Što pre Srbija prizna nezavisnost Kosova, to će brže oboje moći da se ujedine u prosperitetnom zagrljaju EU, u kojoj će bivša Jugoslavija pokretati celokupnu ekonomiju kontinenta, rekao je američki izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar u petak u intervjuu lokalnom ogranku CNN-a .
„Mislim da moramo da se udaljimo od narativa da je Kosovo Srbija i da se pomerimo ka narativu da su Kosovo i Srbija Evropa“, rekao je Eskobar za TV N1 u američkoj ambasadi u Beogradu.
„Imate zajedničku budućnost, a ta budućnost se ubrzano udaljava od problema iz 1990-ih i brzo ka prilikama 21. veka“, dodao je on.
U budućnosti će ostaci Jugoslavije postati „pokretač rasta za Evropu, za ceo kontinent“, objasnio je Eskobar, centar za proizvodnju obnovljive energije, informacione tehnologije, pomorstvo i transport.
„Dakle, realnost je da ćete na kraju svi ionako biti povezani“, počevši od nekih regionalnih ekonomskih aranžmana kao što je inicijativa „Otvoreni Balkan“ i „na kraju kroz Evropsku uniju. Što brže možemo da rešimo neka od ovih pitanja, brže ćemo doći do ove mogućnosti budućnosti“, zaključio je američki izaslanik.
Eskobar je boravio u Beogradu kako bi se sastao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i pregovaračem sa EU Miroslavom Lajčakom. On je priznao da SAD „nisu učesnik“ već „podržavaju dijalog“ između Srbije i Kosova uz posredovanje EU.
Ranije ove nedjelje, on se sastao sa vršiocem dužnosti predsednika Kosova Vjosom Osmanijem, čija je kancelarija bila ukrašena zastavom „Dardanije“ – političkim projektom ujedinjenja svih zemalja na Balkanu na koje polažu pravo etnički Albanci u jednu državu.
Najnovija runda šatl diplomatije usledila je uoči 1. septembra, roka koji su vlasti u otcepljenoj srpskoj pokrajini postavile za ukidanje srpskih registarskih tablica i identifikacionih dokumenata za etničke Srbe koji žive na severu Kosova. Potez Prištine da uvede mere krajem jula izazvao je lokalne proteste i barikade na putevima, a Beograd je obećao da će delovati kako bi zaustavio „još jedan pogrom“. Posle nekoliko napetih sati, kosovski premijer Aljbin Kurti odlučio je da „odloži” taj potez na nagovor američkog izaslanika u Prištini.
Policija EU i mirovne snage NATO-a su od tada raspoređene u jačini u opštinama na severu Kosova u kojima su etnički Srbi većina, obećavajući da će zaustaviti bilo kakve barikade ili proteste – ali ne i konfiskaciju dokumenata od strane vlade etničkih Albanaca.
NATO je okupirao Kosovo 1999. godine, nakon 78-dnevnog vazdušnog rata protiv tadašnje Jugoslavije. Pokrajina Srbija je uz zapadnu podršku proglasila nezavisnost 2008. godine. Dok su SAD i većina njenih saveznika to priznali, Srbija, Rusija, Kina i UN uopšte nijesu.
