno ima veću izdržljivost, međutim, postavlja se pitanje: za šta? Buduće generacije? Naravno, ali kako će znati da očitaju kristal? Kako će znati kako da naprave uređaj za čitanje kristala? Da li će uređaj biti dostupan za stotine godina?“ pita se Hajnis. „Jedva mogu da povežem svoj deset godina star ajpod i slušam ono što sam tada slušao.“
Za sada, kristal se čuva u Arhivi „Memory of Mankind“, vremenskoj kapsuli u slanoj pećini u Austriji.
Kazanski i njegov tim su 2018. godine koristili tehnologiju memorijskog kristala za skladištenje trilogije naučnofantastičnih knjiga Isaka Asimova Foundation, koje su potom lansirane u svemir. Tehnologija je takođe korišćena za čuvanje glavnih dokumenata iz ljudske istorije, uključujući Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i Magna kartu.
Ranije ove godine, naučnici su otkrili plan za zaštitu zemaljskih vrsta u kriogenom biorepozitorijumu na Mesecu, namijenjen spasavanju vrsta u slučaju katastrofe na našoj planeti.
