Rusija je osudila uništavanje sovjetskih ratnih spomenika u tri baltičke države i optužila ih u utorak za progon svojih manjina koje govore ruski.
U snažno sročenoj izjavi, Moskva je rekla da su Letonija, Litvanija i Estonija krive za ksenofobiju, rekavši da tretiraju svoje etničke ruske manjine kao „drugorazredne ljude“. U njemu se navodi da se gase mediji na ruskom jeziku, vrtići i škole.
„Ono što se sada dešava u baltičkim državama za nas je neprihvatljivo i sigurno će uticati na stanje bilateralnih odnosa sa ovim zemljama, koje su već u potpunom padu“, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.
Žalilo se na „rusofobične pristupe“ i „neviđenu, zapravo blisku fašističkoj, kampanju vlasti baltičkih država da varvarski masovno uklone spomenike sovjetskim vojnicima-oslobodiocima“.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova optužila je baltičke države 12. avgusta za „neonacističku vakhanaliju“.
Optužba za „neonacizam” je značajna jer je predsjednik Vladimir Putin iskoristio istu optužbu da opravda svoju invaziju na Ukrajinu 24. februara. Ukrajina i Zapad su to odbacili kao lažni izgovor za osvajački rat.
Baltičke države su pripojene Sovjetskom Savezu 1940. godine, a zatim ih je okupirala nacistička Njemačka pre nego što su se vratile pod vlast Moskve kao deo sovjetskog komunističkog bloka sve dok nisu ponovo stekle nezavisnost raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine.
Sva trojica su članice Evropske unije i NATO-a, a njihovi odnosi sa Moskvom su se naglo pogoršali od početka rata.
Letonske vlasti su 25. avgusta srušile 80 metara visok „Spomenik oslobodiocima sovjetske Letonije i Rige od nemačkih fašističkih osvajača“ u Rigi. Letonski parlament odobrio je rušenje u maju i kao razlog naveo rusku invaziju na Ukrajinu.
Estonija je 16. avgusta objavila da će početi sa uklanjanjem spomenika iz sovjetskog doba, navodeći kao razlog zabrinutost za javni red.
