Mask: Neki će koristiti tehnologiju da zaštite planetu tako što će okončati ljudske živote

Mask: Neki će koristiti tehnologiju da zaštite planetu tako što će okončati ljudske živote

Ilon Mask upozorava da veštačka inteligencija (AI), ukoliko je programiraju „ljudi iz pokreta za životnu sredinu“, može dovesti do izumiranja čovečanstva.

Tokom gostovanja u podkastu komičara Džoa Rogana, vlasnik kompanije Tesla i Iks rekao je da će neki ljudi koristiti tehnologiju da zaštite planetu, tako što će okončati ljudske živote“.

Mask je govorio uoči britanskog samita o AI bezbednosti, na kome bi trebalo da se sastane sa premijerom Ujedinjenog Kraljevstva.

Mnogi stručnjaci smatraju da su takva upozorenja preterana.

Nik Kleg, predsednik za globalne poslove u Meti i bivši zamenik premijera, koji takođe prisustvuje samitu rekao je da postoji opasnost od previše usredsređivanja na to kako bi veštačka inteligencija mogla da izgleda u budućnosti i ignorisanja problema ovde i sada.

Ljudi ne bi trebalo da dozvole da „spekulativna, ponekad pomalo futuristička predviđanja“ istiskuju neposrednije izazove, rekao je on.

Mask je rekao da su njegovi komentari rođeni iz straha da je ekološki pokret „otišao predaleko“.

„Ako počnete da mislite da su ljudi loši, onda je prirodan zaključak da ljudi treba da izumru“, rekao je on.

„Ako istrebljivači programiraju veštačku inteligenciju, njena korisna funkcija će biti izumiranje čovečanstva…oni neće pomisliti da je to loše“, dodao je.

Mask bi trebalo da razgovara sa britanskim premijerom Rišijem Sunakom na platformi Iks.

Iako malo ljudi deli Maskovo tumačenje pretnje koju predstavlja veštačka inteligencije, mnogi se slažu da postoje potencijalne opasnosti.

Govoreći uoči samita, Demis Hasabis, suosnivač Gugl Dipmajnda, jedne od najvećih britanskih kompanija za veštačku inteligenciju, rekao je da treba izbegavati mantru „pomeraj granice“ povezanu sa Silicijumskom dolinom.

„Bila je izuzetno uspešna u izradnji velikih kompanija i pružanju sjajnih usluga i aplikacija“, rekao je Hasabis.

„Ali veštačka inteligencija je previše važna. Postoji mnogo posla koji treba da se uradi da bismo osigurali AI sisteme i znamo kako da ih primenimo na bezbedan i odgovoran način“.

Identifikovao je potencijalne rizike, kao i onaj rizik da veštačka inteligencija generiše dezinformacije i namerno zloupotrebi tehnologije loših aktera.

Tokom naredna dva dana, oko 100 svetskih lidera, akademija i istraživača veštačke inteligencije okupiće se u britanskom kampusu Blečli Park.

Oni će učestvovati u diskusijama o tome kako najbolje iskoristiti prednosti veštačke inteligencije, kao što je otkrivanje novih lekova i rad na potencijalnim rešenjima za klimatske promene, uz minimiziranje rizika.

Samit je posvećen pretnjama koje predstavlja takozvana granična veštačka inteligencija, najnapredniji oblik tehnologije koju je Hasabis opisao kao „vrh koplja“.

Prioriteti samita su bioterorizam i sajber napadi.

Među delegatima su potpredsednica Amerike Kamala Haris i predsednica EU Ursula fon der Lajen.

Takođe, i iz Kine stiže predstavnik.

Bilo je i kritika što listom gostiju dominiraju američki giganti, poput kreatora ČetGPT-a, Majkrosofta, Gugla i Amazona, kao i vlasnik kompanije Tesla i Iks Ilon Mask.

Razgovor premijera Rišija Sunaka sa Maskom biće uživo prenošen na mreži Iks u četvrtak uveče.

Drugi dovode u pitanje da li su saopštenja iz SAD i G7 posebno o bezbednosti veštačke inteligencije zasenila događaj, ali Hasabis kaže da Velika Britanija i dalje može da igra „važnu ulogu“ u oblikovanju diskusija.

Ejdan Gomez, osnivač Kohere i jedan od tvoraca tehnologije iza četbotova došao je iz Toronta u Veliku Britaniju na samit.

Njegova firma je procenjena na dve milijarde dolara u maju 2023. godine.

On kaže da postoji više pretnji od „scenarija Terminatora sudnjeg dana“, koje opisuje kao „vrstu naučne fantastike“.

„Po mom ličnom mišljenju voleo bih da se kratkoročno više usredsredimo na konkretan rad u politici“, dodao je on.

„Tehnologija nije spremna da prepisuje lekove pacijentima, gde bi greška mogla da košta ljudski život“, objašnjava.

Zaključuje da zaista moramo da sačuvamo ljudsko prisustvo i nadzor nad ovim sistemima.

„Potrebna nam je regulativa koja će nam pomoći da upravljamo ovim tehnologijama“, kaže Gomez.