Prvobitno se verovalo da su gasovodi na dnu Baltičkog mora oštećeni na tri lokacije, pri čemu su pogođene dve linije Severnog toka 1 i Severnog toka 2.
Ali portparol švedske obalske straže Dženi Larson rekla je u četvrtak listu Svenska Dagbladet da je u stvari bilo četiri curenja u podvodnoj infrastrukturi. „Dva od ove četiri su u isključivoj ekonomskoj zoni Švedske“, rekao je Larson, dodajući da su druga dva u ekskluzivnoj zoni Danske.
Danske vlasti otkrile su u ponedeljak curenje na gasovodima, izgrađenim za isporuku ruskog prirodnog gasa u EU, nakon što je operater prijavio gubitak pritiska i na Severni tok 1 i Severni tok 2.
Danske i švedske vlasti su kasnije saopštile da je došlo do serije podmorskih eksplozija u blizini ostrva Bornholm. To je dovelo do toga da Rusija, SAD i Švedska sugerišu da je curenje informacija možda rezultat namernog čina.
EU je incident označila kao „sabotažnu akciju“ i upozorila da je „svako namerno ometanje aktivne evropske energetske infrastrukture neprihvatljivo i da će dovesti do najsnažnijeg mogućeg odgovora“.
Cevovodi su bili u središtu energetskog zastoja između Moskve i Brisela od početka sukoba u Ukrajini.
„Severni tok 2“ je završen u septembru 2021. godine, ali nikada nije ušao u komercijalne operacije jer je Nemačka na neodređeno vreme obustavila svoju sertifikaciju, dok je isporuke gasa preko Severnog toka 1 prekinula Rusija krajem avgusta zbog, kako je rekla, tehničkih poteškoća koje su rezultat zapadnih sankcija.
Cevovodi su i dalje bili ispunjeni gasom pod pritiskom u vreme eksplozija i nastaviće da curi u Baltičko more do kraja nedelje, prema danskim vlastima.
