Danska premijerka rekla je u utorak da „ne može isključiti“ sabotažu nakon što su otkrivena tri curenja na ruskim gasovodima koji vode ispod Baltičkog mora ka Evropi, prenosi Asošijejted pres.
Premijerka Mete Frederiksen govorila je nakon što su istovremeno prijavljeni problemi sa gasovodima Severni tok 1 i 2 koji nisu dopremali gas u Nemačku usred energetskog zastoja izazvanog invazijom Rusije na Ukrajinu, ali su i dalje puni gorivom. Ona je govorila na inauguraciji novog gasovoda sa norveškim gasom koji treba da odvikne Poljsku i Evropu od ruskih snabdevanja.
Zvaničnici su rekli da curenje ne predstavlja nikakvu pretnju za snabdevanje energijom, a stručnjaci kažu da će uticaj na životnu sredinu biti ograničen.
Danske vlasti saopštile su u ponedeljak da je otkriveno curenje u gasovodu Severni tok 2, koji nikada nije korišćen. Kasnije su obavešteni o velikom padu pritiska na Severni tok 1, koji je donedavno bio ključni izvor gasa za Nemačku.
Švedska pomorska uprava saopštila je u utorak da su otkrivena dva curenja u gasovodu Severni tok 1, koji delom prolazi u švedskim vodama. Danske vlasti su takođe potvrdile curenje informacija.
Danska pomorska uprava izdala je upozorenje za navigaciju i uspostavila zabranjeno područje sa ciljem da se osigura da brodovi ne plove u blizini curenja. Brodovi mogu izgubiti plovnost ako uplove u to područje, a može postojati i rizik od paljenja iznad vode i u vazduhu, saopštile su danske vlasti. Švedske vlasti poslale su slična upozorenja.
Curenja u cevovodima otkrivena su severoistočno i jugoistočno od danskog ostrva Bornholm.
„Vlasti i vlada pomno prate situaciju“, rekao je danski ministar energetike Dan Jørgensen, prenose danski mediji.
Nemačko ministarstvo ekonomije saopštilo je da istražuje uzrok pada pritiska u Severnom toku 1 i da „trenutno ne znamo razlog pada pritiska“.
Cevovodi su bili u centru energetskog rata između Evrope i Rusije od invazije na Ukrajinu krajem februara. Pad isporuka ruskog gasa doveo je do skoka cena energenata, uzrokujući bol mnogima širom Evrope i stvarajući strah od predstojeće zime i vršeći pritisak na vlade da pomognu u ublažavanju bolova zbog visokih računa svojih građana.
Širom Evrope, zemlje se bore da pronađu druge izvore gasa, počevši sa različitih pozicija. Poljska je, na primer, već bila na pravom putu kada je rat počeo da se oslobađa ruskog gasa nakon što je godinama radio na pronalaženju drugih izvora, uključujući uvoz tečnog prirodnog gasa, ili LNG, iz Sjedinjenih Država i sa Bliskog istoka. Nasuprot tome, Nemačka se tek sada bori da brzo izgradi LNG terminale.
Istaknuti projekat u nastojanju za energetsku sigurnost je Baltic Pipe, gasovod koji dovodi norveški gas preko Danske i duž Baltičkog mora do Poljske. Trebalo bi da ga inaugurišu poljski, danski i norveški zvaničnici u utorak u severnoj Poljskoj.
Od dva gasovoda pogođena curenjem, Severni tok 2 nikada nije radio, dok je Severni tok 1 prenosio gas u Nemačku sve do ovog meseca, kada je ruski energetski gigant Gasprom prekinuo snabdevanje, tvrdeći da postoji potreba za hitnim radovima na održavanju.
Nemački zvaničnici su odbacili Gaspromovo objašnjenje tehničkih problema kao paravan za političku igru da bi se podigle cene i proširila neizvesnost.
Severni tok 2 je već bio završen kada je nemački kancelar Olaf Šolc suspendovao njegovu sertifikaciju uoči ruske invazije na Ukrajinu.
Nemačka je u velikoj meri zavisila od snabdevanja prirodnim gasom iz Rusije, ali Berlin pokušava da traži druge izvore energije.
Uprkos strahovima od zimske nestašice, skladištenje gasa je napredovalo poslednjih nedelja u Nemačkoj i drugim delovima Evrope.
„Ne vidimo nikakav uticaj na sigurnost snabdevanja“, saopštilo je nemačko ministarstvo ekonomije, pozivajući se na pad pritiska u Severnom toku 1. „Od kada je rusko snabdevanje prestalo početkom septembra, gas nije prošao kroz Severni tok 1 više. Nivoi skladištenja nastavljaju da stalno rastu. Trenutno su na oko 91%“.
