Kako je došlo do toga da toliko mnogo Palestinaca napusti prapostojbinu, u koje zemlje su otišli i zašto?
Veruje se da postoji više od šest miliona palestinskih izbeglica, što je čini jednom od najvećih izbegličkih populacija na svetu.
Oni uglavnom žive na Palestinskim teritorijama i u susednim zemljama.
Osim toga, skoro 1,9 miliona ljudi je interno raseljeno u Pojasu Gaze od oktobra i početka najpre vazdušnih udara, a potom i kopnene ofanzive izraelskih snaga, prema podacima Ujedinjenih nacija.
Iako je palestinska dijaspora raspoređena širom sveta, većina se skrasila na Bliskom istoku.
Ali kako je došlo do toga da toliko mnogo Palestinaca napusti prapostojbinu, u koje zemlje su otišli i zašto?
Raseljenje je igralo značajnu ulogu u istoriji Palestine još od nastanka izraelske države.
Ubrzo posle okončanja Drugog svetskog rata, tada sveže osnovane Ujedinjene nacije usvojile su 1947. godine Rezoluciju 181, što je bio plan particije za podelu onoga što se tada zvalo Britanski mandat za Palestinu na arapsku i jevrejsku državu.
Palestinom su vladali Britanci od 1922. godine a tokom tog perioda u regionu se povećala jevrejska imigracija – naročito onih koji su bežali pred nacističkim zverstvima u Evropi – i narasle su napetosti između Arapa i Jevreja.
„U tom času ste imali evropski osećaj krivice zbog Holokausta i pokušavali su da smeste ono što su očekivali da će biti velika evropska jevrejska imigracija u Palestinu“, kaže profesorka Don Četi iz Centra za izbegličke studije na Univerzitetu u Oksfordu.
Iako palestinski Arapi nisu prihvatili Rezoluciju 181 (prema njoj je manjoj jevrejskoj populaciji dodeljena veća teritorija), Izrael je proglasio nezavisnost koristeći ovaj plan particije kao osnovu.
U ratu iz 1948. godine oko nastanka Izraela, procenjuje se da je iz današnjeg Izraela proterano ili pobeglo 750.000 Palestinaca.
Palestinci taj događaj nazivaju „ nakba „, što je arapska reč za „katastrofu“.
Nakon što su se borbe okončane 1948. godine, Izrael je odbio da dozvoli izbeglicama da se vrate kućama.
Izrael je kasnije zauzeo Zapadnu obalu i Pojas Gaze posle Šestodnevnog rata iz 1967. godine, kada je pobeglo još oko 325.000 Palestinaca, uglavnom u Jordan, prema podacima Ujedinjenih nacija.
Narednih nekoliko godina, u proseku je 21.000 Palestinaca godišnje bilo raseljeno sa teritorija pod kontrolom Izraela.
Izrael je odbio palestinske zahteve za povratak izbeglica u sklopu bilo kakvog mirovnog sporazuma.
Pogledajte video: Kakav je život u Gazi
Agencija Ujedinjenih nacija za pomoć i rad palestinskih izbeglica na Bliskom istoku (UNRVA) osnovana je 1949. da bi vodila programe pomoći za palestinske izbeglice.
UNRVA definiše „palestinske izbeglice“ kao „osobe čije je normalno mesto boravka bila Palestina tokom perioda između 1. juna 1946. i 15. maja 1948. godine, i koje su izgubile i dom i sredstva za život kao posledicu sukoba iz 1948. godine.“
Potomci ljudi koji potpadaju pod ovu definiciju, među njima i njihova usvojena deca, imaju prava da se prijave kao izbeglice.
Kad je UNRVA započela sa radom 1950. godine, zadovoljavala je potrebe oko 750.000 palestinskih izbeglica, kaže agencija.
Danas pravo na usluge UNRVA ima oko 5,9 miliona palestinskih izbeglica.
Od njih, više od 1,5 miliona ljudi živi u 58 izbegličkih kampova koje priznaje UNRVA.
Ovi kampovi su u Jordanu, Libanu, Siriji, Pojasu Gaze i Zapadnoj obali, koja obuhvata i Istočni Jerusalim.
Postoje i druge oblasti izvan priznatih kampova u kojima su skoncentrisani Palestinci, kao što je Jarmuk, blizu sirijskog glavnog grada Damaska.
Zbog nastanka države Izrael, mnogi palestinski Arapi koji su živeli na teritorijama određenim za jevrejsku državu pobegli su sa teritorije koja je trebalo da bude arapska država, objašnjava profesorka Don Četi.
