Šabački Dom Jugoslovenske narodne armije (JNA) i antička luka u albanskom gradu Draču, našli su se u užem izboru ovogodišnje liste ugrožene evropske baštine.
Zgrada doma nekadašnje vojske SFR Jugoslavije je u centru Šapca i od njene izgradnje 1962. decenijama je bila stecište mnogih kulturnih zbivanja i važno mesto okupljanja Šapčana.
Međutim, zgrada je godinama napuštena i „stoji kao ukleta“, kako su pisali mediji.
„Kad je podignuta, u tadašnjoj štampi je pisalo da će to postati ‘najreprezentativnija ustanova kulture u gradu’ i po svedočenju savremenika, to je i bio.
„Naš čuveni panker Ivan Glišić je pričao da, kada nisu mogli iz političkih razloga da sviraju na drugim mestima, u Domu JNA su imali otvorena vrata“, kaže Marko Gavrilović, arhitekta iz Šapca koji je pokrenuo inicijativu da se zaštiti ovaj spomenik kulture, za BBC na srpskom.
Listu od 11 ugroženih lokaliteta u Evropi objavila je nevladina organizacija Evropa Nostra, koja se bavi zaštitom kulturnog i prirodnog nasleđa, kao i Institut Evropske investicione banke.
U aprilu će odabrati sedam najugroženijih.
Tokom proteklih pola veka. u šabačkom Domu JNA nastupali su veliki jugoslovenski pop i rok bendovi poput Indeksa, Bijelog dugmeta Ekaterine velike, tu je bio i bioskop, sala za javne diskusije, a kasnije restoran za proslave rođendana i svadbe.
„Goblini (poznata šabačka pank grupa) su tu držali književne večeri, bilo je mnogih dešavanja“, kaže Gavrilović, dodajući da brojne generacije Šapčana vežu lepe uspomene za Dom JNA.
Kao momak je tamo išao na regrutaciju za vojsku, ali i na proslavu punoletstva njegovog druga.
Zgrada je spoj zapadnoevropskih uticaja i jugoslovenske arhitekture i decenijama je bila na razglednicama iz Šapca.
Unutra je bila i kuglana, stolovi za bilijar, stoni tenis, kao i biblioteka sa čitaonicom.
Početkom 2000-ih, Dom JNA je zatvoren, a 2008. ovaj vojni objekat je prodat lokalnim vlastima, koje nemaju jasnu odluku šta će sa njim, sugeriše saopštenje organizacije Evropa Nostra.
Glavna pretnja sada je potencijalno uništenje Doma JNA, u slučaju da ga gradski čelnici prodaju privatnom investitoru, saopštila je Evropa Nostra.
„U slučaju privatnog vlasništva, postoji opasnost da će napori za očuvanje biti zanemareni i da će lokacija biti iskorišćena kako bi se izgradio drugi objekat, komercijalne ili stambene namene, što bi dovelo do nepopravljivog gubitka za kulturnu istoriju Šapca“, navodi se u saopštenju.
Potrebno je bez odlaganja ubediti gradske vlasti da zgradu obnove i na taj način očuvaju njenu kulturnu i istorijsku važnost, dodaje se.
Objekat je iz godine u godinu propadao – razbijeni su prozori, podovi su oštećeni, a iznutra je odneto sve što je vredelo od nameštaja do instalacija, kaže Gavrilović.
Zgrada je u proceduri zaštite kao kulturni spomenik, a 2019. je grad odustao od prodaje i izdvajan je novac za obnovu, dodaje Gavrilović koji je o Domu JNA pisao i naučni rad.
Uveren je da objekat nije toliko devastiran da zahteva ogromna ulaganja i da bi se Gradu isplatilo da ga ponovo otvori, ako bude postojala politička volja.
„To je vrlo kvalitetna gradnja i šteta bi bilo da dalje propada“, kaže Gavrilović.
Od 11 ugroženih lokaliteta, na Balkanu je i albanska luka Drač na Jadranu, važno čvorište na raskrsnici puteva još od vremena antičkih Grka, Rimljana i Ilira.
Grci su ga zvali Epidamnos, a Rimljani Dirahijum, te Drač čuva vekovima staro arheološko nasleđe.
Na nalazištu Muret e Portes i sad se nalazi zid dugačak 62 metra i toranj iz rimskog doba, a vode do drevne luke Porto Romano koja je služila kao jedan od najvažnijih trgovačkih puteva više od 2000 godina.
Danas se u neposrednoj blizini gradi moderna luka, a kranovi i građevinski radovi prete da ugroze arheološko nasleđe od evropskog značaj, jer je već porušen jedan deo odbrambenog zida.
„Erozijom i propadanjem kako prirodnim dešavanjima, tako i postupcima čoveka. ovaj spomenik je trenutno teško oštećen.
„Stanovnici ovih područja su protestovali zbog proširenja luke ugljovodonika – koja radi od 2015. – i ugrožava njihove zajednice“, navodi se na sajtu Evropa Nostre .
Yesterday we announced the #7MostEndangered 2024 shortlist, in partnership with the @EIBINSTITUTE & with the support of @europe_creative 🏛️🌿
🛤️ Take a journey through the 11 preselected endangered #heritage sites in this video 📽️ 👇 https://t.co/uDoxJi29BK
Odabrana mesta nasleđa ugrožena su devastacijom, neodgovarajućim intervencijama, razornim uticajem prirodnih katastrofa, nebrigom ili nedostatkom finansiranja, saopštila je Evropa Nostra.
„Objavljivanjem liste, želimo da prenesemo snažnu poruku solidarnosti i podrške aktivistima i lokalnim zajednicama koji su duboko posvećeni očuvanju ovih mesta.
„Evropsko nasleđe mora da bude sačuvano ne samo kao svedočanstvo naše zajedničke prošlosti, već i kao katalizator održive i mirne budućnosti“, poručio je Herman Parcinger, izvršni predsednik ove organizacije.
Mnogi lokaliteti sa Balkana našli su se na njihovim listama proteklih godina i od toga su imali praktične koristi.
Među njima su bili sinagoga u Subotici, beogradski Kalemegdan, groblje Mirogoj u Zagrebu, manastir Visoki Dečani na Kosovu, zgrada skopske Glavne pošte, ostrvo Sveti Stefan u Crnoj Gori, partizansko groblje u Mostaru i mnogi drugi.
Evropa Nostra je najveća mreža nasleđa u Evropi, koja održava bliske odnose sa Evropskom unijom, Savetom Evrope, Uneskom i drugim međunarodnim telima.
Kada se od 11 predloženih, odabere sedam najugroženijih mesta, za njih će biti predložena i rešenja za zaštitu, kao i grantovi od 10.000 evra da bi se sprovele dogovorene aktivnosti i pomoglo spasavanje lokaliteta.
