Bilo iz verskih ili političkih razloga, zarad prikrivanja nedostataka ili isticanja društvenog statusa, brada različitih dužina i oblika vekovima krasi muška lica.
Mahom razbarušenu, ređe doteranu, kroz istoriju su je nosili antički naučnici i pisci, srednjovekovni vladari i religijski propovednici, a poslednjih decenija su gotovo neizbežni modni detalj, između ostalih, kod pripadnika hipsterske i hipi supkulture.
„Danas bradu nose muškarci svih starosnih dobi i profesija – od mladih kreativaca do poslovnih ljudi“, govori Karlo Zagorac, frizer i međunarodni edukator, za BBC na srpskom.
„Motivacija za nošenje brade može biti estetska, lična ili izraz određenog životnog stila, gde postaje deo celokupnog imidža i identiteta“, objašnjava beogradski berberin.
U nekim kulturama simbolizuje muževnost, mudrost i snagu, može biti deo modnog trenda, dok je neki puštaju jer im je mrsko da se svakodnevno briju.
„Ona je sastavni deo mene, kada bih je obrijao, bilo bi kao obrve da sam skinuo“, govori Mikica Andrejić, 47-godišnji fotograf iz Zaječara, za BBC na srpskom.
Ovaj dlakavi ukras na licima muškaraca ima i sopstveni svetski dan koji se obeležava svake prve subote u septembru.
U zavisnosti od stava, ukusa, oblika lica, pa i tipa i gustine dlaka, muškarci biraju kako će ovaj ukras na licu izgledati.
„Brade dolaze u raznim oblicima i stilovima, od kratkih i uredno održavanih, do dužih, punijih geometrijskih oblika“, objašnjava Zagorac.
Muškarcima je tako na raspolaganju širok dijapazon stilova, a neki od najpoznatijih su „puna brada“ koja raste na svim delovima lica i vrata, mahom kraća – takozvana „brada od tri dana“, pa „brada u obliku sidra“ i sve ređa „kozja“ ili „jareća“ bradica.
„Stilovi su nastali prema postojećim bradama, odnosno njihovom prirodnom rastu.
„Pravilo je bilo – ono što je gusto, to se naglašava, a ono što je slabo, obrije se“, kaže Zagorac.
No, podelama tu nije kraj.
Unutar „pune brade“ postoji više različitih stilova, poput dvadesetak centimetara dugačke Garibaldi brade, nazvane po revolucionaru i borcu za ujedinjenje Italije iz 19. veka, ili one koja nosi ime po njegovom sunarodniku i imenjaku, kompozitoru Đuzepeu Verdiju.
Ona je za nijansu kraća, zaobljena i odvojena od brkova.
U ovoj kategoriji se još izdvaja i brada Neda Kelija, čijem je nazivu kumovao australijski odmetnik i bandit – ne preterano uredna i duža od 20 centimetara.
Slična verzija je „drvoseča“ – moderna hipsterska brada, retka i upečatljiva.
Trenutno je popularna i fejd brada sa „osenčenim obrazima“ ka vilici, kaže Zagorac koji se kroz karijeru susretao sa mnogim nesvakidašnjim zahtevima.
Jednom klijentu je oblikovao bradu u naopako nacrtano srce.
Drugom je napravio „potpunu loptu od brade“.
„To je baš izazov jer je potreban specijalni alat i da ste koncentrisani“, priča.
Mikica Andrejić je prvo nosio jareću bradicu, početkom srednje škole, da bi 2009. prešao na „trodnevnu“, koju je dalje puštao.
„Nisam je pustio zbog trenda već me je mrzelo da se brijem i nekako je postala deo mene“, govori 47-godišnji fotograf iz Zaječara.
Estetika mu je, kaže, bila na poslednjem mestu. U protivnom bi je „sređivao i fazonirao redovno i ne bi dozvolio da postane neuredna“.
„Ali me to apsolutno ne interesuje, apstraktna sam osoba, pa mi je takva i brada“.
Neki prijatelji su zbog posla morali da skinu „kosu do pola leđa i brade do stomaka“, što za njega nikada nije bila opcija.
„Meni je to osećaj slobode“, kaže.
Andrejić bradu sam oblikuje i skraćuje kada proceni da je previše izrasla, dok preparate i kozmetiku ne kupuje.
Pre nekoliko godina je nakratko koristio šampon za bradu, dobijen na poklon, baš kao i vosak za koji „misli da nikad neće staviti“.
Njegova najranija sećanja na ljude sa bradom sežu u detinjstvo kada je oduševljeno posmatrao rođaka njegovog brata od strica koji ju je nosio.