„Potražili su utočište u Gazi i na Zapadnoj obali. Postali su izbeglice 1948. godine“, kaže ona.
Na Zapadnoj obali živi više od 871.000 registrovanih izbeglica, od kojih oko četvrtina u 19 izbegličkih kampova, prema podacima UNRVA.
U Gazi ima oko 1,7 miliona izbeglica, a oko 620.000 njih živi u osam kampova koje priznaje UNRVA.
Pogledajte video: Šta je Zapadna obala
Pored 3,3 miliona Palestinaca koji žive na Zapadnoj obali i 2,3 miliona Palestinaca koji žive u Gazi, još 1,75 miliona Palestinaca živi u Izraelu (čineći oko 20 odsto ukupnog stanovništva Izraela).
Svi Palestinci izvan ovih teritorija čine širu dijasporu, koja obuhvata one koji su otišli pre 1948. godine (i zato ih ne računaju UN), njihove potomke, i takođe one koji su napustili prapostojbinu, ali se nikad nisu registrovali kao izbeglice.
Prema najnovijim podacima Palestinskog centralnog zavoda za statistiku, u svetskoj dijaspori živi oko 7,3 miliona Palestinaca, koja obuhvata sve, od Bliskog istoka preko Južne Amerike do Australije.
Međutim, zavod računa samo Palestince koji imaju lične dokumente ili su registrovani kao izbeglice, tako da bi ukupan broj dijaspore mogao da bude mnogo viši.
Sveukupno, u arapskim zemljama živi više od šest miliona Palestinaca, prema zavodu, sa oko polovinom od ovih izgnanika koja živi u Jordanu, na istočnoj granici Izraela.
Većina Palestinaca u Jordanu ima puno državljanstvo i uživa ista prava kao i bilo koji drugi građanin.
Procenjuje se da su Liban, Sirija i Egipat dom za njih ukupno više od milion.
U Libanu, većina palestinskih izbeglica živi u izbegličkom kampu od 1948. godine i nema pristup građanskim ili socijalnim pravima.
Međutim, Palestinci u Siriji uživaju jednaka građanska prava kao sirijski državljani.
Međutim, posleizbijanja sirijskog rata, mnogi Palestinci su pobegli iz zemlje.
„Palestinsko prisustvo u zemljama Persijskog zaliva javilo se pre skoro jednog veka“, pišu Jusef Kurbaž i Hala Nofal u knjizi Palestinci širom sveta: Demografska studija .
„Saudijska Arabija i Kuvajt su privukli 90 odsto palestinske radne snage u Zalivu pre drugog Zalivskog rata 1990. godine, nakon čega su se uglavnom preselili u Katar i Ujedinjene Arapske Emirate“, kažu oni.
Profesorka Don Četi kaže da je razlog zašto su zalivske zemlje prihvatile palestinske izbeglice taj što su imale očajničku potrebu za obrazovanim radnicima koji znaju da govore engleski i arapski.
Palestinci su bili dobro pozicionirani, zbog obrazovanja koje su stekli u UNRVA kampovima.
Pogledajte video: Svakodnevica palestinskih izbeglica na jugu Gaze
Većina palestinske dijaspore koja se trenutno nalazi van Bliskog istoka emigrirala je pred kraj 19. veka, kad je region bio pod kontrolom Otomanskog carstva.
Gušenje prvih arapskih nacionalističkih pokreta i ekonomska kriza doveli su do bekstva mnogih hrišćanskih palestinskih trgovaca, u Severnu i Južnu Ameriku pogotovo.
Usledili su drugi talasi migracija, posle raspada Otomanskog carstva, a potom i stvaranje Izraela.
Teško je, međutim, izračunati tačne brojke za pojedinačne zajednice.
„U latinoameričkim zemljama, procena broja Palestinaca je otežana, zbog njihove odrednice kao ‘Arapa’ pod jedinstvenom kišobranskom kategorijom“, pišu Kurbaž i Nofal.
Procenjuje se da palestinska zajednica u Čileu broji oko 500.000 ljudi, što je čini zemljom sa najvećom palestinskom populacijom izvan Bliskog istoka, a postoje i značajni brojevi Palestinaca koji žive u Hondurasu, Gvatemali i Brazilu.
Migracija Palestinaca u Sjedinjene Američke Države takođe datira još od kraja 19. veka, a procenjuje se da u SAD trenutno živi 200.000 Palestinaca.
U Evropi, Nemačka je dom najveće palestinske populacije, a slede je Velika Britanija, Grčka, Francuska, Danska i Švedska.
