U globalnim sukobima 2023. ubijeno je tri puta više djece i dvostruko više žena nego 2022. godine, dok su ukupne civilne žrtve porasle za 72 odsto, upozorili su iz Ujedinjenih nacija.
Visoki komesar UN za ljudska prava, Volker Turk je, obraćajući se Savjetu UN-a za ljudska prava u Ženevi, rekao da zaraćene strane sve više „pomijeraju granice onoga što je prihvatljivo i zakonito“.
„Oni pokazuju potpuni prezir prema drugima, gazeći ljudska prava u njihovoj srži“, rekao je.
Turk je dodao da su ubijanja i povrede civila, kao i uništavanje vitalne infrastrukture, svakodnevna pojava.
„Djeca su na meti. Bolnice su bombardovane. Teškom artiljerijom se napadaju čitave zajednice. Sve to prati mrziteljska i dehumanizujuća retorika“, saopštio je visoki komesar UN-a.
On je rekao da je njegova kancelarija prikupila podatke koji pokazuju da je 2023. „broj civilnih smrti u oružanim sukobima porastao za 72 odsto“.
„Zastrašujuće, podaci pokazuju da je udio žena ubijenih u 2023. udvostručen, a udio djece utrostručen u odnosu na prethodnu godinu“, rekao je.
Govoreći o sukobima u Pojasu Gaze, Turk je rekao da je „zgrožen nepoštovanjem međunarodnih ljudskih prava i humanitarnog prava“ i „nečuvenom smrću i patnjom“.
On je rekao da je, od izbijanja rata između Hamasa, koji je u SAD i EU proglašen terorističkom organizacijom, i Izraela, više od 120.000 ljudi u Gazi, pretežno žena i djece, ubijeno ili povrijeđeno kao rezultat intenzivnih izraelskih ofanziva.
„Od kada je Izrael eskalirao svoje operacije u Rafi početkom maja, skoro milion Palestinaca je ponovo prisilno raseljeno, dok je isporuka pomoći i humanitarni pristup dodatno pogoršan“, dodao je.
Turk je ukazao i na niz drugih sukoba, uključujući one u Ukrajini, Demokratskoj Republici Kongo i Siriji.
On je upozorio da se u Sudanu, koji je zahvaćen građanskim ratom više od godinu, zemlja „uništava pred našim očima od dvije zaraćene strane i pridruženih grupa koje su flagrantno odbacile prava sopstvenog naroda“.
Prema njegovim riječima, uporedo sa takvim razaranjem, sredstva za pomoć rastućem broju ljudi u potrebi opadaju.
„Na kraju maja 2024. razlika između humanitarnih potreba za finansiranjem i dostupnih resursa iznosi 40,8 milijardi dolara“, rekao je Turk.
Istakao je i da su apeli finansirani u prosjeku sa samo 16,1 odsto.
„Uporedite to sa skoro 2,5 triliona dolara u globalnoj vojnoj potrošnji u 2023, što je povećanje od 6,8 odsto u odnosu na 2022.“, rekao je Turk, naglašavajući da je to bilo najveće godišnje povećanje od 2009. godine.
Kako je zaključio, pored nanošenja neizdrživih ljudskih patnji, rat ima ogromnu cijenu.
