Azijske akcije bile su pod pritiskom u petak nakon što su dugotrajne zabrinutosti za bankarsku stabilnost zahvatile Volstrit, dok se obveznice klade da će nedavni porast kamatnih stopa od strane centralnih banaka biti među poslednjim u ciklusu, što će omogućiti olakšanje politike kasnije tokom godina.
Oprez će se proširiti i na Evropu, sa fjučersom na pan-region Euro Stokk 50 padom od 0,6%. I S&P 500 fjučersi i Nasdak fjučersi su fluktuirali između dobitaka i gubitaka i poslednji put su porasli za oko 0,2%.
MSCI-jev najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija izvan Japana (.MIAPJ0000PUS) je u petak oslabio 0,2%, iako je išao ka još uvek solidnom nedeljnom porastu od 2%. Japanski Nikkei (.N225) je takođe oslabio za 0,2%.
I kineski blue-chip indeks (.CSI300) i hongkonški Hang Seng (.HSI) izgubili su 0,3%, sa sentimentom ponderisanim upornim geopolitičkim tenzijama između dve najveće svetske ekonomije.
Bajdenova administracija je u četvrtak dodala 14 kineskih kompanija na listu crvenih zastava za izvoz, dok su američki zakonodavci napali TikTok zbog njegovih veza sa Kinom, dodatno zalažući za zabranu aplikacije širom zemlje.
Podaci u petak su pokazali da se japanska proizvodna aktivnost smanjila peti mesec zaredom u martu, što je dodalo dokaze o smanjenju globalne tražnje, dok je osnovna potrošačka inflacija u Japanu smanjena, iako pritisci cena i dalje postoje.
Na Vol Stritu, Dov Jones (.DJI) zatvorio se za 0,2%, a S&P 500 (.SPKS) je porastao za 0,3%, nakon naleta trgovanja kasno u toku dana. Nasdak kompozitni indeks (.IKSIC) skočio je 1%, pošto su opadajući prinosi na trezorske obveznice povećali akcije tehnoloških kompanija.
Sekretarka finansija Dženet Jelen rekla je u četvrtak da je spremna da preduzme dalje mere kako bi osigurala sigurnost bankovnih depozita, dan nakon što je rekla da opšte osiguranje nije na dnevnom redu, što je izazvalo ponovnu rasprodaju bankarskih akcija.
„Oni se još uvek bore sa onim što će uraditi u pogledu neosiguranih bankarskih depozita… to je ono što nam je delimično omogućilo da se malo vozimo na tržištima akcija“, rekao je Šejn Oliver, glavni ekonomista u AMP-u.
„Suština je da su Federalne rezerve agresivno podigle kamatne stope i one će uvek nastaviti dok se nešto ne pokvari. Ali u ovom trenutku nisu sigurni da li je nešto pokvareno ili ne, uprkos previranjima u bankama.“
Tržišta su se, međutim, kladila na recesiju i nadolazeće smanjenje kamatnih stopa. Svaki prinos trezora od jednog meseca do 30 godina bio je ispod stope gotovine preko noći, što je fenomen koji je u prošlosti najavljivao bližu recesiju.
Prinosi trezora su pokušavali da pronađu donji prag usred nestabilnosti tržišta. Dvogodišnji prinosi trezora, koji su pali za neverovatnih 125 baznih poena u roku od samo dve i po nedelje, u petak su bili stabilni na 3,7961%.
Desetogodišnji prinosi su se zadržali na 3,3855%, nakon što su na prethodnoj sesiji pali za 9 baznih poena.
Investitori naginju ka pauzi od Fed-a na sastanku o politici u maju, nakon najnovijeg povećanja broja golubova u sredu.
Oni su takođe smanjili stope od akumuliranih 80 baznih poena na oko 4% do kraja godine zbog straha da bi pooštravanje politike i nova bankarska kriza mogli da odvedu američku ekonomiju u recesiju, uprkos odbijanju predsednika Džeroma Pauela.
„To je okruženje neizvesnosti. Mislim, nije kao da ni Fed zna i tržište bi moglo biti u pravu“, rekao je Oliver iz AMP-a.
Hitno pozajmljivanje Fed-a bankama, koje je prošle nedelje dostiglo rekordne nivoe, ostalo je visoko u poslednjoj nedelji usred stalne zabrinutosti oko stanja finansijskog sistema.
Banka Engleske je preko noći povećala troškove pozajmljivanja 11. put zaredom nakon gadnog iznenađenja inflacije, ali je rekla da će oživljavanje verovatno brzo izbledeti, što je izazvalo spekulacije da je prekinula niz povećanja.
Švajcarska narodna banka je takođe podigla kamatne stope uprkos burnoj sedmici nakon preuzimanja Credit Suisse-a.
Jen se u petak popeo za 0,5% na novi maksimum u šest nedelja na 130,19 za dolar, produživši nedeljni rast na solidnih 1,3%, dok je evro povukao sa sedmonedeljnog maksimuma na 1,08325 dolara, ali je tokom nedelje bio u porastu od 1,6%.
Američki dolar je bio na putu ka velikom nedeljnom gubitku od 1,3% u odnosu na svoje glavne konkurente na 102,53, nedaleko od najniže vrednosti za sedam nedelja od 101,91.
Cijene nafte pale su u petak, a američka nafta je oslabila za 0,2 odsto na 69,8 dolara po barelu, dok je nafta tipa Brent takođe oslabila 0,2 odsto na 75,74 dolara po barelu.
Zlato je bilo nešto niže. Prometno zlatom se trgovalo po ceni od 1.992,78 dolara po unci, blizu najvišeg nivoa u godini.
