Island bi trebalo da uđe u Evropsku uniju kako bi ojačao ekonomiju, suprotstavio se većim trgovinskim partnerima i izdržao rivalstvo na Arktiku, rekao je ostrvski ministar finansija za Rojters, uoči javnog glasanja o tome da li ponovo pokrenuti pregovore sa Briselom.
Island, članica NATO-a bez stalne vojske, smještena na jednoj od strateški najvažnijih tačaka uskog prolaza u Sjevernom Atlantiku, glasaće 29. avgusta o tome da li da obnovi pregovore o članstvu u EU.
Glasanje nije referendum o samom članstvu, a svaki eventualni sporazum morao bi biti potvrđen na drugom referendumu. Rejkjavik je napustio prethodne pregovore 2013. godine, kada je na vlast došla euroskeptična vlada.
„Mislim da bi članstvo dobro služilo i našim ekonomskim i našim bezbjednosnim interesima“, rekao je za Rojters ministar finansija Dadi Mar Kristoferson, čija stranka preporučuje glas „za“.
„Osnovne vrijednosti male otvorene ekonomije uvijek će biti slobodna trgovina i poredak zasnovan na pravilima, jer nemamo kapacitet da svoje interese branimo silom.“
Kristoferson je rekao da bilateralni odbrambeni sporazum sa SAD iz 1951. godine i članstvo u NATO-u ostaju temelj bezbjednosti Islanda.
Međutim, naveo je da su Trampove prijetnje da će preuzeti Grenland donekle promijenile računicu.
Taj spor izazvao je jedan od najoštrijih transatlantskih sukoba posljednjih godina, a EU je zaprijetila Vašingtonu širokim ekonomskim protivmjerama.
SAD vjeruju da se njihova sfera uticaja proteže dalje od Islanda i Grenlanda, rekao je on. „I to se neće promijeniti.“
Za Island, koji se nalazi između Grenlanda i Evrope, na jednom od najnadgledanijih okeanskih područja Atlantika, ta epizoda je naglasila njegov strateški značaj.
„Mi smo nepotopivi nosač aviona i ostaćemo nepotopivi nosač aviona“, rekao je.
Gilfi Zoega, profesor ekonomije na Univerzitetu Islanda, rekao je da su promjene koje su se možda mogle odvijati tokom jedne decenije pod Trampovom administracijom sabijene u 18 mjeseci.
„Evropa je prepuštena sama sebi. A onda moramo da odlučimo da li ćemo biti američka vojna baza važna za odbranu američke teritorije ili dio Evrope. I to je veliko pitanje“, rekao je.
Sa svega 400.000 stanovnika, Island bi bio najmanja zemlja u bloku od 450 miliona ljudi. Za EU, njegov strateški položaj i bogata ribolovna područja čine ga privlačnim kandidatom, iako je Brisel oprezan da ne ostavi utisak da vodi kampanju uoči glasanja.
Island je najskuplja zemlja na svijetu, prema analizi Viske, najvećeg islandskog akademskog sindikata, a referentna kamatna stopa centralne banke iznosi 7,75 odsto. Ostrvo, čiji su vulkanski pejzaži prikazani u HBO seriji „Igra prijestola“, živi od ribe, aluminijuma i turizma.
Guverner Centralne banke Asgeir Jonson nedavno je naveo niže transakcione troškove, veću konkurenciju i niže kamatne stope kao koristi od usvajanja eura, uz upozorenje da bi tranzicija mogla biti inflatorna i da bi duboka reforma tržišta rada svakako bila neophodna.
Kristoferson je rekao da bi članstvo u EU moglo sniziti kamatne stope.
„Island nikada neće postati jeftin, ali… mogao bi postati jeftiniji“, rekao je.
Naveo je da je islandska kruna veoma mala valuta i podložna variranju, te da bi članstvo otvorilo tri mogućnosti: da ostane potpuno nezavisna, da se veže za euro ili da se euro neposredno usvoji.
Protivnici tvrde da Island već ima pristup jedinstvenom tržištu preko Evropskog ekonomskog prostora, bez troškova i obaveza punopravnog članstva, kao i da bi bilo teško dobiti trajno izuzeće od Brisela za ribarstvo. Ribarstvo je ključno za islandsku ekonomiju i nacionalni identitet, a ta industrija strahuje da bi ulazak u Zajedničku ribarsku politiku EU mogao značiti otvaranje islandskih voda stranim flotama.
