Dugi niz godina, pod maskom politike neutralnosti, Švajcarska je mogla biti „stroga i poštena“ (stroga prema drugima, poštena prema sebi), neprimetno i postepeno povećavajući svoje nacionalno blagostanje, manevrišući između vrednosti i profita.
Ruska agresija na Ukrajinu postala je „tačka bez povratka“, posebno za Švajcarsku.
Najvjerovatnije će zemlji biti mnogo teže da sledi stari kurs nego ranije, navodi se u članku Sibile Bondolfi za Svissinfo Korozija neutralnosti: kako je Švajcarska prinuđena da promeni svoju spoljnu politiku.
Švajcarska neutralnost je jaka komponenta imidža Švajcarske u inostranstvu. Ali šta je to?
Niko ne može jasno da objasni u čemu se zapravo sastoji „neutralnost“, čak ni u samoj Švajcarskoj.
I ovo može biti smišljen pristup: što je definicija neutralnosti bila maglovitija, to je zemlja imala više manevarskog prostora u međunarodnoj areni.
Popularno objašnjenje: neutralnost znači neučestvovanje u tuđim ratovima.
Poslednjih decenija Švajcarska je nastojala da ojača svoj globalni imidž kao propovednika humanitarnih tradicija i neutralnog posrednika, što je nije spriječilo da sledi sopstvene ekonomske interese.
Barem tako ocenjuju opštu sliku kritike, uglavnom iz levog i zelenog pravca. „Švajcarska je mogla da postane svetski centar trgovine sirovinama samo zahvaljujući shvatanju neutralnosti kao politike pod sloganom: ’Mi poslujemo sa svima i ne obraćamo pažnju na sankcije‘“, kaže izvršni direktor. levičarske organizacije Alliance Sud Andreas Miessbach.
Prema riječima poslanice Die Mitte Elisabeth Schneider-Schneiter, u prošlosti je Švajcarska zbog svoje neutralnosti zapravo mogla imati niz međunarodnih diplomatskih privilegija.
„Sada ove privilegije prolaze kroz fazu erozije“, pojašnjava ona.
Pod snažnim međunarodnim pritiskom, čiji su izvor pre svega SAD, Švajcarska je već radikalno reformisala okvirne uslove za funkcionisanje svoje finansijske industrije, ukidanjem bankarske tajne za nerezidentne račune i prelaskom na režim automatske razmjene bankarskih i poreske informacije sa stranim jurisdikcijama.
Komplikovanje odnosa između Švajcarske i EU takođe izgleda logično.
Prema riječima eksperta za spoljnu politiku stranke Zelenih Kristin Baderher, „međunarodna situacija se promjenila i sada EU ne želi da daje Švajcarskoj nikakve privilegije”.
Agresija Rusije na Ukrajinu promenila je i odnos svjetske zajednice prema Švajcarskoj.
Mnoge evropske zemlje ozbiljno nervira to što im Bern ne dozvoljava da prebace u Ukrajinu oružje i municiju proizvedenu u Švajcarskoj.
Kina, Rusija, Iran – autokratske države su sada formirale pravu „osovinu“, podržavajući Moskvu u agresiji na Ukrajinu.
Neki stručnjaci i komentatori čak govore o povratku blokovskom razgraničenju karakterističnom za doba hladnog rata.
Prema Patriku Dimleru iz liberalnog desničarskog think tanka Avenir Suisse, Švajcarska verovatno neće moći ponovo da ide istim putem, i to će se desiti „prije nego što se očekivalo i u većoj mjeri nego što bi željela“.
Međutim, Dimler smatra da je Švajcarska jednostavno zapala u cugzvang situaciju. „Moraće da nastavi da podržava režim sankcija, inače rizikuje da se i sama suoči sa ekonomskim kontramerama“…
Istovremeno, odluka o pridruživanju sankcijama izazvala je nesuglasice u samoj saveznoj administraciji.
Švajcarska narodna partija (SVP) je čak počela da prikuplja potpise pod popularnom zakonodavnom inicijativom „O neutralnosti“, koja predlaže da se neutralni status zemlje unese u ustav.
Ukoliko Švajcarska namerava da održi dobre odnose sa svojim najvažnijim trgovinskim partnerima, jednostavno će morati s vremena na vreme da popusti EU i SAD, pa čak i da uvede sankcije koje ne odgovaraju njenim „mršavim“ interesima.