Uloge su se vremenom promenile, te je on sada taj u kog gledaju deca, neretko želeći da dodirnu njegovu prosedu bradu.
„Ne vidim sebe bez nje, osim ako ne dođem u situaciju da moram da je obrijem iz nekog razloga.“
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE .
Razlozi za nošenje brade kod muškaraca su različiti – od „estetske privlačnosti“, preko „izražavanja ličnog stila“ do isticanja „identiteta alfa mužjaka“.
„Takođe, može biti način izražavanja kulture ili tradicije, dok neki jednostavno uživaju u procesu negovanja i stilizovanja brade“, objašnjava Zagorac.
Bradu su kao „modni detalj“ 1960-ih oživeli hipici, pripadnici omladinske kontrakulture i mirovnog pokreta nastalog u Americi, „odbijajući nametnuta pravila“, ukazuje.
Nosili su je u kombinaciji sa dugačkom kosom, više iz bunta nego stila, i namerno zapuštenu.
Do najnovije pomame za bradama i njihovog povratka na scenu došlo je 2010-ih, zahvaljujući drugoj supkulturi – hipsterima, kao i društvenim mrežama „koje su promovisale ovaj stil“, kaže Zagorac.
„Tada su se pravi hipsteri pobunili protiv brendova, pa i barbera (berberina) i frizera.
„Pokušali su da se bore protiv konzumerizma, ali su brzo propali jer su brendovi plasirali retro stil, a većina hipstera je ipak otišla kod barbera da srede nekontrolisane dlake na licu“, objašnjava beogradski frizer.
Oblikovanje brade može trajati od 15 minuta do sat vremena, u zavisnosti od složenosti stila, kaže Karlo Zagorac.
A potom sledi održavanje koje podrazumeva redovno pranje, korišćenje ulja za bradu i često potkresivanje kako bi se zadržao željeni oblik.
„Slično je obrezivanju žive ograde.
„Brada zahteva disciplinu u nezi, ali uz pravilnu rutinu, može izgledati odlično svaki dan“, dodaje Zagorac.
Budući da je i sam vlasnik duge brade, kaže da je održavanje postalo deo njegove svakodnevne rutine, što smatra „opuštajućim procesom“.
„Ljudi su često komentarisali moju bradu jer je seda i bila je baš duga, kao kod Deda Mraza, od tada je i moj nadimak Deda.
„Naravno, u mojoj profesiji, brada je deo identiteta, tako da mi je posebno važno da bude u dobroj formi“, zaključuje Zagorac.
Slike bradatih muškaraca viđamo od neandertalaca i najranije ljudske istorije, do savremenog doba.
U Starom Egiptu faraoni su prilikom sahranjivanja često prikazivani sa bradom, neretko metalnom i lažnom, kao kod Tutankamonove maske, ali je predstavljala statusni simbol i smatralo se da približava vladara bogovima.
U antičkoj Grčkoj nosili su je filozofi Sokrat, Platon i Aristotel, pa i mnogi naučnici i pisci, poput Homera, Eratostena, Herodota i Pitagore.
Mongolski monarh i osvajač Džingis-kan je nosio bradu, kao i brojni srednjevekovni srpski vladari od Stefana Nemanje, cara Dušana, do kneza Lazara Hrebeljanovića.
Popularnost bradi vratio je u 16. veku engleski kralj Henri Osmi i renesansni pronalazač i umetnik Leonardo da Vinči.
Tokom 19. i 20. veka, postala je popularna i kod brojnih levičarskih teoretičara, od nemačkih komunista Karla Marksa i Fridriha Engelsa, preko ruskih anarhista Mihaila Bakunjina i Petra Kropotkina, do latinoameričkih revolucionara Ernesta Če Gevare i Fidela Kastra.
Tokom Drugog svetskog rata, bradu su nosili i četnici, pripadnici kolaboracionističke Jugoslovenske vojske u otadžbini.
Brada ima simboličnu ulogu i u različitim religijama, pa je nose i pravoslavni popovi i monasi, rabini i istočnjački gurui i islamske verske vođe.
Nije zaobišla ni pop kulturu, kao ni sportiste.
Među rokerima su verovatno najpoznatije bradonje članovi američkog rok sastava ZZ Top, a nose je i brojni reperi od Drejka, Kanjea Vesta, do Posta Malona.
Gustu crnu bradu godinama nosi, između ostalih, američki košarkaš Džejms Harden, baš kao ekscentrični Abel Ksavijer, bivši fudbaler i reprezentativac Portugala.
