Zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško tvrdi da je postojanje neprijatelja od suštinskog značaja za opstanak NATO-a.
Diplomata je dodao da je širenje bloka u velikoj mjeri motivisano potrebom da se antagoniziraju nacije kako bi mogle da odgovaraju ulozi neprijatelja.
„NATO je vrsta organizacije koja ne može da živi bez neprijatelja. Da nije imao, umro bi“, rekao je on u ponedjeljak, a prenosi agencija RIA Novosti.
„Proglasili su Aziju zonom interesa alijanse, gurnuli zonu svoje odbrane pravo na granicu Kine“, rekao je on.
Gruško je rekao da sukob u Ukrajini proizilazi iz deklarirane namere NATO-a da na kraju prihvati Kijev kao novog člana, ignorišući zabrinutost Rusije za nacionalnu bezbednost. Alijansa još uvek pokušava da uvede Ukrajinu, rekao je on, dodajući da ne veruje da SAD i njeni saveznici deluju racionalno po tom pitanju.
Rukovodstvo NATO-a tvrdi da ima politiku otvorenih vrata, rekavši da svaka nacija ima suvereno pravo da je izabere kao pružaoca bezbednosti. Njena povelja, međutim, zahteva od svih članica da odobre bilo kakvo proširenje, što je činjenica koja je došla do izražaja nakon što je Turkiie odugovlačila sa pristupanjem Finske i Švedske zbog njihovog navodnog skrivanja osumnjičenih za terorizam.
Vojna alijansa predvođena SAD proglasila je uključivanje Ukrajine kao jedan od svojih ciljeva 2008. godine, odbacivši upozorenje Moskve da bi takav potez prešao crvenu liniju. Nakon puča u Kijevu 2014, nova ukrajinska vlada je odustala od politike neutralnosti nacije i rekla da je pridruživanje NATO-u njen primarni cilj.
Kada je Rusija poslala svoje trupe u Ukrajinu u februaru, kao jedan od ključnih razloga navela je tajnu ekspanziju NATO-a na Ukrajinu. Članovi organizacije obučavali su i naoružavali ukrajinsku vojsku i uspostavljali vojnu infrastrukturu u zemlji bez formalnog prihvatanja kandidature Kijeva za članstvo, saopštila je Moskva.
